Мирослав Лазански из Сирије: Свједок медијске преваре

Дамаск, августа – Најстарији град на свету, Дамаск постоји већ осам хиљада година, у подне урања у тишину са температуром од 45 степени, људи се повлаче у станове и куће, улице града од шест милиона становника практично су пусте. Као да грађански рат траје негде далеко, обичан свет скоро да није заинтересован за оно што […]

понедељак, август 6, 2012 / 21:38

Дамаск, августа – Најстарији град на свету, Дамаск постоји већ осам хиљада година, у подне урања у тишину са температуром од 45 степени, људи се повлаче у станове и куће, улице града од шест милиона становника практично су пусте.

Као да грађански рат траје негде далеко, обичан свет скоро да није заинтересован за оно што се догађа. Ту и тамо понека експлозија, као да је неко јаче залупио вратима. И ништа више. Да ли смо то сведоци, учесници глобалне медијске преваре? Јер нико ништа од свега што се сада догађа у Сирији не може дефинитивно и да потврди. Прво су западни медији јавили да су снаге режима председника Башара ел Асада убиле више од сто људи у граду Хула. После су посматрачи УН утврдили да је реч о убијеним и наоружаним побуњеницима. Па су јављали да је град Хомс под опсадом снага режима. А под опсадом, су била два мала кварта у том граду. Затим је претходни командант посматрачке мисије норвешки генерал Роберт Муд отишао у град Хаму. Побуњеници нису знали да је он у том граду, назвали су га и рекли да је град Хама под тешком ватром артиљерије Асадове армије.

„Колико градова с именом Хама има у Сирији?”, упитао је генерал.

„Па само један”, одговорио је телефоном представник опозиције.

„Господине, управо седим у том граду, пијем пиће и ништа се не догађа”.

Шта се заиста догађа у крвавом грађанском рату у Сирији. Опозиција није јединствена, опозициони лидери у иностранству и они на терену у Сирији, једва да разговарају. Сваки локални командант опозиционих снага тврди да је он главни лидер целокупне опозиције у Сирији. Страни плаћеници, а има их барем 15.000, не признају никакве лидере, они ратују за паре које им дају Катар и Саудијска Арабија. Палестинци у Сирији, има их око 500.000, држе се за сада потпуно неутрално, Хезболах се притајио и чека исход грађанског рата.

Председник Асад препустио је Курдима власт у пет провинција на граници према Турској чиме је довео Анкару у незгодну ситуацију у било којој опцији турског копненог удара на Сирију. Наравно, управо тај потез Дамаска Турска може да искористи као повод за удар преко границе, али би то било ипак провидно.

Ко су побуњеници. Овде кажу да су то либерали и део младих људи тренутно без посла. Грађански рат у последњој арапској социјалистичкој земљи. Где су школовање и здравство бесплатни, где жене већином иду без мараме на глави, у уским фармеркама или у минићима.

У Дамаск сам дошао „боингом-767” компаније „Аерофлот” на лету број 514 из Москве. Полетели смо са аеродрома „Шереметјево” тачно у пет сати ујутро. Скоро празан авион, десетак Арапа, три руска новинара са телевизије Канал 24 и извештач „Политике”. Три сата и четрдесет минута лета до Дамаска. Тамо, прилично строга процедура пасошке и царинске контроле. Када вас „Мухабарат” дохвати то траје и до два сата.

„Само минут господине и готови смо”, љубазан је полицајац. Тај минут продужио се на два сата. За то време три руска пасоша и један српски прошли су кроз руке двадесетак полицајаца и агената тајне службе. Читање, па записивање, па опет читање. Руски новинари се само смешкају, у великим кесама њиховог ручног пртљага звекеће најмање пет боца вотке.

„Како ћете са тим преко царине, па ово је исламска земља?”, питам руске новинаре.

„Мирослав, ово је пре свега толерантна земља, није нам први пут, никада нисмо имали проблема поводом тог питања”, каже ми шеф руске телевизијске екипе Јевгениј. И прошли су без икаквих питања.

Аеродром чист, нема много путника, тек групица људи, са гомилом кофера и торби, која говоре српски и арапски језик. Грађани Србије који очекују специјални авион Јата ради евакуације из Сирије. Амбасада Србије у Дамаску одрадила је велики посао за само 30 сати. Људи су телефоном позивани да се нађу на аеродрому, они којима су истекли пасоши добили су путне листове. То су већином жене и деца из мешовитих српско-сиријских бракова, имају двојно држављанство, годинама живе у Сирији, овде су стекли све у животу, куће, станове, предузећа. Сада све остављају и не знају када ће се вратити, хоће ли им имовина бити сачувана. Дирљиве сцене опроштаја са оним члановима породице и пријатељима који остају. Сузе и плач, мала деца збуњено држе у наручју своје играчке. Са једних колица на под пада хрпа кофера и торби.

„Дошла сам са ћерком из Алепа, тамо се од граната не зна шта је дан, а шта ноћ, пуца се на све стране”, узбуђено објашњава Даница Арсенијевић-Алхамо, професорка арапског језика и наставља: „побуњеници киднапују све које ухвате, посебно лекаре и децу и траже откуп и до милион лира”.

„Побуњеници кажу да се боре за ’хурију’, за слободу”, додаје њена кћерка Емина зелених очију, са марамом на глави.

„Па Емина, скини мараму у авиону Јата”.

„Да, Емина скини, не треба ти марама у Београду”, слаже се мама Даница.

„Мама, знаш да Емир то не дозвољава”. Емир је брат.

Амбасадор Србије Јован Вујасиновић поздравља се са сваким путником специјалног авиона Јата који лети за Београд. Поред њега на аеродрому су и заменик шефа мисије Владимир Марић, конзул Вељко Пиљак и конзуларни службеник Миодраг Милетић. Погледом су са писте испратили реп Јатове летелице. Било је подне по локалном времену.

Опет нека удаљенија експлозија… 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *