Кад су бојовници љубили српску заставу

Прије 20 година, 1993., Војска Републике Српске кроз своје положаје пропустила је, прихватила, нахранила, смјестила и излијечила више хиљада хрватских војника и цивила који су из средње Босне бјежали од муслиманске офанзиве На згради сједишта Међународне организације Црвеног крста у Женеви (Швајцарска) пише: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. Године". Пише […]

четвртак, август 22, 2013 / 10:07

Прије 20 година, 1993., Војска Републике Српске кроз своје положаје пропустила је, прихватила, нахранила, смјестила и излијечила више хиљада хрватских војника и цивила који су из средње Босне бјежали од муслиманске офанзиве

На згради сједишта Међународне организације Црвеног крста у Женеви (Швајцарска) пише: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. Године".

Пише Жељко Свитлица за "Респект!"

(на слици: 19. Србобранска (Доњевакуфска) пбр ВРС,1993.; извор: ВРС на Фејсбуку)

Српска војска је тада кроз своје положаје пропустила међународни конвој који је носио лијекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акцију помоћи земљи са којом је била у рату.

Прије 20 година, 1993., Војска Републике Српске кроз своје положаје пропустила је, прихватила, нахранила, смјестила и излијечила више хиљада хрватских војника и цивила који су из средње Босне бјежали од муслиманске офанзиве.

Тог љета, са љетњим сунцем плануо је и рат и развезале су се прије рата завезане заставе са шаховницом и љиљаном. Притиснути офанзивом такозване Амије БиХ, жестоко потпомогнуте злогласним одредима муџахедина, Хрвати из Горњег Вакуфа, Бугојна, Травника и свих мјеста и села тог краја одлучују да потраже спас на српској страни, дотад, а и касније непријатељској.

‘У љето 1993. године на Комару према нашим положајима дошло је око 1.520 људи, од којих 450 униформисаних лица. Прву ноћ је изашао један човјек, командир неке јединице ХВО, са супругом и двоје дјеце. Био је тешко болестан, добио је упалу слезене, а жена му је, поред тога била трудна. Породила се у Бањалуци" , за Респект! прича Недељко Будиша, један од војника ВРС из Доњег Вакуфа, тадашњег Србобрана који је свједок ових догађаја.

Хрвати из Новог Травника и Долца изашли су према Комару, Бугојанци су отишли према Купресу такође на српску територију, а један дио људи из старог Травника и Турбета спасоносних српских положаја докопао се преко планине Влашић и то су три правца која су највише кориштена.

"Наши су јавили команди, команда је то одобрила и одмах су опремили школу у мјесту Торлоковац гдје су ове избјеглице биле смјештене. Ту су били цијело вријеме док нису пописани од стране Црвеног крста. Свима је пружена медицинска помоћ, храна и све што им је у том тренутку било потребно" – каже Будиша.

Сви који су били гладни одмах су нахрањени, за дјецу је допремљено млијеко, за оне који нису имали пронађена је одјећа. Рањени хрватски војници и цивили одвезени су у српске болнице у Доњем Вакуфу или Бањој Луци. Чак је било случајева да су рањеници ВРС по сопственој одлуци чекали да се труднице које су стигле у колони, породе.

У видео свједочанствима која су остала сачувана из тог времена, избјеглице из средње Босне нису криле своју захвалност и изненађење пријемом на који су наишли код Срба. Многи су рекли да су примљени као браћа рођена. Залуђени ратном пропагандом својих вођа, очекивали су да ће их на Комару и Влашићу дочекати брадати четници са ножем у зубима:

Недељко Будиша се сјећа да су жене и цуре тад викале: "Јеси видио што је Србима војска сређена, сви ошишани, обријани, уредни", а и да су многи хрватски војници били изненађени.

Да су тада могли, кажу, пола тих би прихватило да се бори уз бок Војске Републике Српске.

Међутим, сви они су по својој жељи транспортовани даље, већином у Хрватску. Многи су се касније вратили у војску. Неки од њих су вјероватно учествовали у операцијама, двије године касније, када су се Срби повлачили из ових крајева и када се ситуације обрнула. У истој тој долини Врбаса, којом су некада хумано и безбиједно евакуисани, тих дана, између осталих мучних догађаја, зољом хрватске војске погођен је и запаљен аутобус пун српских цивила…

"Кад бјежиш од ножа, па те неко прихвати, љубиш му и стопала, а касније…’‘ не довршава реченицу и са сјетом, али без кајања, прича Недељко Будиша, јер, без обзира на све, једино што је српска војска могла урадити тада, у складу са часном војном традицијом и људскошћу, била је свесрдна помоћ тим људима.

На згради Црвеног крста у Женеви није дописано: "буди хуман као ВРС љета 1993. године". Швајцарска је далеко, а ратна анти-српска пропаганда је јака. Али то не даје за право нама да заборавимо.


О овом догађају снимљен је документарни филм:



0 КОМЕНТАРА

  1. I ovo je površna priča.

    U to vrijeme slična sudbina je prijetila i Hrvatima iz Žepče i okoline. Dogovorom sa VRS sebi su obezbjedili tenkove, sanitet, municiju, vojnike…

    Sve je uredno plaćeno. Sankcije na Drini su već počele i do nafte se u Srpskoj teško dolazilo. Zovko je tu prve prave pare zaradio a dobar dio keša je išao preko Komarice. Hrvatima je Žepče ostalo. Godinu dana prije su im popaljena sela sa kojima Žepče praktično graniči i protjerani braća Hrvati sa kojma su bili u istim jedinicama.

    Siguran sam da je i humanitarnoj akciji VRS na obroncima Vlašića prethodio sličan dogovor srpskih i hrvatskih prvaka. Tokove gotovine ne znam… ali neko će već naći da o tome napiše par redaka.

  2. Ne može čovjek biti siguran ako ne zna kako je bilo.Sticajem okolnosti bio sam na linijama odbrane u Turbetu kada je došlo do povlačenja hrvatskih vojnika i civila iz Travnika.Danima prije toga čula se rafalna i artiljerijska paljba u dolini Lašve.Znali smo da je došlo do otvorenog sukoba dojučerašnjih saveznika,ali niko nije mogao znati kakav će ishod istog biti.Hrvatski bojovnici koji su hrabri kada trba klati žene i nejač izgubili su bitku i kada nije bilo drugog rješenja bježali su prema našim položajima.Više od deset hiljada civila i preko 900 vojnika pod oružjem predalo se našim snagama na Vlašiću.Nikome nije falila ni dlaka sa glave.Šta mislite kako bih se Srpski borci i civili proveli da je bila situacija obrnuta.Verovatno bih vlašićke jame bile pune naših kostiju.O ovom događaju se gotovo ništa ne može pročitati.Nekome nije u interesu da se sazna prava istina.

  3. ex-1978, 23.08.2013. 06:58:25

    Не волим вријеђати, али ти морам рећи да си ти будала неопричана!!!

    Прво “објективно“ коментаришеш приједорске догађаје, као да си био тамо, а сад и ово.

    Питај Травничанина, је ли му ономад стигла дојава да су легле паре, да их прихвати, ако нису може по оној америчкој “fire at will“.

    Човјече, па ти си и Лазанског зајебао!Мијењај nick под хитно. Предлажем “Аналитичар“.

  4. ex-1978, 23.08.2013. 10:11:11

    Факат, било је разних нагодби, рецимо пет-шест хиљада Хрвата из Вареша и околине су изашли преко Бргула на Романију, а одатле их Бобан и Шушак преузели даље за Херцеговину, за контра услугу снаге ВРС су добијале нафту из Западне Херцеговине пошто је СРЈ увела санкције РС-у!

  5. Нема сумње у срб-хрв договоре (било би одлично када би се сви остали договори изнијели на свјетло дана) током рата, чуо сам пар свједочање из прве руке о продаји тенкова, о договареним повлачењима итд. Што се тиче догађаја који су описани у тексту, треба имати у виду (поред овог што екс прича) да је одређен број Хрвата бануо у току ноћи право на ровове, а да ови наши нису знали ништа. Тако су говорили људи са којима сам причао. Поставља се и питање – шта је Хрватима била алтернатива, када су их ови напрашили доле? него да побјегну Србима

  6. Zaboravljaš Željko da su hrvati mogli da se povlače prema Novoj Biloj i Vitezu.Tamo su držali vlast.Hrvatska propagandna ratna mašinerija je danima negirala da jedošlo do ovog događaja.Zato su na Manjači gde je bilo stacionirano preko 9oo hrvatskih bojovnika iste postrojili i naredili da kažu redni broj i ime i prezime.Da bih dokazali istinu naši su snimali od jednog do drugog.Kasnije su isti razmijenjeni i mnogi učestvovali u progonu i ubistvima našeg naroda u događajima koji su slijedili.

  7. ex-1978, 23.08.2013. 10:11:11

    Имаш увид у финансијске токове бискупа Комарице и скениране ратне документе ХВО. Каже инспектор Драгуљче да си му сумњив, да си као полубрат Бигера Тригера, плеханског свјетовног свећеника – усташоида.

    Текст је добар. Овакве ствари треба чувати од заборава.

  8. vozi misko, 24.08.2013. 20:33:29 [88641]
    Нек је проклет сваки Србин који ортачи са усташама.
    ————–

    Придружујем се честитци!
    Познајем неке који свршавају кад причају о Загребу, и оду у Конзум, а и неке који су се борили више за њихова права у БиХ него они сами…на жалост и једни и други кажу се Срби.

  9. Жељко Свитлица, 24.08.2013. 09:08:14

    Жељко, у рату смо сви свјесни да треба омогућити пролаз цивилима на било којој страни. Не треба сад да се ми први бацамо камењем како смо спасили ХВО и хрватске цивиле Средње Босне, кад су заправо они први спашавали наше српске цивиле такође из Зенице, Брезе, Вареша, Високог,…гдје су год били помијешани, чак су наши српски борци носили ознаке ХВО и тако лакше долазили до наших положаја и преласка у РС.

    Генерално, увијек сам и током рата подржавао сваку па и политичку иницијативу чувања цивила на свим странама, и није само примјер са Хрватима, имали смо ми и кординацију са муслиманским цивилима, Плави путеви у Сарајеву су имали баш ту намјену, само што је муслиманско екстремно руководство опструисало максимално кретање цивила и са једне и са друге и са треће стране кроз те Плаве путеве, већ су прво преко аеродрома па онда кроз тунел изводили цивиле из града.

    Слична сарадња муслиманске стране и ВРС је била у долини Неретве гдје су се муслиманске снаге више ослањале на помоћ наше војске. Генерално то су добре карактеристике рата, мада то никако западњацима није одговарало, па се о томе мало или нимало причало, они су више пропагирали клање, силовање, логоре, геноциде, масовне злочине,…све исто као сад у Сирији, хемијско оружје, ово, оно.
    Зато се о сваком таквом чину изласка цивила па и неке угрожене војне формације уз договор, представља као неки мрачни споразум Караџић-Бобан-Фикрет. А нико не каже да су ти људи неком живота ваљали.

  10. vozi misko, 25.08.2013. 11:26:11

    Ма наравно, немам намјеру никог амнестирати, поготово не усташе и њихове злочине према цивилима у избјегличким колонама. Анализирамо и једне и друге ствари, догађаје и околности из рата, и позитивне и наравно негативне којих је било на жалост више.
    Оног момента кад су муслимане и Хрвате привели за сто на договор звани Вашингтонски споразум, знао сам да ништа добро после тога неће бити, јер је тај амерички диктат ишао стриктно против наше српске стране. До Вашингтонског споразума имали смо сви неке равноправне опције и концепт да се договором дође до ријешења, послије тог срамног америчког „споразума“ американци су задали домаћи задатак за те двије стране, непријатељи ће вам бити само Срби, међусобне сукобе обуставите моментално.

    И сад након тога, онај смрдљиви додик почиње причу о трећем ентитету да би помогао Хрватима који су свјесно ушли у тај споразум, одричући се баш тог трећег ентитета због стављања Книна у Хрватску!

  11. ex-1978, 23.08.2013. 06:58:25
    ex-1978, 23.08.2013. 10:11:11

    Шта је поента твојих коментара!?Да су Срби једва чекали да Хрвати приђу да их покољу, али јбг, договорили се тамо неки, па, ето, нисмо!?

    Запамти једну ствар! Срби су генерално праведан и правдољубив народ, увијек били и биће! То злочиина што је чињено са наше стране, чиниле су будалетине које у рату увијек и испливавају на површину, а у миру им се ни траг не познаје.

    А да је било договора, дилова и трговине, свима је познато, па и ниси открио Америку. Лично сам гледао у јесен 1993. године како кроз Приједор пролазе три аутобуса пуна равна регуларне ХВ, са све шаховницама на глави.

  12. psihodelija, 25.08.2013. 23:39:24

    Poenta? Pa napisao sam je u prvoj rečenici. Ne pišem o ratu, pižem o pisanju Željka Svitlice i ukazujem da je površno i bajkovito a samim tim i neistinito. Internet bi trebao da širi istinu.

    To o „generalno pravednom i pravdoljubivom narodu“ – okači slobodno mačku o rep. Ništa mi nismo pravedniji od drugih naroda.

Оставите одговор