dysko

Ма какав Видовдан?

Да ли сам и ја довољно глуп да пишем о вувузелама? Коме није криво што смо изгубили од Аустралије… Размишљам како су неке ствари много битније од свакодневног. Када се игра ногомет, онда је то више од живота. Све очи су упрте на ноге двадесетдвојице кривоногих фудбалера чупавих поткољеница, док туку лопту за коју је […]

субота, јун 26, 2010 / 04:09

Да ли сам и ја довољно глуп да пишем о вувузелама? Коме није криво што смо изгубили од Аустралије…

Размишљам како су неке ствари много битније од свакодневног. Када се игра ногомет, онда је то више од живота. Све очи су упрте на ноге двадесетдвојице кривоногих фудбалера чупавих поткољеница, док туку лопту за коју је сигурно провјерено да је не шију дјеца из Индокине за долар дневно.

Знате шта је права моћ?

Када из своје собе, у којој гледате нешто сасвим друго на ТВ, бивате приморани да чујете шта се дешава на фудбалској утакмици између једног континента и Републике Србије. Деру се људи као нездрави и нико не мисли на кућни ред или малу дјецу Републике Српске.

Па се и ја мислим да је спорт неопходна категорија за развој сваког здравог друштва, као вентил за агресију и превенција болести. Али ово колико се на њему инсистира, није из тог разлога. То је стратегија пива и тв-програма, којом се у покорности држе милијарде људи на планети нам мајци. У савременим колосеумима са пластичним сједиштима, модерни гладијатори просипају једни другима цријева, а мултинационалне корпорације до усијања распирују бенигне и примитивне националне страсти.

Хљеба и игара. Све, само да народ не би мислио како постоје патрицији и други ноблес, који им биште слатке комадиће меса са кичме.

Тако ми апсолутно ништа не значи што смо завршили са Свјетским првенством у фудбалу, пошто бих стварно волио да смо по било чему, у неким нормалним животним особинама једног народа, међу првих 32 врсте на свијету. По производњи аутомобила, кромпира, челика, сатова, кухињских крпа, наоружања, опијума, свиња… По образовању, умјетничкој вјештини, научним достигнућима.

Рецимо, много ми је драже што је Гана прошла даље и биће боље пласирана од Србије на свјетској ранг-листи фудбалера, а да ми немамо економски и безбједносни стандард, политичко уређење и суверенитет као у Западној Африци.

Грешка, суверенитет нам је гори него код Гане.

Волио бих да је неки тим од 11 научника, успио да у свјетској утакмици репрезентује нешто у чему би били међу 32 најбољих у свијету. А то бих волио ја и још ко?

Можда смо зато Јошко и ја СРЕЋНИ ШТО ЈЕ СРБИЈА ИЗГУБИЛА.

Још и прије краја свјетског првенства, наш плебс и го божјак кметски, одвргнуће се од шарених лажа и раније се дозвати памети пред изборе. Схватити да су вувузеле обичне упишане трубице, којих Кинези произведу милион дневно и продају по цијелом свијету, а да ни не играју на свјетском првенству.

Драго ми је што смо изгубили у фудбалу, јер кад год би имали неки спортски успјех, послије тога би најебали у глобалнополитичким оквирима. Рецимо побиједимо читаву Европу у Атини, послије тога НАТО пакт нападне заштићене УН зоне и побије или протјера 300.000 људи.

(Не мислим на Сребреницу, већ Книнску Крајину).

Зато ја данас нећу гледати утакмице и снимке утакмица. Нити ми пада на памет да учествујем у безобразним прославама Видовдана 1992. године, када смо се пробили из окружења, да у Бањој Луци више не умиру дјеца, и да као људи можемо пушити цигарете, а не кукурузове бркове.

Из године у годину гледам како мудри властодршци у РС упропаштавају један од најславнијих тренутака у српској повијести западно од Дрине. Пљују кроз прозор службеног аутомобила на заметак мита. Из године у годину не постоји централна прослава, гдје би се у униформама појавили сви војници који су нам тада спасили главе, а још увијек имају своју на раменима. Да их погледамо у лице и захвалимо им што смо у својим кућама и што је Бања Лука престоница Републике Српске. Да кажемо дјеци из школа, која су организовано доведена да их виде, како треба да се угледају на њих.

Умјесто тога, најатрактивнију утакмицу за цијели регион гледамо на БХТ (чему оно 1, кад никад неће настати 2), умјесто на РТРС. Тамо слушамо како "наши сусједи", који су нам доставили кисеоник за 13ту, 14ту, 15ту, 16ту, 17ту, 18ту, 19ту, 20ту бебу, па све од јуна 1992. до сада – "заиста добро играли, али"…

Ало!

Ко каже да РТРС мора бити у трусту са ФТВ и БХТ? То нијесу наши сусједи, ни комшије; то су наши специјални и паралелни коалициони партнери на путу у Европску заједницу. Коме БХТ уопште треба, осим онима који добивају плате у њој?

Осамнаест година је требало да би се на крају село досјетило да скупи паре и излије бисту генералу Момиру Талићу, који је заповиједао снагама Првог Крајишког корпуса Војске Републике Српске. И то не испред Владе Републике Српске, него у родном му мјесту, гдје се морате запутити да би га видјели.

Не кажем, можда нема пара. Тек је 18 година од почетка, а израчунаћемо колико је и од завршетка рата.

Можда се власти због пара до сада нијесу сјетиле да направе споменик, али редовно не долази нико из политичког врха на прославу годишњице Коридора, коју уприличе обично по сеоским вашарима.

Генерал Талић је као и многи уморен на Хашкој робији, гдје су га државне структуре господина Валентина Инцка испоручиле на превару. Без обзира на дипломатски пасош, и гаранције Владе Аустрије, чији је био уважени гост.

Али о таквим типовима се није смјело причати. Тако нећете сазнати да је спречавао међунационално крвопролиће у Прњавору, вароши са петнаест или ко зна колико нација, држећи команду корпуса ту, а не, како би било очекивано, у Бањој Луци.

Али, данас тамо имамо улицу Вељка Миланковића. У центру Угљевика споменик има извјесни војвода Мандо. Талића, који је био генерал, нигдје. У Бијељини, Брчком, Дервенти, Приједору имамо огавно ружне споменике палим борцима, направљене о једном трошку и на исти калуп. Али их имамо.

Имамо их свугдје по РС, сем у Бањој Луци.

Само мазлум би помислио да ћу сада причати о споменику папи или вувузелама. Ко се, при здравој памети, прима на такве глупости? Поготово ако узима краткорочне потрошачке кредите од ММФ, да дјеци купи саламе и патика.

Заболи ме за таквим Видовданом и вашим примитивним националистичким митовима. Ви наричите о Гаврилу Принципу и Лазару Хребељановићу, лупајте о краљу Александру 1. и Стефану Твртку Котромањићу. Крекећите о оном Црногорцу Милошевић Слободану, којег су на Видовдан послали у Хаг, одакле се жив није вратио. Упропаштавајте своје животе тим назадним глупостима, а ја више нећу.

Ја лијепо данас одох на море.

Свугдје по граду су плакати да је тако лијепа (и наша) и тако близу. Баш ме брига што неко мисли да то није довољно патриотски. Прије једно два сата сам се нашао са екипом и одлучио да идем с њима, без обзира што нијесам планирао. Кажу можда буде познате раје, а чувене су журке на Пагу. Спаковао сам купаће гаће и фотоапарат, па вам првом приликом шаљем разгледницу.

Ви до тад гледајте фудбал.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *