Још мало занимљивости о помјерању сата

Љетно рачунање времена у Европи почеће вечерас када часовнике треба помјерити један сат унапријед.  У 2.00 часа казаљке на часовницима треба помјерити један сат унапријед – на 3.00 часа, што практично значи да ће грађани устајати сат времена раније него у периоду зимског рачунања времена. Љетно рачунање времена у Европи трајаће до посљедњег викенда у […]

субота, март 29, 2014 / 10:27

Љетно рачунање времена у Европи почеће вечерас када часовнике треба помјерити један сат унапријед.

 У 2.00 часа казаљке на часовницима треба помјерити један сат унапријед – на 3.00 часа, што практично значи да ће грађани устајати сат времена раније него у периоду зимског рачунања времена.

Љетно рачунање времена у Европи трајаће до посљедњег викенда у октобру.
Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова "премјешта" на вечерње.

Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру.

“Службено вријеме” у свијету помјера се унапред у позну зиму или рано прољеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измјена одређују се на локалном нивоу и подложни су промијенама.

Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе љетње вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе, тако да на сјеверној хемисфери љетње вријеме почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу.

Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на љетње и зимско вријеме први пут је забиљежено 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на сјеверној хемисфери.

Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да љетње вријеме почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра.

На јужној хемисфери је почетак и крај љетњег времена обрнут у односу на сјеверну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и љетње рачунање времена.

Израел је до прије неколико година мијењао љетње вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско љетње вријеме.

Од прољећа 2011. у Русији се рачуна само љетње вријеме, након што је указом предсједника Медведева одређено да се сат више не помјера у јесен, због штедње енергије.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *