Културни инжињеринг: Стојан Нимани и наслијеђе на Космету

Српска културна баштина на Косову и Метохији данас је најугроженије наслеђе у Европи, а огромно културно српско благо косовски Албанци својатају, фалсификују историју и бришу траг о постојању хришћанске културе, рекао је Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини, измјештеног у Београд. "Прекрштавају и наше националне јунаке, па је тако Стефан Немања постао Стојан Нимани, а […]

уторак, новембар 15, 2011 / 15:53

Српска културна баштина на Косову и Метохији данас је најугроженије наслеђе у Европи, а огромно културно српско благо косовски Албанци својатају, фалсификују историју и бришу траг о постојању хришћанске културе, рекао је Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини, измјештеног у Београд.

"Прекрштавају и наше националне јунаке, па је тако Стефан Немања постао Стојан Нимани, а Обилић албански витез Милош Копилићи. Уз помоћ неких међународних институција све чине да део српског етнографског наслеђа које се, стицајем околности затекло у Београду уочи великог српског погрома, врате на Косово", рекао је Јокић за "Вечерње новости".

Он је додао да Албанци, у непрестаном негирању постојања свега српског на Космету, покушавају да створе некакав "косоварски" културни идентитет.

"Све што припада праисторији део је европског културног наслеђа. Не може бити ‘косоварско’, већ са Косова и у ту замку ми нећемо упасти", каже Јокић.

Он напомиње да је огромно српско благо на Косову и Метохији, после присилног напуштања матичне зграде 1999. године, остало у депоима Музеја у Приштини, а ријеч је о око 30.000 предмета, међу којима су и дјела непроцјењиве националне и умјетничке вриједности. Неке од њих, као што су слике, скулптуре, нумизматика, ријетки списи, иконе, чак и богослужбени предмети из српских цркава, "крчме" на црном тржишту умјетничких дјела широм Европе.

У Народној и Универзитетској библиотеци "Иво Андрић" у Приштини остало је милион књига српских наслова са неутврђеним бројем старих и ријетких књига.

У Галерији савремене умјетности остала је цјелокупна збирка – стална поставка са свом документацијом, док је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, као и у градским и регионалним заводима (у Приштини и Призрену) остала техничка документација са неутврђеним бројем икона које су биле у поступку конзервације.

И у Покрајинском архиву и градским архивима у Приштини, Призрену, Пећи, Гњилану и Косовској Митровици остала је огромна архивска грађа значајна за државу Србију.

Најбогатија умјетничка група сакралне архитектуре, коју је Европа наследила од хришћанског истока, налази се на територији Космета, где је више од 300 заштићених културних добара.

Према документу, који је објавио Музеј у Приштини, измјештен у Београду, стање хришћанске културне баштине и светиња на Космету је драматично, пошто је разрушено и оштећено 150 заштићених добара православно-хришћанске сакралне архитектуре и народног градитељства, међу којима шест цркава из 14, 15. и 16. века, 47 споменика културе.

"Богиња на трону", фигура од теракоте из четвртог миленијума прије нове ере која је била у Београду, под великим притиском враћена је у Приштину 2002. године, а сада се њена реплика налази у свим институцијама и називају је симболом идентитета "косоварског народа". 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *