dysko

Ми умиремо!

На задушницама каже мени тетка: Покојна баба би ти рекла: Не знаш ти, сине, никакве политике. Не мора свако знати шта ти мислиш. Утом ми падне напамет, гдје ти мене зове вожд једне партије која његује прекобарско-еуропске стандарде, а њу заузврат тетоши отудашња логистика. Пита ме да послушам неки његов интервју, те му дам коментар. […]

среда, јун 16, 2010 / 13:50

На задушницама каже мени тетка: Покојна баба би ти рекла: Не знаш ти, сине, никакве политике. Не мора свако знати шта ти мислиш.

Утом ми падне напамет, гдје ти мене зове вожд једне партије која његује прекобарско-еуропске стандарде, а њу заузврат тетоши отудашња логистика. Пита ме да послушам неки његов интервју, те му дам коментар.

Испостави се, у том процесу примопредаје, да имамо 13 заједничких пријатеља на Феjсбуку. Уууу, па омекшали су ти ставови онда. Постајеш либералан! Каже мени он, док једном руком по тастатури пушта писмоношу са линком.

И сад, умјесто да будем популистички недосјетљив, па одвратим оматувјелом и допадљивом фразом о његовој импотентности, те како добија укрутбу дружећи се са мном, ја њему другарски отпичим као предсједник Владе РС. Уживo и све по реду. Од негације до глагола!

Пљунути премијер.

Јесте да нам је публика била можда пар ноћобдија из обавјештајних служби, али вриједило је. Сад потпуно разумијем Птицу Додо, у својој насушности ка еволуционим или евентуално-прималним криковима.

Елем, у пробављивијем облику кажем ја њему да ми је пун… мозак таквих као он, који морају по сваку цијену мене поставити десно, да би себе могли лијево. Да ми се малчице прибљуцкава од оних без боје, мириса и самоодрживости; којима никако не могу објаснити да су лијево и десно, таман као и исток и запад – релативне категорије.

Толико је сад међу Србима у јавности истребљена та сорта загуљених вјерских фанатика, мрзитеља католика и муслимана, непријатеља мини сукњи, мјешовитих бракова и сладоледа на штапићу; да сад и мене оваквог, опаљеног најлон чарапом по глави, покушавају протурити као "клерикалца" и "екстремног десничара". Све, све, само да би могли рећи да су на супротној страни од мене.

А зашто?

Таква вам је сад код Срба несташица вехабија (ваљда би се код нас звали зилоти?), и чланова недијалошки расположених удруга породица шехида (свештеномученика?) и преживјелих бораца (СУБНОР?), да је то срамота и признати. Посебно је офалило таквих, који су у стању каменовати зграду Владе РС и налупати полицију, ако им касне доплаци за то што су пружили у рату. А тек што нема оних који ће напасти Додика ако оде у посјету Јосиповићу и тамо се не извини, ружно је и поменути.

Зато сад пред сваком "владином неорганизацијом" у којој сједе социјално неадаптирани ликови, те кад затреба Влади РС издају смијешна саопштења и праве митинге на које дође тридесет људи, чучи по један НВО посленик и чека не би ли неки такав промолио нос. Ма, људи моји, отворили су налог на Твитеру, како би лакше ушли у траг неком од ове угрожене врсте, да га ставе у пројекат борбе против ксенофобије, национализма, и насиља над животињама.

Зато је, кажу мени неки, било сасвим разумљиво кад се појави портал који је тржишно конкурентан дневним новинама, на којем се у пракси демонстрира слобода говора и мисли, наглашава борба против вјерске и расне мржње, а који за промјену неко заиста и чита; да ће некоме одмах упасти у око. И то у јеванђеоским димензијама. Стога ти моји "радикални либерали" у томе што смо "само" на ћирлици, виде основу за Балван (или Брвно) револуцију.

Нема везе што смо против медијског мрака, вјерске и националне мржње, затуцаности, ксенофобије и празнословља. Проблем је што смо "само" на ћирлици и што се уређивачка политика залаже за вриједности, које промовишу што већи степен аутономности РС. (Знате оно за Косово: Више од аутономије, мање од независности?). И шта је ту против темељних људских вриједности, да ми је знати?

Но, нијесам једини.

Долазе ми млађахни политичари и далеко јуношнији алтруисти без чланства у некој секти, те ми забринуто, ускопиштено и осветнички диване; гдје ме се олајава по кружоцима и сједељкама. Добијам паре од опозиције. Радим као ИЦ-мамац за власт, да могу рећи како има слободе говора. Печалбарим по налогу ове агенције или оне службе.

Ја, ја, па ја… Јапајајци не могу да схвате, како у томе извјесни Симић није најбитнији.

Узмите људи лијепо па будите то што јесте, без да гледате у мене као бусолу. Тад ми некако ваша личност дође као дефиниција "хрватско-босанско-црногорског језика": Дај да видимо како ће рећи Срби, па да ми кажемо другачије. Можда неком дјелујем као светионик, али дефинитивно не желим бити сијалица за пржење ноћних лептирова, у чијој сјенци паукови разапињу мреже. Ја, рецимо, никога не кривим што је највећа тековина Фронтала то, што су ти типови добили шестоцифрене износе од донатора који су их били заборавили, нити се размећем тиме што знам боље у Кур’ан и Талмуд од свих њих заједно.

Да нема волонтера, које се не може купити за визу-двије и зачепити им уста семинаром или донацијом, Фронтал не би могао бити то што јесте. Не би могао бити уопште. Док је таквих који не мијењају своја темељна начела без јавног образложења – биће и Фронтала. Некима су одређене ствари битније од пара. То ја кажем својим разјареним обавјештајцима, али џаба. Највише им буди гњев праведнички, што се у посљедње вријеме најсладострасније удара на необориво. Сад је главна занимација да ли и ко у РС има јачу посјету од Фронтала?

Нема нико, али нема ни везе.

Има везе што НИКАДА НИЈЕСМО ДОБИЛИ једне бобе од било које партије или владе. Већина најјачих оглашивача ирационално избјегава "да се замјери владајућим структурама", а колико је то бесмислен изговор, најбоље се види на примјеру Хипо банке. (Бог их поживио). Што се обавјештајаца тиче, од тако озбиљних дружина ја сам члан свега ловачке, а и ту нијесам сигуран јесам ли прошле године платио чланарину. Јесмо ли добро схватили, питате: До овог тренутка на рачун нијесу легле никакве паре, од било које НВО?

Не! И зато се потпуно слажем са онима који мисле да ту нешто смрди.

Нијесу, али не значи да неће. Значи зато да сигурно код нас никада неће проћи… ма да сад не тронцам џабе. Неће проћи прије свега шупље приче. Надам се да сам то демонстрирао почетком мјесеца на АТВ. То је сад посебна тема, али глобално не бих сад да буде као кад ја читам поруке "Разбио си их елоквенцијом, свака част.., ово, оно"; а госн Мустафић на телефон одговара: "Добро, добро, али не могу баш сад, управо сједим с човјеком на вечери".

Хајдемо зато одмах на вечеру, па ћу вам рећи да од оних који су ме критиковали чујем само једно: "Са свим што си рекао се слажем, само се не слажем са начином на који си то урадио".

И за мене је то велики успјех.

На начинима се да радити, али на суштини никако. Овој земљи је доста козметике и гурања проблема под тепих. Предуго су у моди они који на саборовањима са истоплеменицима друге вјере, причају све саме шупљерице и мудросерно не говоре ништа, али зато узимају хонорар. Послије, кад се врате кући, у својим породично-једновјерним кружоцима, причају оно због чега би их на тим саборима прогласили за "екстремне десничаре" и увриједили се до кости. А куда то води? По мом мишљењу, у истом смјеру у ком је водила братствојединствена шутња у вријеме самоуправног социјализма.

Ја сам за то да причамо што више и што агресивније. Ма, да се свађамо, пљујемо, и најцрње вријеђамо; само да се не кољемо!

Отварајући расправе о темама на које у старту знамо да се не можемо договорити, али говорећи за промјену искрено шта мислимо, барем ћемо сазнати шта су прави ставови овог другог и предуприједити физички обрачун. Да је надлагавање у стилу "сви добијају – сви побјеђују" изведива терапија превенције ратних сукоба, онда би на Мундијалу (као планетарној имитацији рата) сви учесници добили по трофеј за прво мјесто.

Знам да то што говорим, у медијском простору понеком звучи сувише оштро, али то је из простог разлога што то нико никада није изговорио на неком мејнстрим медију у РС. Можда сам ја мало дао себи одушка, исказујући тако комплексе које сам навукао у посљедњих десетак година. Али трудићу се да то признам увијек. Протећи ће зато још много, много телекомуникационе воде, док то неко изговори и на медијима у ФБиХ.

Деценијама се упумпавају огромна средства у јавни простор РС, да се не би могло чути шта људи заправо мисле. Стога и руководећи у ФБиХ почињу умишљати да аутентичну мисао у РС преносе овдашње иначице Џевада Галијашевића. Јесте да код нас има немјерљиво више Галијашевића и Плочкинића, али то је само због тржишта и слабије платежне моћи лобија који је про-РС-овски настројен.

Искрено сам се препао колико ме је људи назвало или ми писало похвале поводом те једне емисије о "заједничком културном идентитету". Лаживо је рећи, али чини ми се више него икада до тада. Свима њима поручујем да требају слушати и шта им говоре они са чијим се мишљењем не слажу. У противном, могли би се наћи у позицији министра културе и спорта у Влади Кантона Сарајево, који ми је пред свима обећао промоцију књиге о трошку свог министарства. Кад је то рекао, многи су моју реакцију протумачили као колебање.

И јесам се колебао.

Рекох, ако му сад још кажем: Знате ли ви како се зове моја књига? – тек онда ћу испасти "екстрем" за ону популацију која је емисију гледала из Федерације. Захваљујући томе што "екстреми" нијесу хтјели прихватити моју књигу за дистрибуцију у ФБиХ, тако се и за мене тамо зна само као "политичког аналитичара". Ја сам, знате, помало и писац (лафо неки умјетник). До те титуле ми је много више стало, као и до оних којима истина и људство нијесу роба. Тако сам и ја саслушао мог доброг друга, чије поштење ме увијек натјера да чујем оно што каже, без обзира колико не био у праву или ме нервирао до лудила.

Осим што се "није слагао са мојим начинима, али јесте са суштином", каже да га нервира што "Фронтал опсједају коментатори све самих глупости", а и ми се "бавимо више тим идентитетско-ентитетским, вјерско-националистичким глупаријама; него што пишемо о суштини". Суштина је, по његовом мишљењу, сажета у двије ријечи:

Ми умиремо!

Мој друг пророкује да ћемо ускоро, када ЕУ отвори врата, бити као они градови изграђени око рудника. Када пресуши руда шупље приче, људи ће побјећи од политичара који лажу, краду и отимају; омладине без ентузијазма, бунта и идеала; јавности која се бави свађом за нечије туђе интересе, како нико не би видјео да нам је економија у расулу које води ка ропству. Земља ће остати пуста и неће бити никога да ратује за њу.

Додао бих и да нам је наука на нули, а примјена исте у дебелом минусу; па сам на овај начин покушао пренијети вапај свога друга, са којим се и ја слажем. Не слажем се да не пишемо и о томе. Напросто не посједујемо средства да се то ради на задовољавајућем нивоу. Најсрећнији бих био када би сви причали о сржи, а не проглашавали "примитивцима" људе који покушавају нагласити да је проблем у томе што и "најлибералнији" политичари са супротне стране, користе термин РАТ као аксиомски аргумент за своју политичку платформу, не увиђајући да тако нијесмо два равноправна јарца на брвну.

Брвно је и овај пут прије код некога у оку. Надајући се да није код мене, тј. да бих доказао све што сам горе написао, ево јавно објављујем да ће Фронтал.РС покренути иницијативу да се у Бањој Луци одржи геј парада! Држите ме за ријеч слободно, јер ја нијесам министар. Лијепо је моја тетка рекла да не знам "никакве политике".

Свима кажем шта мислим.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *