Како живе Хрвати на Косову

Око 400 Хрвата Јањеваца ускршње празнике на Космету слави у страху од даљег популационог нестанка и лопова који некажњено пустоше њихове куће. Прије НАТО агресије на Србију 1999. године, у селу Јањево, у општини Липљан, живјело је скоро 3.000 Хрвата. Како за СРНУ каже дон Мате, живјели су на своме, а онда је дошло вријеме […]

понедељак, април 6, 2015 / 12:54

Око 400 Хрвата Јањеваца ускршње празнике на Космету слави у страху од даљег популационог нестанка и лопова који некажњено пустоше њихове куће.

Прије НАТО агресије на Србију 1999. године, у селу Јањево, у општини Липљан, живјело је скоро 3.000 Хрвата.

Како за СРНУ каже дон Мате, живјели су на своме, а онда је дошло вријеме разбојника и криминалаца.

"На мети су се нашле напуштене куће. Опљачкано је све до једне цигле. Остале су рушевине и неких 70 кућа у којима данас живи и педесетак малишана, старости до 15 година" – наводи он.

Ни за вријеме католичког Ускрса Јањевчани нису могли да истовремено присуствују благосиљању Ускришњих јаја.

"У сваком дому мора остати бар једно старије лице. Уколико лопови осјете да је кућа без живе душе – готово је. Упадају и пустоше", каже дон Мато.

Криминал и пљачке, нарочито српских и других неалбанских кућа, чести су широм Космета, а починиоци, као и у Јањеву, остају некажњени.

"Разбојници и лопови живе спокојно. Као да су отето добили на поклон", прича дон Мате, увјерен да ће, упркос терору коме су изложени, Хрвати Јањевчани опстати.

Јањевачка дјеца наставу похађају на српском језику у школи удаљеној стотињак метара од Цркве.

Уз помоћ Храватске и донатора, у дворишту Цркве ускоро ће почети да раде специјална одјељења: домаћа радиност, информатика и енглески језик.

"Страшно је да дијете у седмом разреду не зна да пише. Покушаћемо да дјецу уведемо у свијет, јер изолована у Јањеву немају будућности" – напомиње дон Мате и појашњава:

"Из године у годину број дјеце опада за по десетак одсто – она дјеца која једном оду у Хрватску никада се више не враћају".

Мјештанин Фрањо Караматић каже СРНИ да су Јањевчани прије 1999. године, све до уласка "мировњака", славили и католички и православни Божић и Васкрс.

"Живјели смо као људи, спокојно, а данас не смијемо оставити ни празну чашу у двориште. Ово није живот – ово је тамновање. Ми нисмо под заштитом Свевишњег" – поручује Фрањо.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *