Карл Билт каснио, велика очекивања муслиманских представника

Синоћ су у војној бази у Бутмиру представници позваних политичких партија из дејтонске творевине загријани вечером. Ова “тајна вечера” срећом ипак није остала толико тајна, тако да Фронтал.РС сазнаје да су њој говорили министар иностраних послова Шведске, Карл Билт, замјеник државног секретара САД, Џејмс Штајнберг, и комесар за проширење Европске уније, Оли Рен. Њихове изјаве […]

петак, октобар 9, 2009 / 19:52

Синоћ су у војној бази у Бутмиру представници позваних политичких партија из дејтонске творевине загријани вечером. Ова “тајна вечера” срећом ипак није остала толико тајна, тако да Фронтал.РС сазнаје да су њој говорили министар иностраних послова Шведске, Карл Билт, замјеник државног секретара САД, Џејмс Штајнберг, и комесар за проширење Европске уније, Оли Рен.

Њихове изјаве су и даље остале тајанствене по питању конкретних садржаја самих разговора, и држали су се устаљених фраза о неопходности укључења БиХ у евроатланске интеграције, односно да они посматрају БиХ као дио региона који мора ићи ка укључењу у ЕУ. Тај спорни документ, чије обзнањење се очекује као отварање Пандорине кутије, пред политичке представнике ће бити подастрт тек данас. Нико осим поменуте тројице западних дипломата није имао јавни иступ, па ни амерички амбасадор, Чарлс Инглиш, који је овом приликом замукнуо пред више рангираним колегом.

 

Плодови мора, пилетина и пусте жеље

Тако је као најконкретнија информација из Бутмира састав менија, јер је раскошна кантина војне базе високе политичке званичнике понудила предјелом од плодова мора и пилетином као главним јелом. Оно што је посебно видљиво било на састанку, јесте изузетно добро расположење муслиманских представника, који су се опет нашли на свом терену, односно у очекивању своје ложе трибинама, гдје ће навијачким жаром пратити притисак, који ће и какав ће, представници САД и ЕУ примјењивати на српску страну. Они нескривено гаје велика очекивања од овог састанка, сматрајући да се данас на њему ријешити све своје проблеме, док се са српске стране дао детековати далеко мање еуфоричан тон, односно став да то баш и неће ићи како су ови први замислили.

Муслимани нескривено гаје велика очекивања од овог састанка, сматрајући да се данас на њему ријешити све своје проблеме

Вечера је трајала око два и по сата. Највише се чекало да се појави Карл Билт, који је каснио на догађај који цјелокупна јавност у "дејтонском казану" ишчекује са високим степеном нестрпљења. Билт се појавио тек негдје око 21:45, а знање на терену и некадашњу ауру ауторитета какву носи титула бившег високог представника, додатно је појачавао главнокомандујући словачке дипломатије, Мирослав Лајчак, који такође овом приликом није говорио.

Оно што је основни проблем за домаћу јавност, јесте што је направљена атмосфера у којој су тзв. "Уставне промјене" велика неопходност, па готово нико у јавности не смије ни поставити питање: Зашто су неопходне? Јучерашње слагање Хариса Силајџића и Боже Љубића о неопходности укидања ентитетског гласања "јер оно кочи улазак БиХ на блијелу шенгенску листу", само је појачавање утиска о неозбиљном и максималистичком уласку у преговоре. Осим што тај аргумент нема упориште у стварности, јасно је да је сврха оваквог иступа у јавност појачавање својих позиција пред почетак преговора и посредна идентификација српске стране, као основног проблема којим се требају позабавити стране дипломате.

Јасно је и да је то најпрозривија разградња Дејтонског споразума, дакле споразума који је зауставио рат, па није тешко претпоставити куда разграђивање мировних споразума неминовно води

Јасно је и да је то најпрозривија разградња Дејтонског споразума, дакле споразума који је зауставио рат, па није тешко претпоставити куда разграђивање мировних споразума неминовно води. Просто је несхватљиво да стране дипломате, четрнаест година након окончања ратних сукоба, поново покушавају да пробудити октроисани дух Дејтонског споразума. Ако је то тада можда и било разумљиво, у условима неопходности прекидања људске патње и губитка живота, данас оваквим потезом искључиво показују да је пројекат који су притисцима на РС водили више од десет година, са полубожанским овластима и потпуно недемократским методама, крајње неодржив и потпуно промашен.

 

Може ли и смије ли јавност поднијети нове тајне састанке?

По ко зна који пут, САД и ЕУ иду сасвим недемократском тактиком, а она је да се разговори о уставним промјенама воде тајно и ван институција система, уз непрестани притисак на српску страну. Посебно је карактеристично да се разговори одржавају у војној бази, што ваљда треба да буде сценографија која непрестано подсјећа на немиле догађаје из прошлости, када су жеље страних експозитура имплементиране уз помоћ борбених хеликоптера и оклопних транспортера.

Оно што буди додатни страх у српском корпусу, јесте појава гласина и конструкција да је "са Милорадом Додиком све већ раније договорено и да је састанак у Бутмиру само представа, на којој се то треба јавно приказати". Карактеристично је и да се данас у ОХР доноси одлука о Електропреносу, што Бутмир чини изузетно добрим параваном који скреће пажњу јавности са ове, до јуче једнако битне политичке теме.

Драган Чавић је осјетио да су га овим потезом странци превише експонирали за ниво његовог утицаја на политичке токове у РС, те је одустао од одласка у војну базу

Ипак, најинтересантније овдје, јесте избор политичких лидера који су позвани на тај брифинг. У питању је тзв. Бајденова осморка, односно људи који су се за вријеме посјете америчког потпредсједника састали са њим. Док је на списку федералних званица присутна сасвим разумљива логика, она у случају РС потпуно изостаје.

СНСД у овој једначини свакако не би смио изостати као неприкосновена партија на власти. Драган Чавић је осјетио да су га овим потезом странци превише експонирали за ниво његовог утицаја на политичке токове у РС, те је одустао од одласка у војну базу. У сврху ојачавања опозиционог карактера и позиционирања на листи бранилаца РС, Демократска партија је јуче издала саопштење необично оштрог тона, у којем је Додик оптужен да је због својих личних интереса спреман "српски народ увести у рат".

 

Шта Бутмир значи за опозицију у РС?

Ако су из Федерације позване двије највеће странке у власти, и највећа опозициона у лику Златка Лагумџије, потпуно је нејасно зашто није позвана и највећа опозициона и друга партија по снази у НС РС? Изостанак Босића, односно СДС, на листи званица које ће бити затворене у војној бази, указује на селективан и крајње недемократски приступ проблему од стране земаља које се хвале да су развијене демократије, и у којима промјене уставног типа не могу проћи без референдума или посебних избора на којима се бира уставотворна скуптина.

Бореновића овај састанак у јавности преседански поставља као младог српског политичара, који има капацитет да преговара и доноси одлуке на тако високом нивоу

Једини стварни добитник од овог састанка је Бранислав Бореновић лично, који му присуствује усљед спријечености Младена Иванића да због здравствених проблема учествује на овако стресном рандевуу. Бореновић, уз друштво Слободана Наградића, има прилику да се јавности наметне као нова лидерска снага. Налазећи се као главни преговарач испред ПДП и евентуална алтернатива визији коју ће СНСД са српске стране изнијети након завршетка овог састанка, Бореновића у јавности преседански поставља као младог српског политичара, који има капацитет да преговара и доноси одлуке на тако високом нивоу.

Ту треба тражити и главни мотив зашто ПДП присуствује овом састанку, без обзира на јучерашње саопштење из ове странке, гдје је то образложено потребом да буду коректив са српске стране и "спријече авантуре уцијењеног Додика".

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *