Лажно херојство стидних ваши

Горан Дакић пише о трећем полувремену након расправе о нашој културној политици у Амплитуди.

Ни непун дан након што сам гостовао у емисији Алтернативне телевизије "Амплитуда", која је била посвећена питању културне политике Републике Српске, из својих мемљивих потаја јавили су се дежурни душебрижници и вјечни интелектуални позери и чиновници.

Њихова намјера бијаше крајње скромна и надасве педагошка: пожељели су да ми лупе неколико демагошких пацки и да ме упозоре да сам у емисији требао говорити и жешће и гласније. Такви (никакви) су резимирали свој утисак једном крајње простом реченицом:

"Па, да, добро, рекао је нешто тај Дакић, споменуо је неке проблеме, али да ми је да се ЈА само једном сретнем са Касиповићем и да му ЈА у очи кажем да – лаже"! Таквима сав следвујушчи јед и горчина и јесу намијењени, уз опаску да сви они итекако имају прилику, могућности и простор да "том Касиповићу" кажу шта им душта иште; чак и то да, ето, лаже. Али, такви, по правилу немају једну једину ствар која им недостаје па да коначно учине и то херојство. Муда.

***

Ко је, најприје, Горан Дакић?

Апсолвент студијског програма за српски језик и књижевност на бањолучком Филолошком факултету. Хонорарни новинар-сарадник дневног листа "ЕуроБлиц". По некима, без обзира што је објавио тек једну књигу, и – књижевник. Тако је, на концу, био и потписан у "Амплитуди".

Шта је дотични рекао?

Да је несхватљиво да Никола Вуколић добије 20.000 марака за представљање РС на сајму књига у Лајпцигу, а да на исти поведе два писца и једног преводиоца из Србије;

да је несхватљиво да неколико сати прије концерта Симфонијског оркестра бањолучке Академије умјетности недостаје 200 марака да се исплате хонорари гостујућим музичарима;

да је несхватљиво да се Емиру Кустурици дају и паре и почасти, а да се заузврат од њега не тражи да сними филм о РС;

да је несхватљиво да предсједник бањолучке Подружнице књижевника сам себи додијели награду (хоће ли Стојичић реаговати на ово? Кладионица је отворена!);

да је несхватљиво да у Српској не постоји критичка мисао;

да је несхватљиво да су овдашњи академици редом кукавне кукавице;

да је несхватљиво да се међу тим истим кукавицама није нашао ниједан који ће да напише (Не само да каже; таквих нам је доста!) да су књиге које се представљају као репрезентативни дио књижевности РС у ствари најобичније смеће;

да је несхватљиво да Српска нема лобисте у култури;

да је несхватљиво да је квадратни метар сајма књиге у Бањој Луци три или четири пута скупљи од оног у Загребу или Београду;

да је несхватљиво да је књижевна награда манифестације "Шушњар" пет пута мања од награде коју добије "најрогатији" бик на кориди која се одржава у оквиру исте те манифестације.

Али, ето:

Дакић није рекао истине оних који своје истине смију да кажу само у кафани (и то када је мало гостију, а музика прегласна!) и одмах је – преблаг, мекан, боји се да се не замјери министру.

Пуца мени, господо, прслук и за министра и за замјерање! Испред и иза мене стоји један једини аргумент – до сада написана књижевност! У име ње говорим и браним истину о њој! И више од свега – достојанство умјетности, умјетничког стваралаштва!

Шта ви браните? Своје фотеље, новчанике, могућност да и догодине будете чланови неког жирија? Срам вас било! Вама и кажем сљедеће: да сте за 10 година рекли трећину онога што је моја минорност рекла у сат времена – можда би, у неком коначном свођењу рачуна, и спасили душу.

Дакле

ви који сте власници издавачких кућа, који снујете боље прилике за ваше послове и паламудите о опозиционој стратегији међ’ зврндањем "ротације", испијајући кратке кафе (за продужене немате даха!) у завјереничким кружоцима;

ви који сте уредници књижевних часописа, који се по ходницима факултета и у приватном, надменом јуначењу пред огледалом заклињете да ћете и рећи и написати "истину", а пишете годинама само и једино о Доситеју и Сави Мркаљу;

ви који се упирете да сви за вашим кафанским столом сазнају колики сте, заправо, борци за правду и слободу мишљења;

ви који у новинама покушавате да нас убиједите да су дилетанти наши књижевни Хималаји;

ви који стојите на бранику српства, фекализујући демократију;

ви који стојите на бранику демократије, фекализујући српство;

ви који умијете надугачко и нашироко о Бранку и Васку;

ви који се заклињете у класике, а потписујете се под књиге које умиру и прије него што се објаве;

ви који би, да опрости недужно "пучанство", јебали матер свима који урушавају културни систем ове државе – примите изразе мог најдубљег презира и гађења!