Молитва испод дрвета

Бадњак је прастари обичај који указује на још нераскинуту везу нашег човјека и шуме. Иако је обичај сјечења и уношења бадњака у (пред) кућу данас постао готово механички и изводи се без много такта и промишљања, као формалност – мада нема разлога да не мислимо да и раније није било тако – чињеница да је […]

Бадњак је прастари обичај који указује на још нераскинуту везу нашег човјека и шуме.

Иако је обичај сјечења и уношења бадњака у (пред) кућу данас постао готово механички и изводи се без много такта и промишљања, као формалност – мада нема разлога да не мислимо да и раније није било тако – чињеница да је сачуван, као и обичај крсне славе, даје му снагу.

Каже Владимир Пиштало и књизи „Тесла, портрет међу маскама", да ако нема цркве у близини, а осјећате потребу да се помолите, учините то испод какве липе или храста. Ријечи изговара мајка, која савјетује малог Николу Теслу и његову браћу, некада давно, у Лици.

Понегдје пише да је чувени Ханс Кристијан Андерсен ово примјетио:

„Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Као џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против непријатеља Срба. Зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која се играју. Грана је пустила корење и, ако јој буде дозвољено да се развија, рашће смело као једно од првих краљевских дрвећа Европе.“

И данас народ поштује неко дрвеће више од другог, а још има села у којима постоји неко старо дрво, обично храст или буква, заштитник села, око којег се народ радо окупља и које се не дира и не сијече. Taкво дрвеће је претходило црквама. Стара љубав нашег човјека и природе је непосредна – узимајући од ње оно што му треба са поштовањем, никада је не чува са мишљу да је она „ресурс”. Владика Николај Велимировић у своје вријеме записује сљедеће:

„Koд нас на Балкану још је преостало нешто од старог поштовања природе и милости према природи. Још дотрајава обичај – недавно општи на Балкану – да кад сељак хоће да сијече дрво, или коси траву или коље стоку, он се прекрсти и каже: прости Боже.

Народи који су прогласили рат природи на живот или смрт, и који су измислили и непоштедно примијенили бруталну девизу ‘експлоатације природе’, навукли су и навлаче на себе безбројна зла. Ко раскине пријатељске односе са природом, раскида их неминовно и са Богом”.

Сељаку је чин сјечења и рушења дрвета некада био много тежи, па је и то разлог некадашњег поштовања и осјећаја да се рушењем дрвета нарушава живот. Отуд молитва за опрост. Коју је касније замијенило брујање моторних пила, механички пој човјека – искориститеља.

Приредио: Ж. Свитлица

0 КОМЕНТАРА

PRIJATELJI FRONTALOVCI, POŠTOVANA REDAKCIJO, MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!
Pozdrav i svako dobro! prijedor

MИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

http://www.youtube.com/watch?v=jTEbF9QsffM

http://www.youtube.com/watch?v=c-OStOjCe0k

http://www.youtube.com/watch?v=xtQnuz1LgYw&feature=share

БАЈА МАЛИ КНИНЏА – БОЖИЋ ЈЕ

http://www.youtube.com/watch?v=OHZE0npToww

ЕРА ОЈДАНИЋ – ПРАВОСЛАВАЦ

http://www.youtube.com/watch?v=N08fmhzrwJI

ДРАГАН ПАНТИЋ СМЕДЕРЕВАЦ – ДРИНА СРБЕ РАЗДВАЈАТИ НЕЋЕ

http://www.youtube.com/watch?v=bMkkJhSeYRI

СЛАЂАНА КОШУТИЋ – СИТАН КАМЕН ДО КАМЕНА

http://www.youtube.com/watch?v=XOXILoYoL2k

НИКОЛА УРОШЕВИЋ ГЕЏА – ОЈ, СРБИЈО, ЛЕПОТИЦЕ

http://www.youtube.com/watch?v=paa0XCIX5vU

МИРОСЛАВ ИЛИЋ – ШУМАДИЈА

http://www.youtube.com/watch?v=Bxsyayfk4uc

СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ – ОДАКЛЕ СИ СЕЛЕ

http://www.youtube.com/watch?v=kdnn75ZSbPo

ГОРДАНА ЛАЗАРЕВИЋ – СВИРАЈТЕ МИ МАРШ НА ДРИНУ

http://www.youtube.com/watch?v=_CuI3jAPl7s

РАДИША УРОШЕВИЋ – ЖИВЕЛА СРБИЈА

http://www.youtube.com/watch?v=R6u5hT90IyE

ИНДИРА РАДИЋ – СРПКИЊА ЈЕ МЕНЕ МАЈКА РОДИЛА

http://www.youtube.com/watch?v=50PBFHSuf5E

ГОРДАНА ЛАЗАРЕВИЋ- ВИДОВДАН

http://www.youtube.com/watch?v=PvNwKAR3Yig

МИРОСЛАВ ИЛИЋ – СРБИЈА ЈЕ НАШЕ БЛАГО

http://www.youtube.com/watch?v=hegYdchJfrg

НИКОЛА УРОШЕВИЋ ГЕЏА – БОЈ НА КОСОВУ

http://www.youtube.com/watch?v=-BAlolC7MT0

СИБИРСКИ ВИТЕЗОВИ – СРПСКА СЕ ТРУБА С КОСОВА ЧУЈЕ

http://www.youtube.com/watch?v=15XayQe0haU

БАЈА МАЛИ КНИНЏА – МОРЕМ ПЛОВИ ЈЕДНА МАЛА БАРКА

http://www.youtube.com/watch?v=mRJHAHHj4ow

ОЛИВЕРА КАТАРИНА – ЗА КРСТ

http://www.youtube.com/watch?v=zor-vLvh5ck

ЛЕГЕНДЕ – СПАСИ БОЖЕ СВОЈЕ ЉУДЕ

http://www.youtube.com/watch?v=1lTc4ckAS6Q

ГАЛИЈА – ПРАВОСЛАВЉЕ

http://www.youtube.com/watch?v=lmPju6Dqf0U

ЈУ ГРУПА – КОСОВСКИ БОЖУРИ

http://www.youtube.com/watch?v=_Zm_fNPaAFc

СМАК – МАРШ НА ДРИНУ, ТЕКЛА РЕКА ЛЕПЕНИЦА, ОЈ МОРАВО, УЖИЧКО КОЛО

http://www.youtube.com/watch?v=c-OStOjCe0k

357 – СПРЕМ’ТЕ СЕ, СПРЕМ’ТЕ

http://www.youtube.com/watch?v=UCZQ0Mq9H_M

ДУШАН ЈАКШИЋ – ЗДРАВИЦА СРПСКОМ НАРОДУ

http://www.youtube.com/watch?v=SF-b7XYquZM&feature=related

THE SHADOWS – DRINA MARCH

http://www.youtube.com/watch?v=ykTK1W2kI1U

НИШТА АЛИ ЛОГОПЕДИ – WE ARE THE SERBS

http://www.youtube.com/watch?v=r-ysvb156f4

АЛИСА – 1389

http://www.youtube.com/watch?v=YELOGpPoAZg

…………………………………………..

Sretan Božić svim ljudima koji ga proslavljaju širom svijeta.Mir Božiji HRISTOS SE RODI.

https://www.youtube.com/watch?v=hWHRoAklHfw

DAN SEDMI

(poema)

Vekovi minuli misli mi obuzimaju,
dok korak smerni pločnikom crnim
usmeravam pod nebom sivim.

Pričešćen i prožet blagoslovom sjajnim i toplim
dužnim se osećam svetlo da bacim, na dug svoj
i sećanje sveže na spomen bitke davne,
kad za čast i čest, slobodu svetu i
među između dobra i zla,
knez Lazar pade.

Dan je radosti najveće,
dan sedmi,
dan što vekove u jednu nisku veže.

Damar bije tiho i srce u grudima kuca,
kroz vreme sa kopitama konja, po večnosti
što odjekuju, stapaju se,
onih sa Kosova od pre vekova šest.

Štitove sjajne i mačeve britke koji se o
njih lome sad slušam,
u buci gromovitoj.

Kopita su zemlju rila, lomovi se prolamali,
koplja tela bola, krv se lila,
i pena njena, kao cvetovi beli
oko kamena osveštanog tu se zbila.

I ptice su umukle, a vreme stalo
dok boj se strašan bio, i zastave i senke,
i krici, i bubnji što se zemljom lome,
pesma je krvava u danu neba crnog,
kad je slava stara pala zajedno sa Lazarom.

To nije samo sudar vojske dve,
nego to na boj svetlosti i tame liči.

Kroz setu na dan sedmi radosti najveće
sve to čujem, lomove i topote, krike i užase.

Vidim, i žene u crne velove umotane
po strani bojišta suzama ih natapaju,
a studen ljuta i kruta duša im postala.

Jednu tačku očima gledam
i kroz nju puklu vreme davno.
I sad nigde ptica nema, ni živa stvora
u danu zimskom, radosti Božićne drevne.

Nestaje svetla, noć dan stapa,
a vino od pričešća prečisto,
telom mi kola, sa Kosovske zemlje
gde grozd zri sladak.

I, kapi te što uzeh, s njima i slavu popih
i suze, i krv, i istinu niklu iz večnosti,
pa mi se čini da kap sam života
što biljku svelu zaliti treba.

I kao talas, što se uz hrid lomi,
tako me i ta prošlost sada pljuska.
Vojske dve, jedna svetlost, druga tama,
reke dve u jednu na Kosovo se sliše
i u jednu stopiše.

Boj se stiša, vojske raziđoše,
a reka crvena od krvi osta.
I sad teku i talase pletu,
a umesto boje rumene parom duša
prognanih u vremenu našem odišu.

Tekle su i teći će po zemlji
vaskolikog roda našeg,
i sapiraće i greh i kal naš,
i na sveto mesto kad njima doplovimo
da čisti stupimo služiće učestalo,
na tlu sjajnom što ga nebo ljubi.

Sećam se zato sada, na dan
radosti velike sunca na zemlji
za potrebu novu.

Ala je čeljusti razvukla opet,
i glad bi da ugasi prokletu
nečim sjajnim i čistim.

Postati hoće moćnom, da zlo svoje hrani.
Izgnana od vrline drevne, ne slučajno,
da se nastani baš tu htela bi.

Da drema i da ždere želi ta ala,
ali više od svega anđelom da postane,
da sudi, i zakon bude, i putokaz svetli
i sluge da ima.

Sve to ona hoće na sunčanoj
zemlji Kosovskoj svetoj, od predaka
naših davnih, nama predatoj
da sponu sa nebom živim, besmrtnim
imamo i istinu zasluženu
na polju bojnom krvlju zadobitu.

Sad smerno gazim slavom vekova davnih
i dičim se što baš na tom mestu
dišem i mislim.

I sam sam tu istu slavu ljubio
i krvi svoje davao da
bih je dostojan osetio.

Iako je nebo sivo i zima stegla,
radost opet tinja i damar bije,
i krv kola, i vino pričesti u njoj,
onom istom svetom tajnom obojeno.

Nemam štita i mača da alu bijem
koja me se i takvog boji, i nisam sam
i oni što su pali sad su živi,
ja sa njima i oni samnom.

Nada me hrani, a sloboda greje,
dok vojske neba glasove čujem,
i zavet joj dajem:

Alu ću krljušti gubavih i tvrdih biti!
Kao eho bilo vekova minulih, davnih
odjekuje i neda mi da dremam.

Lica vidim imena slavnih
sa nebesa kako me motre
s pažnjom i opominju:

„Čuvaj čast i krst žrtve naše,
i putem krvi prosute idi.
Slobodu imaš nadu da gajiš
i pesmom je kitiš.
Kamen sveti od ruke mučne
krvlju zalit i postavljen,
međa da ti bude.
Imaš i da mu se vraćaš kad te sjaj
lažni na varke stazu postavi.
Dostojan budi prošlosti slavne
u životu zemaljskom,
koji tek je san, i ovaj tren
pripreme gorke za vek što proći neće!“

07. 01. 2006. Darko Tomić

https://www.youtube.com/watch?v=hWHRoAklHfw

Мир Божји Христос се роди!
Драги Фронталовци, срећан вам, благословен, весео и здрав Божић!

Uh,dobro je…Hrast…
Samo neka nije kruskaB-)

Pa da se i ja uguram pod ovo drvo braco.

Mir boziji Hristos se rodi.

http://www.youtube.com/watch?v=iHGrhgdccUE

Мир Божји Христос се роди!
Срећан Божић свим вјерницима фронталовцима!

http://www.youtube.com/watch?v=H8tym9kQovU

http://www.youtube.com/watch?v=7MyWSI9F_Uw

…ta veza izmedju covjeka i sume se svakodnevno potvrdjuje na balkanskim prostorima 😀

interesantni linkovi, Baja i Smak u istom kosu B-)

Sječenje Badnjaka za srpski narod je iznimno važan element identiteta, a u etničkom smislu čak bitniji nego u vjerskom. Još iz predhrišćanskog perioda Srbi, kao tada mnogobožački narod, posebno su slavili hrastovo drvo. Kasnije je pravoslavna crkva uobličila današnji oblik slavljenja hrastovog drveta u vidu Badnjeg dana. Slično je i sa slavljenjem krsne slave. U predhrišćanskom periodu Srbi su slavili slavensku boginju Slavu kao zaštitnicu doma i porodice, a SPC je taj običaj preobličila u današnju formu. Srbi svakako spadaju u kategoriju drevnih naroda, a običaji su svakako važan element identiteta, tako da treba njegovari i znanja o njihovom porijeklu.

Cer i hrast su bili smatrani zastitnicima naselja i Srba uopsteno.Simbol zastitnika od groma je logicna jer je to drvece sluzilo kao dobar gromobran,te nije cudo sto se povezivao sa Perunom(gromovnikom i gromovitim znacima).

Inace,kao tipicni kosmoloski arhetip drveta zivota,Cer je predstavljao svijet mrtvih sa svojim korijenom,svijet zivih sa svojim deblom i nebesko carstvo sa svojom krosnjom.

Porijeklo imena Cer najvjerovatnije potice od Rimske rijeci caesar(cupavi),koji je kao nadimak mocnog Julija,poslije njegove vladavine postao imenica koja oznacava imperatore.
Od Rimske rijeci je dalje nastalo slavensko Car.
Poznato je da je Cer smatran “sumskim kraljem“ili carem.

Dugo se mislilo da je obicaj paljenja njegovan samo iz razloga da se stari totem(paganstvo)unisti dolaskom hriscanstva,medjutim to je ispalo nelogicno kad danas mnogi tvrde da je prasrpska i inace praslovenska religija bila naizgled mnogobozacka,medjutim cini se da je u stvari rijec o vise razlicitih aspekata “jednog te istog“(koncept slican starovedskom izvornom ucenju).

Stari obicaj u stvari,kako god nekome izgledalo bas u hriscanstvu dozivljava svoj potpuni smisao,povezujuci hriscanske i predhriscanske doktrine.
Sjecenje trupla predstavlja raskid sa podzemnim svijetom mrtvih.

Ritualnim unosenjem badnjaka i njegovim lozenjem mi u stvari simbolicki prihvatamo Hrista spasitelja u kucu jer kroz prihvatanje Hrista i njegovog ucenja te vjeru u vaskrsenje stavljamo truplo(simbol zemaljskog zivota)na vatru(pradavni simbol ociscenja i istine,tj.Hristovog ucenja).
Dopustanjem toplote(ljubavi)da ispuni nase ,domove,srca i duse kroz ociscenje(molitve i pokajanje)dostizemo carstvo nebesko,sto simbolicki predstavlja komadic krosnje koji ostavljamo kao amajliju).

Mir Boziji! Hristos se rodi braco!