Кривичне пријаве против Лагумџије, Изетбеговића, Комшића, Силајџића…

Невладина организација “Кроација либертас” из Мостара поднијела је Тужилаштву БиХ кривичне пријаве против Златка Лагумџије, Бакира Изетбеговића, Жељка Комшића, Хариса Силајџића и још 354 особе, углавном војника Армије РБиХ, за ратне злочине над хрватским цивилима у периоду од 1991. до 1995. године.  Међу пријављенима за ратне злочине над хрватским цивилима су и Селмо Цикотић, Мустафа […]

петак, април 29, 2011 / 08:20

Невладина организација “Кроација либертас” из Мостара поднијела је Тужилаштву БиХ кривичне пријаве против Златка Лагумџије, Бакира Изетбеговића, Жељка Комшића, Хариса Силајџића и још 354 особе, углавном војника Армије РБиХ, за ратне злочине над хрватским цивилима у периоду од 1991. до 1995. године.

 Међу пријављенима за ратне злочине над хрватским цивилима су и Селмо Цикотић, Мустафа Церић, Расим Делић и Бакир Алиспахић, као и НН особе које се наводе у исказима свједока и жртава – саопштено је из ове организације, чији је предсједник Лео Плочкинић.

У саопштењу се наводи да су пријаве сачињене на основу домаћих и међународних закона о кривичним дјелима ратних злочина, те у складу са препорукама Међународног трибунала за ратне злочине према којима дјела ратних злочина не застаријевају.

НВО "Кроација либертас" истиче да је пријаве поднијела након спроведене истраге, у складу са мандатом и важећим законима, након неоспорно утврђеног чињеничног стања и стављањем истих и околности изван сваке разумне сумње, због почињених тешких кривичних дјела ратних злочина, злочина против цивилног становништва, противправног затварања цивила, геноцида, нехуманог поступања, почињених у раздобљу између 1991. и 1995. године.

У саопштењу се наводи да се ближи лични подаци, ЈМБГ, посљедње адресе становања и описи осумњичених особа налазе у књизи "Муслимански логори за Хрвате у БиХ у вријеме рата 1991 – 1995. године", аутора Ивице Мливончића раније достављеној Тужлаштву.

Пријава за ратни злочин терети Златка Лагумџију, Бакира Изетбеговића, Хариса Силајџића и Жељка Комшића за период од априла 1992. године до новембра 1995. године.

Први и другоосумњичени, те четврти осумњичени учествовали су по командној одговорности као високи званичници тзв. Владе РБиХ те трећеосумњичени и остали наведени директно у оружаном сукобу између АБиХ и Војске РС у својству: Златко Лагумџија – предсједник и потпредсједник Владе РБиХ, Бакир Изетбеговић – лични секретар канцеларије предсједника Предсјеништва РБиХ, Алије Изетбеговића који је био врховни командант Армије РБиХ, у чијој зони одговорности се налазио град Сарајево с више општина под контролом њима потчињене АРБиХ и на територији коју је она контролисала изнад које су они били у командном ланцу управљања или су били ауторитет, те су имали контролу над тајном службом АИД, полицијом РБиХ, и другим службама.

Трећеосумњичени Жељко Комшић – војник Армије БиХ, знао је за прогоне у својом непосредној близини али ништа није учинио да прогон и протјеривање заустави, а починитеље пријави надлежним тијелима.

Иако је знао за системска протјеривања, звјерски и масовна организована убиства небошњачких цивила, углавном српске националности и малим дијелом хрватске националности у граду Сарајево, протјеривања, истјеривања из станова и кућа, противправна затварања, мучења и нехумана поступања која су се догађала као знак одмазде због дјеловања супротне стране, Војске РС, први, други, трећи и четврти, те остали пријављени осумњичени су према наводима пријаве учествовали у широком и систематском нападу и прогонима у самом граду Сарајеву који је био под контролом Армије БиХ. Они су дјеловали својим ауторитетима и на другим подручјима под контролом Армије РБиХ, на небошњачке цивиле током чега је 7 976 небошњачких цивила, углавном српске националности те у мањем броју хрватске (жене, дјеца и старци) држано у нехуманим условима у кућама и другим објектима само у граду Сарајево, а 8 213 небошњачких цивила, углавном српске националности и у мањем броју хрватске националности у граду Сарајево је брутално и на крајње звјерски начин погубљено без суђења више десетака тисућа небошњачких цивила.

"Из фазе првобитне одбране и почетне фазе рата, осумњичени су покретали широке и организиране нападе и противнападе након чијих неуспјеха су вршили крваве одмазде и обрачуне над небошњачким цивилима који су се затекли, налазили или пролазили кроз територију под контролом Армије РБиХ. Овакви напади, офанзиве и противофанзиве прерасле су у заједнички, удружени злочиначки подухват чији је циљ био `ослобађање` територија од небошњака, Хрвата и Срба па чак и других Бошњака, њихових оружаних снага: ХВО-а, ВРС и Војске Аутономне области Западна Босна Фикрета Абдића – Бабе", наводи се у саопштењу.

Пријава ове осумњичене особе терети за кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 Кривичног закона БиХ у вези са лишавањем друге особе живота (убиство), затварањем, мучењем, сексуалним насиљем, другим нечовјечним дјелима и прогону.

"Горе наведене се сумњичи за удружени злочиначки подухват, широки систематски и организовани напад те прогон Хрвата из подручја под контролом Армије рБиХ. Горе осумњичене особе као кључне особе у извршењу својих намјера знале су или су морале знати за почињене ратне злочине у зони властитих одговорности. Главни доказ је низ нападних и офанзивних ратних, војних операција које су имале за главни циљ прогон свих небошњака из БиХ, те докази који упућују на широко систематско противравно затварање, убијање, мучење и нехумано опхођење према небошњачким цивилима", наводи се у саопштењу.

Примјер за то су потписана наређења која је потврдио да је добио свједок Едхем Едо Жилић, управник концентрационог логора "Мусала", те отварање концентрационог логора Музеј народне Револуције у Јабланици. У овим логорима смрти, са заточеницима се поступало крајње нехумано, а многи од њих су убијени или им се губи сваки траг.

"Горе наведене особе које се сумњиче за кривично дјело ратног злочина су високо и средње рангирани политичи и официри Армије рБиХ који су свјесно својим поступцима учествовали у извршењу свих тачака које им се стављају на терет. Наведени осумњиченици нису казнили одговорне особе под својом одговорношћу већ су их подстицали на извршење кривичних дјела или су их прикривали или оправдавали, а неки од њих су и сами директно судјеловали у почињењу дјела која им се стављају на терет на простору на којем су и сами представљали једину војну власт", наводи се у пријави.

У пријави се истиче да је општина Бугојно други еклатантан примјер да је убијање хрватских цивила, рушење њихових кућа и светиња, њихов прогон само дио једне смишљење стратегије, која се данас зове етничким чишћењем. Ту су бројке и подаци неумољиви и нико их не мозе побити нити свести на нешто случајно, споредно, злодјело појединаца и "непослушних" скупина.

Током 1993. године, па све до 1994. године, Армија РБиХ учествовала је у оружаном сукобу против Хрватског вијећа обране (ХВО) у средњој Босни, конкретно у општинама Мостар, Травник, Зеница, Бугојно, Какањ, Вареш те још неким мањим мјестима. Јединице претежно муслиманске Армије РБиХ су систематски нападале градове и села у којима су претежно живјели босански Хрвати. Услијед тих напада цивили Хрвати у првом реду, но такођер и цивили Срби, били су жртве хотимичног лишавања живота и наношења тешких повреда.

"Тврдимо да су босански Хрвати и Срби били противправно затварани или на други начин бивали заточени на мјестима под контролом јединица подчињених оптуженима. Током заточеништва били су жртве тјелесног и душевног злостављања. За услове заточеништва били су прије свега карактеристични претрпаност простора, недостатак хигијене и здравствене његе, као и ускраћивање задовољења основних животних потреба попут адекватне прехране, воде и одјеће", наводи "Кроација либертас".

Осим тога, јединице подчињене оптуженима пљачкале и уништавале имовину босанских Хрвата и Срба без икаквог војног оправдања. Осим тога, тврди се да су и вјерски објекти, мјеста и установе босанских Хрвата уништавани или на други начин оштећивани или оскврњивани тако да закључујемо како је Армија БиХ починила геноцид, етноцид и културоцид с планом етничкога чишћења подручја од небошњака у циљу стварања етнички чистог животног простора за потребе бошњачког војно-политичког врха.

Саопштење о поднијетим кривичним пријавама за ратни злочин, потписао је предсједник НВО "Кроација либертас" Лео Плочкинић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *