Дани(ј)ел Симић

Како је почело отцјепљење Ефбиха од Српске

Веома је глупо правити насилне демонстрације, ако њима једновремено не преузмеш и власт. У противном, прије или касније, мораћеш кривично одговарати.

недеља, фебруар 9, 2014 / 14:01

Присуствовао сам лично 05.10.2000. у Београду многољуднијим окупљањима, озбиљнијим нередима и далекосежнијој паљевини; од ове коју смо у петак видјели у Тузли, Сарајеву, Мостару, Зеници или Бихаћу.

(Ако не слуша Ивица Дачић, могу написати и да сам био активан учесник…)

Врло брзо послије тога, као огорчени мрзитељ Милошевићеве политике која је продала Крајину, Српску уцијенила и бацила на кољена, почео сам да кукам за "старим добрим временима".

Зато, са ове годинске раздаљине, тврдим да је ово дешавање народа у Ефбиху веома опасно.

Шта је ко преузео у Ефбиху?

Петог октобра су представници "Демократске опозиције Србије" имали јасан план. Насилно су преузели власт, проводећи резултате савезних избора на којима је Војислав Коштуница побиједио Слободана Милошевића.

У исто вријеме, створили су привремене републичке институције "које немају легалитет, али имају легитимитет". Ни два мјесеца касније одржали су ванредне изборе, на којима су, уз потпуну блокаду медијског простора, помели социјалисте и радикале.

По много већем броју повријеђених полицајаца, видимо да су демонстрације у Ефбиху биле веома насилне, али по паљевини административних сједишта у којем их полиција опет није превише спречавала, као и у случају ЈМБГ, и да су били оркестрирани и организовани на неком нивоу.

Све сада занима на којем нивоу и од стране кога?

Ако нијесте знали, по цијелој БиХ се пали

Осим већ на Фронталу правилно детектованих изјава федералних политичара, који се улизују пуку популистичким флоскулама и миротворачки помињу посљедњи рат, веома је било дирљиво, од петка до данас, гледати понашање медија који су у власти тих политичара.

Нигдје у свијету ваљда нема примјера, да државне телевизије показују толико разумијевање за антидржавно дјеловање, као што је то у Ефбиху. Као и око циркуса за ЈМБГ, отамошњи медији су једни од главних подстрекача овог дешавања народа.

ФТВ1 и посебно ФТВ2 (БХТ), упињу се да нагласе како су ово дешавања у "цијелој БиХ", без обзира што је то лаж. Аналитичари и коментатори ових кућа, међу којима има нудигуза који се укључују чак и из Бање Луке, ни једном ријечју, као да смо сви ретардирани, не спомињу или анализирају зашто је ова појава ограничена искључиво на Ефбих?!

Са том праксом не прекидају, чак ни када сами емитују да протестанти траже "оставке федералне и кантоналних влада"!

И шта то треба да значи? Да би испоштовали уређивачке политике ефбиховских медија (а знамо да се не праве у уредништвима) исти ти демонстранти у Сарајеву требају тражити и оставку владе у Бањој Луци?

Апсолутна урађеност

Са друге стране границе имамо свакодневни мир и тишину. Република Српска се по ко зна који пут показује као једини функционалан елемент у мозаику власти Дејтонске Долине Плача. То свакако није захваљујући позицији или опозицији у Српској, већ народу који је својевремено јео конзерве из хуманитарне помоћи и стопао на линију, да би ризиковао главу и изборио себи слободу.

И овдје у Српској су услови тако лоши, да би народ одавно најрадије повадио говњаве мотке, па као што је било у вријеме рата између Биљане Плавшић и Момчила Крајишника, насрнуо насилно на носиоце власти.

Проблем је у томе што подсвијест старијег дијела народа памти да је због тог сукоба погинуо полицајац код Прњавора, Српска изгубила своју телевизију, таблице, личне карте, пасоше, те ко зна колико дејтонских надлежности.

А и Биљана, и Момо, завршили у Хагу. Из којег су тек ових дана припуштени. Стари и бесмислени.

Стога изјава премијерке како је у Ефбиху "апсолунтна несређеност" пије воде, док би се други дио да је код нас "апсолутна сређеност", могла разумјети само ако се предсједница Владе РС прије конференције момачки "урадила".

Независност или нови рат

Хтјели ми то признати или не, али сличне демонстрације, са истих мјеста, од сличних људи и уз идентичне приче, организоване су и 1992. године. То је прерасло у грађански рат.

Ефбих је наказан пројекат америчке администрације, којим су се два закрвљена народа требала удружити против Срба.

Данас када нема "српске агресије", има гладног народа у пропалим самоуправним гигантима чији радници не могу да то схвате, па их као и демобилисане борце мултиетнички фашисти спонзоришу из буџета, да одрже социјални мир. Сада је пукло.

Том народу је најлакше показати на мир и тишину са оне стране границе и рећи им шта било:
– Они вам не дају ипа-фондове.
– Због њих неће да нас приме у ЕУ.
– И они би палили зграде, али не смију од Додика, помозите им.

Или просто:
– Ви сте гладни зато што су они извршили геноцид, узмите сад од њих шта вам треба, јер они имају, а не би требали.

И то они и раде. Изетбеговић, Лагумџија, Радончић…

Опет, у освит стварања Херцег-Босне као изборне јединице против избора Жељка Комшића, треба набацити у свјетске медије некакве Маркале или Тузланску капију, да би се призвали странци да одлуче о нашој судбини, тако што ће испоштовати све што им кажу будалаши из удружења као што је 1. Март, а што мисле сви федерални политичари.

Да би сакрили своју анахроност, настраност, неспособност и украдену имовину; спремни су и потпалити нови рат.

Данас је, највидљивије од завршетка рата, јасно да је трајан мир на овом подручју могућ једино мирним раздруживањем Републике Српске од "цијеле БиХ". Народ Српске ће у октобру изаћи на улице и рећи шта мисли о томе ко треба да их води, без трошка од разбијања, повреда и паљевине; али интелектуалне елите требају да припреме одговор на најбитније питање данас:

Да ли код комшија гледамо почетак отцјепљења од Српске, или увод у нови грађански рат?



57 КОМЕНТАРА

  1. Samo ste zaboravili jednu stvar: Dejtonske stvari oduzete RC-u su stvari države a ne entiteta…
    Momo i Bilja osuđeni ratni zločinci sa kompletnom vodećom garniturom iz rata a pojedinim se još sudi tj nalaze se na sudu,međunarodnom, u Hagu…
    Ovo što se desilo u FBiH (EFBEJHA) se tek desilo pa bih vas zamolio da i nama date malo vremena kao što ste to učinili i u susjednoj državi Srbiji…

  2. Добићеш сво вријеме овог свијета Зулкедине од мене и оних који ће се питати у Српској после избора.

    То вријеме се односи да уредите односе и живот у Федерацији(то је ваша кућа од 1994.године) и да нас поштујете.

    Од нас ћете добити поштовање које имате и данас из Српске(то је наша кућа) то поштовање не прихватају исламски џихадисти и њихови војници у политици, нажалост они се све питају,манипулишу народом, имају власт, паре, медије……………

    Још једна ствар, немојте само тражити да уређујете моју(нашу) кућу, ми сами знамо како ћемо.

  3. Све се слажем. 5. октобар у Србији није донио промјене јер су их креирали странци и разне службе, као што је и код нас доведен Додик на власт по истом сценарију. Само демократске промјене на изборима су промјене по мјери народа, а власт народна. Имаћемо ми свој 5. октобар када ћемо закуцати ову накарадну власт! Стрпљен – спасен! А Федерација нека се распада, њихов проблем. И треба водити рачуна да се ова наша будала од предсједника тамо што мање мијеша.

  4. ribar, 09.02.2014. 15:38:31

    Mi ćemo uredit kako tako našu kuću i naravno da vas to,a i ne treba,da tangira kao što i mene ne tangira stanje u vašoj kući…
    Samo da Vas podsjetim da to nisu dvije kuće.To je jedna kuća sa dva sprata , sad nije bitno ko je gore a ko dole,jedan je ulaz,jedno brojilo za struju,jedno za vodu,dva telefonska računa sa istim pozivnim brojem itd,itd…
    Ja lično sam na demonstracijama bio zbog svoja dva sina jer ne vidim perspektivu a ja se kako-tako snalazim.Samo nisam gladan a sve ostalo fali…

  5. Добар текст. Институционални оквир Републике Српске је нешто што је потребно чувати и колико је могуће оснаживати кроз јачање њених институција. Оно што политичке елите морају да почну радити је подршка у обезбјеђивању нормалног живота грађанима, више одговорности према пословима које обављају, те да престану да краду из буџета.

  6. Организоване демонстрације у ФБиХ је устанак галдносг сиромашног, амасовно незапосеног народа да спаси своје фабрике. То нема никакве везе са револуцијаом у Србији који су орванизовали и спровели американци.
    уопште нема смисла правити паралелау између
    Плишана револуција у Србији је спорведена последећем по следећем сценерију: План свргавања југословенске владе почела је реализовати још администрација председника Клинтона у новембру 1998 г. – у форми подршке сепаратистима у Црној Гори и десне опозицији у Србији. Кроз неколико месеци, већ за време бомбардовања Југославије, Клинтон је потписао тајну инструкцију ја ЦИА, у којој је био постављен циљ у најкраћем року свргнути владу Милошевића. ЦИА је требала скривено финансирати опозиционе групе и врбовати издајнике у југословенској влади, армији и полицији.
    Важан задатак је био уједињавање распарчаних снага десне опозиције у Србији. 1999 г. амерички званичници подстрекавају их на масовне демонстрације против владе, али су брзо ослабели. Сада је државни секретар САД Мадлен Олбрајт изразила разочарење пропадањем претходног покушаја свргавања југословенске владе – нада се да ће, „санкције принудити људе да окриве Милошевића за њихове патње“. Али тада људи до тога још нису „дозрели“. Сад је улог био стављен на предстојеће изборе, заказане 24. септембра 2000. године.
    Када су 24 јула објављени федерални и локални избори, амерички и западноевропски чиновници су се срели са лидерима српских опозиционих партија, подстичући их на уједињење око једног кандидата и председника. Коштуница је био изабран, не од Срба, него од Американаца, када су њихова проведена социолошка истраживања показала, да је он способан да добије довољно гласова. Почетком августа 2000. године САД отвара у Будимпешти специјални биро за помоћ југословенским опозиционим партијама. Међу њиховим сарадницима су били у најмању руку 30 стручњака за психолошки рат, од којих су многи учествовали раније у тим врстама операција за време рата НАТО против Југославије и против Ирака.
    У Бугарској се са Запада финансирана Политичка Академија Централне и Југо-Источне Европе утемељила програм за припрему српске опозиције. Још једна Западна финансирана бугарска организација – Балканска Академија старих извештача, пружила је „финансијско-техничку експертску помоћ“ југословенским опозиционим медијима пред изборе.
    Помоћу британских специјалних служби створена је организација „Нови Српски Форум“. Кроз њега су организовали редовна краћа путовања српских стручњака и научника у Мађарску на разговоре са западним експертима.
    Циљ тих сусрета је био разрадити план „друштва после Милошевића“, форум је издавао извештаје о припреми „плана деловања“ будуће прозападне владе – пре свега „реинтеграција Југославије у европску породицу“ и приватизација.
    Амерички и западноевропски новац је усмерен на десне опозиционе партије и медије кроз такве организације, као што је Институт отвореног друштва Џорџа Сороша и национални фонд подршке демократији (САД). Новац из САД је стизао српској опозицији кроз SEED (Support for East Europen Democracy – „Подршка Демократији у Источној Европи“). Трошкови SEED су део буџета Државног департмента САД. Укупно је у Србију кроз SEED стигло 15,3 милиона долара 1998 г., 24,3 милиона 1999 године и, најзад, 55 милиона долара 2000 г. за њихов распоред се користе, нарочито, канали организације Балканска Иницијатива при Америчком Институту за Мир. Национална демократска организација (НДИ) је још једна од мноштва полуприватних организација, које врше активну делатност у Источној Европи. НДИ отвара одељење у Београду 1997 г. и до 1999 г. већ је обучила више од 900 лидера и активиста десних партија „предизборној стратегији и вештини привлачења широке пажње“. За припрему преврата је такође придобијена друга „друштвена“ организација – Међународни републички институт (IRI). Ако је НДИ ставила улог на рад са опозиционим партијама, то се IRI бавила студентским покретом „Отпор“, који је поставио „топовску храну“ за акције у Београду. На њима ћемо се зауставити подробније, такозвани „Отпор“ је играо одлучујућу улогу у српској „плишаној револуцији“, који су послужили као овнови за сламање државних структура.
    Покрет „Отпор“ је створен у октобру 1998 г., групном активношћу руководилаца студентских акција 1991-1992 и 1996-1997 г. следећи корак је био промишљање техника и метода борби. Симбол покрета – песница – је смишљена тако, да на најпростији начин, помоћу аутомобилске гуме обоји, било га је могуће нацртати на јавним местима и да при том буду добро видљиви и препознатљиви. Назив организације Студентског покрета „Отпор“ давало је на знање, да се ради о младим, одлучним и прогресивним људима. Његов циљ је свргавање режима Милошевића, метод борбе је ненасилан.
    Већ почетком новембра 1998 г. отпочета је серија уличних акција и представљања, следећа је од раније промишљаних стратегија ненасилних метода борбе. Њихова концепција је била заснована на хумору, исмејавању и критици режима и његових одређених представника, с тим да у шаљивом облику објашњавају ситуацију у земљи и привлаче симпатије грађана. Опозиционе новине су насликале песницу и девизу: „Гризи режим да живи Отпор“. Одбори „Отпора“ су организовани на Београдском универзитету, где су постигли да смене декана филолошког факултета, постављеног, по тада важећем пословнику о раду, за ректора. Међутим после 24 марта 1999 г. „Отпор“ се нашао на граници пропасти због почетка натовског бомбардовања Србије, на неко време је морао отићи у сенку.
    „Отпор“ је обновио свој рад у августу 1999 г. по завршетку бомбардовања. Добивши финансирање из иностранства, организација је почела изнајмљивати просторије за своје канцеларије. Обилно финансирање је довело до проширења покрета. Ако је до 2000 г. „Отпор“ деловао на четири универзитетска и неколико крупнијих градова, то је у фебруару 2000 г. у Србији било већ у 160 њених општина. Преобразили су га из „студентског“ у „народни“ покрет. „Отпор“ је постао главном структуром, кроз које су западне специјалне службе водиле послове са десним организацијама. Под утицајем америчких инструктора, који делују кроз „Отпор“, лидери опозиције потписују споразум о сарадњи и у јануару 2000. године формирали Демократску опозицију Србије (ДОС). У том моменту коалиција ДОС је бројала 19 партија и ишла на изборе са једним кандидатом Коштуницом. „Отпор“ је почео активну кампању привлачења грађана за учешће у изборима зато, да кажу „не“ влади Милошевића. „Отпор“ је смислио паролу „Готов је“, који је постао популаран политички мотив у целој Србији упоредо с тим, заједно са 42 невладине организације „Отпор“ је иницирао и провео кампању „Време је!“ на територији целе Србије, у којој је читав низ познатих личности позивао грађане да изађу на изборе. Чланови „Отпора“ су позвани на десетодневне курсеве од 28 августа, и још једном од 11 септембра у америчкој амбасади у Бугарској и Румунији. Те курсеве су проводили радници ЦИА и стручњаци за пропаганду, и упућени у политичке технологије.
    Две организације подршке Националног фонда подршке демократији (САД), напред поменути НДИ и ИРИ, су одвојили 4 милиона долара за програм „од врата до врата“ и „пробуди глас“. Одмах после избора конгрес САД је отвореним гласањем ратификовао додатних 105 милиона долара за југословенске десничарске партије и медије.
    „Отпор“ се брижљиво спремао за преврат. Пароле, зидни штандови и друге материјале опозиције уредили стручњаци рекламних компанија. Пропаганда је вођена на високом професионалном нивоу, „Отпору“ су бесплатно помагале водеће рекламне агенције Србије (новац им је стизао директно из иностранства). Расположења људи у Србији на почетку су брижљиво изучавали, а затим манипулисали помоћу „Отпора“. Студенти су просто озвучили оно, што мисле људи. Последња фаза је прошла тако. За недељу пре избора Европска унија емитовала „Посланицу српском народу“, и којој су обећали, да само победа опозиционог кандидата Коштунице доводи до укидања санкција. „Чак и ако се Милошевић врати на власт демократским путем – изјавио је чиновник Европске уније, – санкције ће остати на снази“. То је био моћан фактор психолошког притиска на осиромашене становнике Југославије, разорених ратом, и годинама економских санкција.
    Још пре избора званичници Запада су окривили југословенску владу за фалсификовање избора. Већ на дан избора, пре било каквог пребројавања гласова, Демократска опозиција Србије (ДОС) је објавила победу свога кандидата. Никаквих разлога за то није било. Опозиција и није спремна да призна изборе, какви су и били њихови резултати.
    Више од 200 међународних посматрача је контролисало ток избора укључујући пребројавање гласова и прецизирање резултата. Један од посматрача, грчки министар иностраних послова Карлос Папоулис, направио је закључак: „Изјаве о свеопштем лоповлуку, таквих као Хавијер Солана (комесар за иностране послове Европске уније) показали су се лажним“. По његовим речима, избори су проведени „беспрекорно“.
    Официјелни резултати избора су објављени. Коштуница је скупио 48% гласова, Милошевић 38,6%. Други круг је био заказан за 8 октобар. Међутим Коштуница је одбио да учествује у другом кругу, у акцију је уведен план свргавања југословенске владе посредством масовних иступања. Руководилац изборне кампање Коштунице, Зоран Ђинђић, је позвао „све да изађу на улицу“ и почну генерални штрајк: „Потребно је настојати да се паралишу све институције, школе, позоришта, биоскопи, канцеларије“. Почела је завршна етапа „плишане револуције“.
    Узроци, због којих Коштуница није хтео доћи на власт законским путем, су очигледни. На федералним изборима лева коалиција је добила 74 од 137 места у Већу Грађана и 26 од 40 места Већу Република.
    Лева коалиција је имала већину у српском парламенту, што се чинило немогућим за ДОС да оствари њихове програме, пошто су овлаштења председника у Југославији била довољно ограничена. Само је државни преврат омогућавао да ДОС заобиђе закон и смени владу. Догађају су се развијали овако: 1 октобра објављен штрајк рудара највећих рудника угља са захтевима оставке Милошевића; 2 октобра почиње генерални штрајк (тачних података о његовим размерама нема). Велику активност су испољили студенти. Активиста универзитетских организација анархиста говори: „Филозофски факултет је епицентар свих иступа против државе и власти. Студенти су одлучили да блокирају Универзитет. Подигли смо барикаде и успоставили даноноћно дежурство, да би осујетили декана на уђе у универзитетски град“. Милошевић је поништио резултате избора, али то већ није утицало на ток догађаја. 5 октобра пре датума другог круга гласања, „Отпор“ је отпочео митинг у Београду са довозом људи из региона. Опозиција је поднела ултиматум Милошевићу са захтевом добровољне оставке, али га он није прихватио. Покушаји владе да организују снаге полиције и специјалних пододељења за растеривање митинга није успео – структуре безбедности су се отеле контроли Милошевића. Студенти и окупљена гомила је на силу провалила најпре у зграду Савезне скупштине (парламента) у Београду и тамо направили пожар, а затим на радио и телевизију Србије. После освајања телевизијског центра на фреквенцији државног канала се почела емитовати независна телевизијска компанија Б-92. Међутим ускоро је због насталог пожара у телевизијском центру сва три државна канала прекинула емитовање. Нападом на федерални парламент и српску радио-телевизију руководили су специјално припремљени одреди бивших војника. На челу напада је био Велимир Илић начелник града Чачка. „Наше су акције биле испланиране раније – објашњавао је он касније. – Наш циљ је био потпуно јасан – узети контролу над главним институцијама режима, укључујући парламент и телевизију“. После тога, кад су наоружани одреди провалили у парламент за њима је следила гомила присталица ДОС, који су ломили намештај и компјутере и палили парламент. На улицама су пребијали полицајце и хулиганске гомиле су напуниле улице. Возила хитне помоћи која су возила рањене полицајце су била заустављена од активиста ДОС који су захтевали изручивање рањених.
    Изборна комисија је изјавила да је погрешила приликом пребројавања гласова и признала победу Коштунице. Он је дошао на митинг као нови председник Југославије и рекао, да „је Србија одсада поново део Европе“. У поноћ је Коштуница иступио на освојеној телевизији, саопштивши, да ће санкције бити скинуте у понедељак: то је чврсто обећала Француска. 6 октобра Милошевић је признао пораз на изборима што је и било завршна операција. Његово касније затварање је било већ ствар технике по целој Србији су уништавали локалне одборе Социјалистичке партије Србије и Југословенске удружене левице. Наоружане групе ДОС су силом изгонили руководиоце државних предузећа, универзитета, банака и болница по целој Србији представници ДОС су отворено претили ескалацијом уличног насиља да би принудили српски парламент да се сагласи на превремене изборе. У време док је гомила превртала и палила полицијска возила, разарала зграде и премлаћивала људе, Коштуница је свечано објавио: „У Србији је победила демократија“.
    Званично, жртве „плишане“ револуције у Београду су постала два човека и око 30 људи је било рањено. На тај начин њу је било могуће сматрати типичним државним превратом, извршеним помоћу технологије ненасилних акција. После пада Милошевића активиста покрета „Отпор“ се баве активним ширењем свога искуства по целом свету. Ево шта пише један од његових идеолога: „У савременом свету постоји немало ауторитарних режима, који се не придржавају интереса својих грађана и нарушавају основна права и слободе човека, што неминовно доводи до протеста. У случају избора ненасилних метода борби, активисти „Отпора“ спремни су поделити своја искуства“. У самници и у изолацији Југославија се супротстављала империјалном притиску Запада, подносили прозападни сепаратизам, санкције, рат и тајне операције. Она је остала независна и сачувала привреду са водећом улогом друштвене својине. Најмоћније државе планете су иступиле против ње, и ипак је издржала више од десет година. Њу је уништила „плишана револуција“, организована и подржана од САД и НАТО.

  7. Ne treba biti pretjerano pametan da bi se shvatilo zbog čega se tako uporno nastoji proteste sa prostora Federacije prenijeti na Srpsku. Jednostavno, ukoliko bi cjelokupna BiH bila zahvaćena haosom i opštom destrukcijom dolazimo do jednostavnog pitanja: ko je u poziciji da uspostavi mir i red? Domaći policijski i vojni subjekti to svakako nisu (veća je vjerojatnoća da se međusobno sukobe, nego da zajednički djeluju). Konkretno, takvu situaciju opšteg haosa ovdje može umiriti jedino „mirovna“ intervencija Sjedinjenih Država! Sve ove „ćerestije“ se izvode kako bi se obezbjedila američka vojna intervencija zbog navodnog „smirivanja“ situacije. No, nema se tu šta umirivati ili sprečavati, nego je ova intervencija potrebna da bi se u stanju direktne okupacije proizveo nekakav „Dejton 2“, iliti promjena ustavno-političkog uređenja zemlje. Taj novi koncept uređenja BiH okvirno bi stvorio snažne institucije državnog nivoa, a entitete bi pretvorio u nekakve regije kakve ne bi imale nikakvu političku snagu. Dakle, vlast bi se skoncentrisala na državni nivo i lokalne zajednice, a entiteti bi bili ukinuti ili potpuno razvlašteni. To što je posljednji popis pokazao da u ovoj zemlji živi preko 50% Bošnjaka, ubrzo bi se manifestovalo u vidu potpune dominacije tog naroda ovom državom (zato se i zalažu za princip „jedan građanin, jedan glas“).

    Sve u svemu, sva „mudrost“ se svodi na to da Srpska ostane mirna (bez nasilnih demonstracija), a da političke promjene proizvede na izborima. Ukoliko Srpska ostane stabilna, time ove „ćerestije“ u Federaciji ostaju njihovo „unutrašnje pitanje“, a prilično sam siguran da će demonstracije prestati. To što tamošnji demonstranti traže političke smjene, ma to nema nikakve veze sa stvarnim razlozima demontracija, jer svi važniji politički faktori će dati ostavke, a onda vršiti funkcije do izbora (kao da se ništa nije ni dogodilo). Cilj je prenošenje haosa na prostor Republike Srpske, da bi se stvorila „predstava“ (medijska) kako je cijela zemlja u haosu i dobilo „opravdanje“ za poziv Amerikancima da uspostave mir (i promijene mirovni sporazum i ustav). Tu i Inckove „ćerestije“ o dolasku EUFOR-a ne treba shvatiti ozbiljno – ovdje se očekuju Amerikanci!

    Dakle, Srbi – samo mirno i mudro!

  8. Marko Aurelije, 09.02.2014.(ништа лично)
    Оно што политичке елите морају да почну радити је подршка у обезбјеђивању нормалног живота грађанима,…

    Имали су они за то много почетака и прилика! Све су их проћердали, потрошили, као што су и они потрошени.

    Јако ми се допала у анкети изјава једне жене синоћ из И Сарајева…отприлике овако- „зашто рушити и палити зграде и архиве, нису оне симболи лоповлука и криминала, кад су то виле, хацијенде, скупи аутомобили, хотели, викендице…жена у праву 100%.

  9. Сјајан текст, свака част.

    Нисам оптимиста јер ово неће престати тако лако, а ово данас у Бијељини је доказ, као и најаве за наредне дане.
    Као што рекох нестрпљивост ће коштати Српску и изазвати интервенцију са стране. Опет и опет правимо исте грешке.

    1992. су изазвали тзв. демонстрације, пуцали по себи и изазвали рат и страни фактор овде. Сада су намјеравали исто и намјеравају и даље. Већ криве наше навијаче за неке пожаре. Сваки скуп, миран или немиран у Српској, у овом моменту, довешће до нашег краја. Колико смо зрели показаћемо у наредном периоду.

    Медији у Српској треба да буду на висини задатка.

  10. metla, 10.02.2014. 09:15:15

    “Obračun sa državnom i političkom mafiom, kriminalom i korupcijom ne može dovesti do gašenja Republike Srpske, već naprotiv, može samo ojačati njeno postojanje.“

    Тачно.

    “Vrijeme je da se izađe na proteste i digne glas protiv tog zla.“

    Ајде лијепо објасни зашто је баш сада вријеме. Мафија влада деценијама а теби баш сада вријеме!?
    Јаране, пиши пропало. Зајебали сте се у тајмингу. Мислили сте да ови пљувачи са Фронтала представљају већину у РС. Мислили сте да је само потребно да неко упали фитиљ и да ће летјети перје по РС.

    Народ чита коментаре, нарочито на Фронталу. Мислили сте да ће се народ опредјељивати по броју пљувача, а не по квалитету коментара. Па један мој коментар убије стотину ваших.

    Рушићемо ми Додика, не брини. Ја ћу га рушити и то овдје на Фронталу, ако се не настави поправљати. Тада ће перје летјети.

    Никад себи неби дозволио да ме у томе предводе грађански екстремисти, јакобинци, комунистичка нерадничка руља, балијска фукара и јалијаши.

  11. Mi smo uvijek bili moneta za potkusurivanje.Očigledno je da su Vučić i Milanović iz Brisela dobili zadatak da pokušaju da smire situaciju u BiH.Ovi što su scenaristi protesta ni sami nisu mogli pretpostaviti ovoliki vandalizam.Sve je to planirano iz istih kuhinja i sve je slično događajima iz 1992.godine.Jedina greška organizatora ovih protesta što je predvidio da će doći do protesta u RS,a do njih može se reći da nije ni došlo.Federacija BiH je američko čedo dogovoreno da se spase hrvati jer su počeli da gube na bojnom polju.Svjedok sam zbivanja u Lašvanskoj dolini i bježanije hrvata na Vlašić i tadašnji Srbobran.Nadam se da će srbi biti mnogo pametniji od ostalih,jer kod nas ne treba rušiti,već se boriti da se očuva ono što smo u ratu ostvarili,što ne znači da na izborima ne treba mijenjati ove krvopije na vlast.

  12. SIMO
    “Ја ћу га рушити и то овдје на Фронталу, ако се не настави поправљати. Тада ће перје летјети.“

    Pa jel riječ o predsjedniku ili maloljetnom delikventu?
    Znate, ukoliko se predsjednik ne popravi, trebalo bi ga poslati u ćošak.

    Nažalost, na veliku žalost, u pravu si samo u jednome – ne treba ga sada rušiti. Da je taj čovjek zaista predsjednik, da mu je to čime predsjedava bitno, sačekao bi trenutak koji se ne može ispolitizovati i podnio bi ostavku.

    E, sad, onako kako si Metli kazao da sada nije vrijeme, valjalo bi i da mu pojasniš zašto, u proteklih par godina, ti nisi ni pisnuo o kriminalu i korupciji?
    Sve mo se nekako čini da nikada neće biti vremena za to.

  13. Ма дај Исаша, буди озбиљан.
    Ако је ико критиковао друштвене односе, глупост, задртост, нетактичност, одна сам то ја.
    Ја сам нудио лијекове (НАТО и ЕУ), а нисам само констатовао посљедице као остали коментатори.

    У оваквом систему је немогуће да нема корупције. Не постоји власт ни људи који могу томе стати у крај и који неће омастити брк. То се у пракси показало. Бирали смо двије деценије и увијек исто. И опет ће бити.
    Никада ја нисам рекао да Додикова власт није корумпирана. Јесте, итекако. Али сам такође и говорио да су у опозицији већи лопови, који су поврх тога још и политичке кукавице, који би осим пљачке, сахранили и РС.

  14. Јел’ти то мене зајебаваш?
    Ја сам творац кованице ‘алексизам’. Тога ти је пун Фронтал, а ја сам љут на редакцију што је у недостатку хумористичког штива престала објављивати Алексине хумореске.

    Што се тиче Лазаревића, по повратку из јебачких авантура се поправио. Још само кад неби крио програм странке као змија ноге, а кад би нам овдје написао веб-адресу странке, био би још бољи.

  15. SIMO

    Preformulisaću – zašto nisi pozivao na demonstracije onda kada se nisu mogle ispolitizovati…?

    Što se opozicije tiče, opet nažalost, i meni se čini da su isti, ali, SIMO, evo, ovaj “branilac“ interesa RS se zahuktao i 8 godina ne staje…nešto nisam vidio na vlasti te koje nazivaš većim kriminalcima (dakle, nemaš iskustvenog osnova za takvu njihovu kvalifikaciju), a, sa druge strane – bogato osmogodišnje iskustvo u devastaciji RS od aktuelne vlasti.

  16. Evo nešto za proevropljane 🙂

    „Malezijski premijer Mahathir Muhamed poručio je evropskim zemljama da treba da žive u siromaštvu jer premalo rade i ništa ne proizvode. Srpski ekonomski analitičari smatraju da je ova poruka realistična, ali teško ostvariva.
    Naime, Muhamed je izjavio da Evropljani više ništa ne proizvode, premalo rade i da će zato morati da nauče da žive skromnije.
    – Ljudi u Aziji žive u skladu sa svojim mogućnostima, pa kad su siromašni, tako i žive. To je nešto što Evropa mora naučiti od Azije. Evropske zemlje odbijaju da priznaju da su izgubile novac i da su zbog toga siromašne. A to se ne može promeniti štampanjem novca, jer iza toga mora da stoji jaka ekonomija ili zlato – rekao je Muhamed.“

    http://www2.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/202870/Evropljani,+naučite+da+štedite,+čekaju+vas+baš+teški+dani.html

  17. metla, 10.02.2014. 12:34:02

    “Evo nešto za proevropljane

    „Malezijski premijer Mahathir Muhamed poručio je evropskim zemljama da treba da žive u siromaštvu jer premalo rade i ništa ne proizvode.“

    Ево нешто за профедералце

    Фронталов коментатор Симо Ороз поручио је профедералцима да треба да живе у сиромаштву јер премало раде и ништа не производе.

  18. Метла, видим да нећеш да одговориш на моје питање, али ти је овај мелзијски аргумент врх.

    Чуј, поручио им да живе у сиромаштву јер мало раде, а добро живе.
    ‘Мало’ радити, а добро живјети, може се само на Западу. Куд ћеш бољи аргумент за моју тврдњу да је на Западу спас.

  19. Ови су се скроз погубили.

    Пљују по европејском систему гдје је 40-сатна радна седмица одавно стандард. За тих 180 сати мјесечног рада заради се за пристојан живот.

    А овамо пропагирају азијатлук гдје се пуно ради (72 сата седмично), а слабо живи.

    И буне се против система гдје ништа не раде, а опет живе боље него азијати. А кад би могли бирати изабрали би умјесто европејства, азијатлук.

    Ниђе логике.

  20. SIMO
    Ovo postaje smiješno.

    Симо П. Ороз, 10.02.2014. 12:27:28 [103022]
    Па сам си ово рекао;
    “nešto nisam vidio na vlasti te koje nazivaš većim kriminalcima (dakle, nemaš iskustvenog osnova za takvu njihovu kvalifikaciju)“.

    dakle – Simo – nije do moje (ne)jasnosti, nego do tvoje zaboravnosti…
    Koliko je tebi godina Simo, nešto mi brzo zaboravljaš?

    – Nisam vidio na vlasti u posljednjih 8 godina te koje nazivaš većim kriminalcima – sadašnju opoziciju.

  21. Данас се појављују преговарачки тимови, откуд они ако демонстрације организују неформалне групе грађана. Захтјеви општепознати, имена позната. Откуд Зоран Чегар, тај ратни мучилац Срба у преговарачком тиму, а у другом ратни командант Армије БиХ? Они нису гладни, нису без посла, ухљебљени машала, шире се по српским становима у Сарајеву.

  22. Можемо ми мислити и писати шта хоћемо, али мислим да су се ствари у Федерацији покренуле на вријеме за њих тамо, јер не видим ни једну политичку партију која ће се олако разбацивати обећањима кула и градова пред изборе, као што је то до сада рађено. Како год ми на то гледали они су озбиљније приступили послу стварањна озбиљних државних институција система и кад тад ће им се ово неким добитком вратити.

    Док је код нас статус Q, предизборна обећања ће да цвјетају, а слом лажног сна и надања ће бити болнија и отрежњење ће бити итекако мучно, јер пуно каснимо са чишћењем рачуна пред нови циклус постављања власти.

    Читам како неки наши мудросери предлажу одлагање избора, спасоносно рјешење, као да озбиљно болестан човјек одбија операцију и лијечење!

  23. harper, 10.02.2014. 15:34:17

    “Како год ми на то гледали они су озбиљније приступили послу стварањна озбиљних државних институција система…“

    Јеботе, како би се створила озбиљна државна институција када би изгорио Додиков Мордор.

    Аферим Харпер, ни фронторахметли Рамо ти није раван.

  24. Почео би Додик да ради неки поштен посао, умјесто оваквих обмана свијести код ментално подложних особа, попут тебе.

    То даје резултате сад за сад, док траје таквих као што си ти, кад вас сведе на статистичку грешку, онда све испочетка!

  25. Царски!

    Посебно је истина да болесници из федералних медија, у које убрајам и ове који су само формално у БЛ, убише се да представе да се то дешава и у РС.

    Погледаш мало боље, и видиш да се дешава у Приједору, Брчком, Бијељини и Зворнику. Свугдје гдје се муслимани стратешки враћају и тога се треба припазити.

    Ово што је било у Бањалуци је само да се мало фондови сјете и домаћих издајника.

  26. Симо П. Ороз, 10.02.2014. 09:46:12

    „Рушићемо ми Додика, не брини. Ја ћу га рушити и то овдје на Фронталу, ако се не настави поправљати. Тада ће перје летјети. „

    Их? Како срушити онол’ког грмаља? Једино узети чекић и длијето, па у цјеваницу. 🙂 Шалим се! А баш бих волио да видим то летење перја у режији друга Симе. Чини се да сте и ви нањушили промјену, па хватате позицију. Но како коментаришете Вуков загрљај с Вучићем? Чини се да је то природна коалиција имена једног и презимена другог. 😉

    Иначе, углавном могу потписати оно што Данијел пише, па тако и овај пут.

Оставите одговор