Мектић ставља тачку: Најважније је да нико из Србије није прислушкиван

Драган Мектић, министар сигурности Босне и Херцеговине, у разговору за Н1 прокоментарисо је данашњи закључак Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ на којој је утврђено да није било прислушкивања званичника Србије и да је све урађено по закону.

четвртак, јануар 19, 2017 / 15:10

Драган Мектић, министар сигурности Босне и Херцеговине, у разговору за Н1 прокоментарисо је данашњи закључак Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ на којој је утврђено да није било прислушкивања званичника Србије и да је све урађено по закону.

Данас је Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ одржала сједницу са члановима ове агенције на којој су чланови комисије добили одговоре на сва питања у вези са предметом који се води под кодним називом "Ушће".

Подсјећамо, након што је у медијима објављен спорни документ о праћењу и прислушкивању званичника Србије, чланови ове Комисије чији је рад иначе затворен за јавност, разматрали су ово питање. И члановима Комисије била је непознаница да ли је објављени документ аутентичан или не те су затражили су очитовање.

Министар сигурности БиХ Драган Мектић казао је да је ово значајан корак и да је истрага о цијелом случају завршена у хитној процедури.

"Неки медији су спекулисали да је се ту радило о удару на Републику Србију и на институције те земље. Те информације су ишле у смјеру да се дестабилишу односи двије земље. Јако је значајано што је утврђено да није било прислушкивања и јако је битно да је та Комисија утврдила да је све оно што је ОСА констатовала било у складу са законима и интересима БиХ", казао је Мектић за Н1.

Он је додао да су у протеклом периоду беспотребно нападани кадрови Републике Српске у Вијећу министара Босне и Херцеговине у смислу да су дозволили незаконите радње против интереса Србије.

"Од изузетне важности је да са Србијом имамо добре односе у овом сегменту", додао је Мектић. 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Не читам ни БН ни Кликс. Сад сам прочит’о. (И да нисам не бих ништа пропустио.)

    Зашто је БН гори од Кликса? Пренио Галијашевићева питања, извор – СРНА. Без захвата у текст, без вриједновања, итд. што они често и екстензивно раде, као и РТРС.

    Коментари? Само један је унеколико “споран” – онај што је рекао да је “штета метак потрошити” на њега. Има и похвалних. Коментари к’о коментари. Канда си преосјетљив, ако на те коментаре гледаш као на “пријетње”?

    Сасвим лично, мени је Галијашевић једна од најодвратнијих пропагандних појава у нашој јавности. Већ више од пет година тај човјек, као неки аналитичар/стручњак, говори да “зло само што није”, и стварно шири страх, краткорочно. Али дугорочно – успављује чула тиме. И то је опасно.

    Та уштва не би трајала ни пет минута у јавном простору, само да се зове – Петар Петровић, а не Џевад Галијашевић.

  2. Не бих баш рекао да је само један:

    ”Nagazite jos vise ovu svinju.”
    ”Nikakva šteta za ovu Dodinu kupljenu fukaru.”
    ”Šteta bi bila na tebe metak potrošiti.”
    ”Da mi je majmun bio u blizini gadjao bih ga kamenom!”
    ”Hapsi taj smrad Mekticu. ”
    ”… ubrzo dolazi i tvoj kraj …”
    ”Ludace, skloni se sam! ”
    ”Za to si plaćen ali znaš onu “ko drugome jamu kopa sam je zajazi”

  3. Крин,

    мораш такође имати у виду да на БН-у коментари не иду директно као на Фронталу него пролазе кроз модерацију администратора.

    Због тога ја и опомињем.

  4. Ниједан није споран, осим овога са метком, јер упућује на начин “хладним оружјем”. То је гадно, али ни изблиза гадно, какви се коментари пишу по интернету. То што си цитирао је скоро па смијешно са тога становишта.

    Овакве као Галијашевић треба позвати да предоче чврсте доказе за своје јавне говоре, који стварно узнемирују грађане, и штетно дјелују по народ и државу и тренутно, а још штетније дјелују у перспективи.

    Човјек прави спрдњу од обарања уставног поретка, од терористичких напада, стално трућајући једно те исто а не понудив ниједног доказа необоривог за све то вријеме. Тј. најопаснији преступи који се даду замислити се пропагандно користе, па кад једном наступи озбиљна таква пријетња, могуће, онда неће дјеловати алармантно па ће, недобог, наступити гадне и тешке посљедице, које су се можда могле предуприједити.

    Око оваквих ствари, ко год тороче без основаних доказа, треба најмање прекршајно, а још боље – кривично да одговара.

    Или, реци овдје, како ти мислиш о том Галијашевићу?

  5. Крин,

    Галијашевић одавно говори о вехабијској опасности, а да је био у праву доказ су терористички напади у БиХ, одлазак на сиријско ратиште.

    Какви ољи докази требају од тога?

    Задњи случај је да Дудаковић позива муслиманску омладину да се наоружава, Галијешевић на то упозори, а онда слиједе пријетње од министра сигурности.

    Ја мислим да то није у реду.

    Галијашевића цијеним јер сам прво од њега чуо тезу да су вехабије примарно бошњачки проблем и да се тај проблем без Бошњака не може ријешити.

    Нажалост рјешавања тог проблема нема. Чак постоје тезе да проблема ни нема.

    Нисам изненађен што само симболичан број муслимана признаје да овај проблем постоји. Изненађен сам што то исто тврди иминистар сигурности, а терористи нам нападају полицијске станице и убијају полицајце.

  6. Галијашевић говори непрестано, па једном погоди. Он мора предочити доказ прије него што се нешто деси, и то оном приликом кад на то упозорава. Не може друкчије.

    То је као да он десет година сваки дан страши пожаром, па кад се деси једно врело љето, осму годину од првог упозорења, и усија се херцеговачки камен, избије пожар, онда вели – „јесам ли вам говорио! Видите како сам све знао!“ А све то вријеме народ, бојећи се пожара сваки дан, нити шта сије, нити је шта пожео. И онда, уморан од ишчекивања, успава се, па му изгори и што није морало да изгори, да је био будан.

  7. И шта има Галијашевић да упозорава на Дудаковића, кад смо то сви видјели и чули у централном дневнику. Ваљда имамо очи и уши да видимо и чујемо и без Галијашевића? (Видимо и то, да се, у начелу, бошњачким генералима уопште – највише ратује.) Управо на том примјеру се види, ја и тврдим, како ти аналитичари/стручњаци сатиру народну памет, и углављују им своју тачно одређену памет.

    Вехабије су проблем, и они су, увјерен сам, на уредно вођеним списковима бар наших полицијских структура, уколико су на њиховој територији. Ни народ нема ту никакву илузију, са ким има посла, и без Галијашевића. А његови наступи у јавности, тврдим то, само су контрапродуктивни дугорочно баш са становишта опреза.

    Не признају сви Бошњаци да су вехабије проблем, тачно. Али многи признају. И више од „симболичног броја“ како кажеш. Баш те Бошњаке треба подржати, који виде ту проблем, јер јесте њихова највећа одговорност, нарочито Исламске заједнице, да ликвидира параџемате и друге спорне ћелије. Бошњачка је највећа одговорност, али је проблем – заједнички. И не треба према Бошњацима бити неправедан, као – убједљива већина прећутно подржава вехабије, јер то није тачно, а гурнуће неке од њих баш тај неправедни однос у руке вехабијама.

    Као што тај проблем не треба инструментализовати, тако да се само користи само да се Бошњаци „политички дисциплинују“ вехабијама, него треба помоћи Бошњацима да га ријеше. Напротив, Џевад & co. само га користе као средство за „политичко дисциплиновање“. То није рјешење проблема; напротив, он ће од тога само расти.

    Што је уопште бошњачка политика према Србима, да се нпр. поједини српски злочини користе за „политички притисак“ и то у неиздрживом пасивно-агресивном маниру, то је њима на образ. Али је погрешно реванширати се на другој страни. Него кад они то почну са таквим наступима, онда то одмах ту, на том мјесту, треба бескомпромисно одбити, али им зато пружити руку кад је у питању проблем вехабија и сл.

    Код Џевада Галијашевића се нигдје не може видјети та искреност у наступу, него је вазда он користи да се продуби и страх и мржња. Сад ми можемо питати – cui bono?

  8. Крин,22.01.2017. 20:41:30

    ”Галијашевић говори непрестано, па једном погоди. Он мора предочити доказ прије него што се нешто деси, и то оном приликом кад на то упозорава.”

    Није то Галијашевићев него Мехтићев посао.

    Ако Галијашевић каже да се у вехабијским заједницама врши војна обука он је своје упозорење дао. Не може Галијашевић доћи у Маочу и питати:” Ефендија, видим да има џебане, кад ударате?”

    Тероризам зато и јесте опасан јер је веома тешко утврдити вријеме и мјесто удара. Читав свијет са тим има проблем, а ти тражиш да то ријеши сам Галијашевић.

    Понављам, оне је као аналитичар на вријеме упозорио да у БиХ постоје наоружане скупине радикалних исламиста. Он је своје обавио.

    Министар Мехтић или неће или не смије да се упусти у провјеру Галијашевићевих тврдњи, па се проваљује и прича како нема опасности од радикалних елемената, а када га Галијешевић упозори да није у праву, онда иду пријетње.

  9. Крин,22.01.2017. 20:47:20

    ”Не признају сви Бошњаци да су вехабије проблем, тачно. Али многи признају. И више од „симболичног броја“ како кажеш.”

    Ајде наброј петорицу!

  10. Крин,22.01.2017. 20:47:20

    ”И не треба према Бошњацима бити неправедан, као – убједљива већина прећутно подржава вехабије, јер то није тачно, а гурнуће неке од њих баш тај неправедни однос у руке вехабијама.”

    Нисам ја неправедан према Бошњацима. На примјер, ја сам један од ријетких на овом порталу који тврди да Бошњаци имају далеко најмању одговорност за почетак прошлог рата, али сам и врло критичан према њима јер су у том српско-хрватском рату одабрали страну контра Срба и због тога платитли високу цијену. Да су остали неутрални све би било другачије.

    Не знам за обични народ, али је чињеница да се бошњачка политичка елита не супроставља довољно вехабијама. Чак шта више, Изетбеговић терористе назива рокерима, послије напада у Звронику даје правну и сваку другу помоћ вехбијама итд.итд.

    Не бих ја ова упозорења схватио као неправду него као позив на разум.

  11. Крин,

    контадикторан си. Причаш како треба подржати Бошњаке који су против вехабија, а најисткнутијег по том питању оштро критикујеш.

    Не разумијем…

  12. Свачији је то посао, кад говори о важним стварима, да пружи опипљиве доказе за своје наводе, било да износи нов обавјештајни податак, или да просто констатује како то и безбједносне структуре знају, али затварају очи.

    Свачији је то посао да нуди аргументе, и да одговара за своје процјене. То се зове у цивилизованим државама – јавност.

    Шта кад Галијашевић каже како ће на митинг опозиције напасти РС вехабије и ОВК, и да опозицију финансирају Американци да очисте Српску од Срба? За то он не да ниједног доказа, него само каже. Тј. може се овако превести – народе, немој да излазиш на протесте, јер их воде амерички плаћеници што им лижу крваве доларе, и јер се може десити да те брадати вехабија самоубица разнесе бомбом. Него ћути и трпи, нек је жива глава. Такве изјаве имају ли значаја?

    А кад прођу протести, а не пукну бомбе, сви то забораве, и нико не изведе Галијашевића да положи рачун зашто је страшио народ, зашто је гушио здрав демократски развој.

    Него овако је врло удобно, може се мрсомудити до миле воље, и нико не позива на одговорност. Па се онда још нађу коментатори да га бране.

    То је утолико горе, што опасност од вехабија стварно постоји.

    Уосталом, у држави у којој је народ ненаоружан, па не може сам грађанин одговорити ватром на ватру, стално трућање о тероризму у јавности само и служи да се тихо спроводи „заобилазак институција демократског живота.“

  13. Уосталом, и ти си те протесте исто нападао као напад БХ власти на РС власт, тако да сте ти и Галијашевић очевидно наступали са истога фронта. Ваши разлози ме уопште не занимају.

    На линку се може видјети и тадашња полемика коју смо водили:

    http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=1&idnovost=57288

  14. “Причаш како треба подржати Бошњаке који су против вехабија, а најисткнутијег по том питању оштро критикујеш.”

    Критикујем одвратног сикофанта и лижисахана.

  15. Одустајем, прекопираћу текст са слике, из чланка:

    “Širenju za sada nepotvrđenih priča doprineo je i slučaj koji je uzburkao duhove u Selakovcu, selu u kome žive i Srbi i Bošnjaci i gde je većina kuća opustela.
    Porodica Čorić, koja živi u Užičkoj Požegi je, kako saznajemo, bila spremna da proda kuću i imanje u Selakovcu za 40.000 KM, porodici vehabija iz Bugojna. Pobunile su se komšije Bošnjaci, pa se od te transakcije odustalo.”

    У “Блицу” чланак, смори ме да лијепим линкове који омањују.

    Углавном, има тога још у народу, кол’ко хоћеш.

  16. Крин,

    јеси ли ти баш сигуран да је разлог комшијске побуне продаји имања вехабизам тог Бугојанца. Ја нисам.

    Можда је разлог много приземнији јер се често дешава да до повратка неког Србина (Бошњака, Хрвата) на своје опустјело имање, комшије то исто користе без накнаде. Доласком овог вехабије ситуација би се сигурно промијенила.

    Отпор вехабизму ћу признати оног момента када доживим да ме конобар у некој бошњачкој касаби не гледа чудно када у кафани наручим пиво.

  17. Наравно да има и оних који се не слажу са вехабизмом.
    Њих можемо видјети у вријеме Рамазана у препуним источносарајевским ресторанима.
    Чим прође Рамазан, источносарајевски ресторани опусте.

    Погоди зашто!?

  18. Имали смо некидан случај да су за Српску Нову годину Бањалучанима пјевали Ален Исламовић и Младен Војичић. Обојица су у рату пјевали пјесме које не годе српском уву, али због тога ником од Срба није пало на ум да их због тога провоцира и доводи у питање њихов наступ.

    Да ли је тако у Сарајеву? Шта би Неле имао на то рећи?

  19. Шта имаш рећи на то да се ових дана у Сарајеву праве округли столови у којем се данак у крви који су Турци спроводили у средњем вијеку назива хуманим дјелом, а народ се трује причом да су хришћанске мајке ишле за Турцима и молиле их и подмићивале да узму баш њиховог сина.
    Ја то сматрам тешком увредом.

    Шта мислиш о томе што та сарајевска елита којој би ти желио помоћи да се ослободи вехабија даје имена школа по усташама у исто вријеме када популарног дјечјег писца Ћопића проглашавају ратним злочинцем, а нобеловца Андрића нацистом и инспиратором геноцида над Бошњацима.

    Ја нисам чуо да се било ко од те сарајевске политичке елите од тога оградио.

    Нису вехабије једини проблем.

    Бошњаци се још нису суочоли са својим усташтвом у прошлости и на почетку овог рата. У најекстремнијој хрватској паравојној постројби Бошњаци су чинили знатан проценат. Није Азра Башић у Дервенти носила ознаке АБиХ него ХОС-а.

    Сви у БиХ морају очистити своје двориште, па тек онда завиривати у комшијско.

  20. У суботу сједим да пријатељем Бошњаком и он ми вели да није нормално да неко мрзи државу у којој је рођен. Ја сам то потврдио и упитао га у којој је он рођен. Каже да је у БиХ.

    Иако смо рођени у истом мјесту у приближно исто вријеме, не можемо се сложити у којој држави.

  21. Хвала на инструкцији око линковања.

    „Можда је разлог много приземнији јер се често дешава да до повратка неког Србина (Бошњака, Хрвата) на своје опустјело имање, комшије то исто користе без накнаде.“

    Није ми проблем да повјерујем то да су чисто из отпора вехабијама протестовали. Како не знамо сигурно, сад бисмо могли овдје нагађати, то ја нећу.

    Али ми је лично познато да је било чак физичких сукоба између вехабија и Бошњака, око клањања намаза, и око још неких обавеза. О томе говорим. Да треба у јавности инсистирати на томе да такве снаге освоје, јер, претпоставимо да вехабије освоје главни утицај, и обичан Бошњак морао би из коријена мијењати животне навике, и изгубио би посљедњи основ да се зове Европејцем. То није у интересу ни Бошњацима, а још мање Србима.

    „Наравно да има и оних који се не слажу са вехабизмом.
    Њих можемо видјети у вријеме Рамазана у препуним источносарајевским ресторанима.“

    Ето, о том непотребном цинизму ја говорим да је штетан.

    Што се тиче Алена, Тифе, и Нелета: разлика је што су они Нелета сматрали својим, „рајом“, па онда отпадником (да се зове Џевад, замисли онда). Алена и Тифу Срби никад нису сматрали својим. Али начелно, лично ја не дам ни пет пара за Алена, Тифу и Нелета скупа.

  22. Удаљио си се од проблема вехабија, и прешао на проблем нарочитог бошњачког национализма. То није исто. Ваљда ти хоћеш да оцрташ миље у коме може да цвјета вехабизам? Али напротив, вехабизам и бошњачки национализам имају различит поглед на политичке проблеме БиХ. А ограниченост и екстремизам вехабија, чак бошњачким националистима не иду на руку. Учинићу, па ћу одговорити.

    То је мени добро познато да међу Бошњацима има нарочитог национализма, рекох раније, пасивно-агресивног. Има врло смијешних и младих интелектуалаца међу Бошњацима, који имају чудновате појмове „правог Србина“ – по њиховој мјери, и „четника“ – кога они не воле. И уз то све још се неки и издају за либерале. Па иако су они против вехабија, и читао сам неке текстове, њиховим се списима просјечно образован Србин само фино насмије.

    Што те вријеђа за данак у крви, мене не вријеђа. Нисам упратио тај округли сто, и не читам превише дневну штампу, али примићу овако како си ми казао. Зашто би ме то вријеђало, ако је и помало цинично? Ко је превјерио, њему је вјера постала слатка, зашто и да му не постане? Он онда може видјети само повољан прст судбине у томе. Или хоће рећи, ето и Срби су имали користи од свога највећег јањичара – Мехмеда паше Соколовића? Али то је случајна околност, а историјски то уопште не стоји. Само би великаши радо превјерили, да сачувају положај и привилегије, али обичан народ не би без љуте невоље, и силе. Кад је почела буна то је остало у пјесми, да „кнезови нису ради кавзи“ него је рада „сиротиња раја“ и ради су „Божиј угодници“. Ко зна нарав српског народа, зна да је такво отпадање од вјере у турско вријеме увијек сматрано за несрећу. Кад то знаш, зашто те то вријеђа? Не кажем и да не треба реаговати, али вријеђати се – тс!

    *

    За Бранка Ћопића ја не знам поуздано ништа о тим оптужбама које сам чуо, али ми дјелују неозбиљно. Нити је Бранко лик који би „убијао муслимане у Дубовику.“ То изгледа гадна денунцијација. Нарочито што и ту пише да је он „учествовао у акцији“, а ништа конкретно. То ваљда писац тога текста одбацује индивидуалну одговорност, а ретроактивно уводи хашки „удружени злочиначки подухват“. Кад је у питању историјска вриједносна оцјена, или денунцијација, лако се прогута, зато је и подло.Па ако Бошњаци тако се лише Бранкове књижевности, то су они на губитку. Али је и то помало смијешно, кад од тога означавања Бранка брани Туњо Филиповић, па у тексту говори о свему више него о тој конкретно оптужби против Бранка, а највише о свом покојном брату Исмету. И онда Бранка уопште брани тим аргументом апстрактне моралне вриједности.

    Мени је од свега најзанимљивије ово: што се нпр. ти млади бошњачки интелектуалци упињу да покажу моралну и политичку супериорност Бошњака, над Србима и Хрватима, чије политике и захтјеве они и данас зову стаљинистичким и хитлеровским. Нпр. „заједница народа“ и „конститутивни народи“ су стаљинистички концепт, па ми треба да га одбацимо, скупа са ентитетским гласањем итд., и да примимо њихов европски концепт – грађана. Шта мислиш, јесу ли они наивни да вјерују у поштену примјењивост ове либералне апстракције у БиХ? Или су они подлаци и петпарачки теоретичари? Па кад кажу „хитлеровски“ и „стаљинистички“ да ми кажемо – ево вам све што тражите, само да не будемо Хитлер и Стаљин?

    Па је Андрић штетнији од Хитлера. А Његош идејни отац геноцида, вели ефендија Церић? Зар је то озбиљно? Ја се сјетим Његошевог стиха: „Све се брука човјек са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!“

    Али у цјелини, тај бошњачки национализам и вехабизам нису конвергентне силе. Они један другоме сметају. Осим у рату. А тад ћемо, недобог рата, имати памети да то видимо.

  23. Имаш овдје добрих размишљања, али сматрам да је бошњачки национализам веома дифузан појам који је тешко укалупити у европски појам национализма.

    Када неком Србину (Хрвату) кажеш да његов језик није српски (хрватски) онда ћеш га увриједити. А ако Бошњаку кажеш да је његов језик бошњачки такође га вријеђаш и кршиш му права (он мисли).

    Прави бошњачки националиста ће веома радо одустати од националног дефинисања носилаца суверенитета државе, и што је већи националиста жешће ће заступати граџанску опцију суверенитета. Све супротно од националиста.

    Радикални ислам и бошњачки национализам имају заједничке противнике и то је оно што их уједињује у један фронт.

    Либерализам, грађанштина, босанство су маске бошњачког национализма, а ја искрено не видим никакву битну разлику између Реуфа Бајровића, Бакира Изетбеговић, Др Агана Мехтића и још неких.

  24. Мислим да би Симо и Џевад, требали основати Самостални синдикат Додикових ботова и онда се лијепо организовано борити за своја права.

  25. Симо П. Ороз,23.01.2017. 14:22:56

    Није тешко разумјети. У датим околностима грађанска опција је њима најпрагматичнија. Али је њена суштина исто тако “воља за моћ” као што је и у национализму класичном, којег овај грађански наводно презире као нешто анахроно и назадно.

    Ево једна хипотеза. Узми резултате пописа: од тога одузми у Федерацији нпр. 500 хиљада Бошњака, па тај број подај Хрватима (или још горе – Србима). Тога тренутка нестаје грађанскога либерализма у Бошњака.

    Дакле, није то никаква напредна идеја, него чист прагматизам и “најпримитивнија воља за моћ”.

  26. Крин,23.01.2017. 19:36:31[168067]

    Uspjeh A.Izetbegovica da se nametne kao lider Bosnjaka sigorno nije islamska deklaracija kako se to pocesto objavljuje.Vjerovatno poznajes 10-ak Bosnjaka.Upitaj ih da li je itko od njih procitao taj pamflet.Mislim na generacije koje pamte bivsu nam drzavu.Poslijeratna omladina nam je sludzena da vise ni ne znaju, nego “udarati” jedni na druge…Alija (rahmetli) po meni, nije bio nasigurno kako je uspio prije vremena izaci iz zatvora.Sve je to odigrano iz Beograda.Trebao je jedan takav i na “muslimanskoj” strani Sve ostalo sto se desavalo je istorija…koju mislim da ni onaj koji ju je zapoceo nije vise mogao kontrolisati…

    Imao bih knjigu o tome napisati,ali evo kao mali uvod onome sta zelim reci.A to je sljedece.Srbi (mislim na politicko vodzstvo,narod je zivio i zivjece uvjek jedni pored drugih)su od odlaska Turaka zeljeli ovladati sto vecim prostorom i nametnuti svoj 8pravoslavni nauk)svoje poglede i nacin zivota .Samo su prepisali od Osmanlija,propalog carstva i ponavljali iste greske.Primjer je Rusija koja je uspjela odvojiti vjeru i naciju.Zadnja sansa jake slavenske drzave na Balkanu je propala sa komunistima. Tako dolazimo do toga da sve inicijative Bosnjaka(o jeziku piscima,iz blizr proslosti ko je stariji na ovom prostoru) dozivljavate (Srbi)kao vracanje na period kada su Osmanlije vladale i sve se vrti u krug.Da se razumijemo ovo sto Ceric i kompanija vrte kao “bosnjastvo” je u rangu Deretica Jovana.

    Da skratim treba sjesti i razgovarati.Naziv jezika recimo.Staroslavenski.Kome bi to smetalo?

    Ako si za bilo koju varijantu gdje stoji slavenski jezik onda imamo dalje sta razgovarati.
    Takvim nacinom se iskljucuju desnicari tipa vehabija ,ustasa i cetnika…

    Skacem sa teme na teme jer nemam pravise vremena,nadam se da shvatas sta zelim reci.pozz
    ps.SImo Oroz je veoma talentovana licnost.Ima dar pisanja da svako razmisljanje razvodni,nadze ono sto zeli ,ako treba uvuce se pod kozu,sve za korist.nekad se takve nazivalo ljigavac,Danas TROL.sa takvima je svaka polemika gubljenje vremena jer su oni bez-licne osobe,paraziti je najbolja rijec.

    To je nik Simo.A u stvari je Pero Simic savjetnik naseg predsjednika(provjereno)

  27. јasse,24.01.2017. 00:35:26

    ”Da skratim treba sjesti i razgovarati.Naziv jezika recimo.Staroslavenski.Kome bi to smetalo?”

    Сметало би мени!
    Зар ми треба да се одрекнемо српског језика да би задовољили неке србомрсце у Сарајеву. Немам ништа против да Бошњаци свој језик зову како хоће. Све и један језик на свијету је добио име по народу који њиме говори, само Бошњаци хоће да назову језик по ријеци, регији у држави у којој та држава носи половину имена по тој регији.

    Босна припада и Србима и Хрватима и не може један народ да користи тај термин само за себе, без сагласности друга два народа. Називом босански језик отимате дио мога идентитета и присвајате га само себи.

    Да Бошњаци имају добру вољу назвали би свој језик бошњачки као сваки народ на свијету и проблеми би били ријешени.

    ”Ako si za bilo koju varijantu gdje stoji slavenski jezik onda imamo dalje sta razgovarati.
    Takvim nacinom se iskljucuju desnicari tipa vehabija ,ustasa i cetnika… ”

    Вехабије нису никави десничари него вјерски радикали и терористи.

    Усташе су нацисти који су такође терористи који су убијали краљеве, министре полиције, амбасадоре, имали логоре за дјецу…

    Четници су устаници који никад нису извели ни један терористички напад. Нису имали логоре. Њихов командант је одликован од водећих демократија на свијету због своје борбе против нацизма.

    То су чињенице, а сад ће пиздуни попут Језде-пизде рећи да ја Џасмина вријеђам на националној основи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *