Комеморација у Јасеновцу: Присутни представници удружења Јадовно 1941

Код споменика Цвијет у Спомен-подручју Јасеновац данас ће бити одржан комеморативни скуп поводом обиљежавања 66 година од пробоја логораша из злогласног усташког логора. Комеморација страдалима у Јасеновцу требала би да почне у 11.00 часова, а осим пригодног програма предвиђено је и обраћање предсједника Хрватске Иве Јосиповића, предсједника Хрватског сабора Луке Бебића и предсједника Владе Хрватске […]

недеља, април 17, 2011 / 08:43

Код споменика Цвијет у Спомен-подручју Јасеновац данас ће бити одржан комеморативни скуп поводом обиљежавања 66 година од пробоја логораша из злогласног усташког логора.

Комеморација страдалима у Јасеновцу требала би да почне у 11.00 часова, а осим пригодног програма предвиђено је и обраћање предсједника Хрватске Иве Јосиповића, предсједника Хрватског сабора Луке Бебића и предсједника Владе Хрватске Јадранке Косор.

Делегација Удружења грађана "Јадовно 1941", заједно са осамдесетогодишњим преживјелим логорашем Миланом Басташићем, присуствоваће комеморативном скупу, положити вијенац код Каменог цвијета и поклонити се жртвама концентрационог логора.

Предсједник Удржења Душан Басташић рекао је Срни да ће, према његовим информацијама, осим делегације Удружења "Јадовно 1941", у Јасеновцу бити и представници удружења јасеновачких логораша из Београда и Бање Луке.

Он је нагласио да предсједник Скупштине Удружења Милан Басташић, након 20 година од прогона из Хрватске и рјешења о повлачењу оптужнице Жупанијског суда у Бјеловару, први пут долази у Хрватску и мјесто гдје је као једанаестогодишњак 1942. године пуким чудом преживио логорашке тортуре.

"Било је говора о томе да ће се Милан Басташић као једини и још увијек живи јасеновачки логораш поријеклом из Хрватске обратити на комеморацији, међутим организатори су ипак одлучили да се обрати представник Рома", рекао је Басташић и додао да му није познато зашто је дошло до измјене.

На дан пробоја, 22. априла 1945. године, у логору у Јасеновцу било је 1.073 логораша. Њих 600 је кренуло у пробој, а до слободе их је дошао само 91. Преостали логораши, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијени су или спаљени заједно са логорским објектима.

Истог дана, почео је и пробој заточеника Кожаре, дијела логора у самом Јасеновцу. Од 167 заточеника њих 11 преживјело је пробој.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома закључила је 2009. године да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и око 80 000 Рома.

Логор у Доњој Градини налазио се у БиХ, преко пута Јасеновца, одмах иза ушћа ријеке Уне у Саву и формиран је 1941. године.

Градина и није била логор у правом смислу те ријечи, већ само масовно јасеновачко стратиште, тј. "прихватни логор" док усташе не ликвидирају многобројно српско становништво доведено из БиХ и других крајева злогласне НДХ. Према неким процјенама, у Градини је убијено и закопано више од 360 000 људи, претежно Срба.

НДХ је проглашена 10. априла 1941. године под покровитељством нацистичке Њемачке и фашистичке Италије и обухватала је Хрватску, БиХ и област Срем са 6,3 милиона становника, од тога више од трећине Срба.

Један од видова организованог злочина тадашње хрватске државе били су логори, од којих је највећи био Јасеновац.

НДХ је била једина савезница Сила Осовине, у Другом свјетском рату, која је организовала и специјалне логоре за дјецу. У њима је било заточено око 33 000 малишана, а само у систему логора Јасеновац убијено је 19 432 дјеце, узраста од неколико мјесеци до 14 година.

За злочин геноцида у НДХ Анти Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а министар полиције НДХ Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успјешно скривали са друге стране Атлантика, осуђени су у Хрватској 1986. односно 1989. године за ратни злочин против цивилног становништва.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *