Изложено Ст.

И? Ништа И. Примјетили сте већ да Фронтал несебично подржава рад, лик и дјело Сложене организације удруженог рада (СОУР) „Проток“. Зашто? Зато што било шта што жели да се озбиљно и институционално бави неком од елитистичких врста ликовног израза, а опстајно гравитира ка главном граду Српске, једноставно мора имати везе са Протоком. Тај проточни бојлер […]

субота, октобар 30, 2010 / 11:16

И? Ништа И. Примјетили сте већ да Фронтал несебично подржава рад, лик и дјело Сложене организације удруженог рада (СОУР) „Проток“. Зашто?

Зато што било шта што жели да се озбиљно и институционално бави неком од елитистичких врста ликовног израза, а опстајно гравитира ка главном граду Српске, једноставно мора имати везе са Протоком. Тај проточни бојлер у себи већ годинама озбиљно куха покушаје да се Бања Лука хиротонише као незаобилазан ликовни центар. Или макар значајан. Посебно радује што те амбиције не иду искључиво до регионалне разине, већ амбиције пуцају по глобалним упоредницима и паралелама.

Топла вода

Проток у себи нажалост држи, односно измишља топлу воду савременог ликовног израза, јер не наилази на одговарајућу подршку домаћих друштвенополитичких установа, које посједују новац, утицај и моћ. Сажаљиво по све нас, и не само они.

На тај начин се Центар за визуелне комуникације „Проток“ конкретно, приморава да буде контрадикторност свог имена, представљајући једини озбиљан и запажљив облик масовне и удружене ликовне продукције. У том својству Проток више дјелује као својеврстан резерват, сличан онима гдје зоолози покушавају да спасу угрожене животињске врсте и сачувају њихов генетички запис за генерације које долазе.

То би требао бити задатак државних институција, а Проток би требао остваривати непрестану флуктуацију замисли и њихових изведби. Пошто то није тако, Проточници су принуђени да се у надмоћном постотку ослањају на средства из страних извора, те им ту вјероватно не можемо по неком логичком принципу замјерити оно што је главна замјерка Фронтала на ову, и већину културних манифестација у Српској.

Друге замјерке или озбиљне оцјене умјетничког и организационог потенцијала, имале би смисла само у случају да се рад Протока (на овом мјесту и у овом тренутку) може поредити са било чим другим у Српској. Будимо искрени – нико други ништа озбиљно ни не ради.

Свако ради туђи посао

Као што ни Проток не може да прогони своју мисију у пуном капацитету, тако и Фронтал ради посао државних институција и свих оних који су своје предизборне плакате штампали ћирилицом, а сада ће (као и већину онога што су причали) лагано и удобно да забораве на буџетској плати. Или нека се организује скуп на којем би се одлучило да Срби организовано прелазе на латиницу, или нека се са оваквом праксом престане! Поготово када је у питању приредба или континуално дешавање, које порески обвезници Српске финансирају са преко 50% средстава.

Још је трагичније што ћирилице нема у случајевима када, као што је то код Протока, имамо паралелну медијску галантерију и на енглеском језику. Тиме се оно на чему је истински заснована исконска праисторија наше оригиналне умјетности, бескрупулозно ставља у подређен положај.

Људскоправна вриједност другог реда.

Копи-пејст оригинално стваралаштво

Оно што је карактеристично искључиво за овај народ, да посједује своју оригиналну графију, односно слова која нема ни један други национ на свијету (њ, љ, ћ, ђ, џ), очигледно ни у умјетничкој заједници не налази на правилно вредновање. Што ће рећи да је таква заједница у самом свом исходишту склона плагирању и подешавању према културним центрима изван нашег епицентра. Уколико дакле она сама не поштује себе, неће сигурно наићи ни на поштовање других.

Гаде нам се кутурно-просвјетне полуге, које Вука Караџића (напримјер) представљају као неког ћату-пришипетљу, који је вукао своју штулу прикучујући се да попут наших новинара-шаптача узме изјаву од неког гуслара-суперстара. Не знамо шта би тај гигант свјетске научне и културне мисли имао да каже на ово што се дешава у нашој (ијекавској) култури данас, па је у његову част оно путоказно Ст. у наслову.

То је сво тајинство нагризајућег нам националног медиокритетства, које метастазира у баналну патетику и отаљавање посла, што је видљиво свуда око нас.

Ми смо зато одлучили бити проактивни, па о свом трошку демонстрирати другарима Проточницима да не боли. Није тешко, грозно, заостало, недопустиво. Али јесте занимљиво, оригинално, брендирајуће, одређујуће и издвајајуће. Уз све предности контролисаног географског поријекла визуелног идентитета, захваљујући којем ће неко много прије примјетити сведени лого бијенала, као нешто направљено у Бањој Луци и самим тим занимљиво и издвојиво у свјетским оквирима.

У духу свега тога, Фронтал ове суботе у издвојеним садржајима на насловној страни има искључиво умјетност, и то оно што производимо сами. Какво је, такво је. И ту визију ћемо наставити да слиједимо, те у нашем декларативном залагању за слободу мисли и право изражавања, Протоку уступамо најексклузивнији простор који имамо, да своје бијенале престави онако како они мисле да треба, и то у несмањеном обиму.

Редакција Фронтал.РС искрено жели пуно среће и успјеха колегама из Протока(тачка нешто).

ГУГЛАЈТЕ (понекад и) ЋИРИЛИЦОМ!

Спапорт Бијенале 2009/2010

Гдје се све тек треба догодити

2. поглавље: Изложености

Бања Лука, Сарајево, Мостар

Октобар / Новембар 2010

– разговори, семинари, радионице

Изложба у Бањој Луци

30.10. – 30.11. 2010.

Фабрика “Руди Чајавец”, Салон Музеја савремене умјетности,

Јавни простор

Учествују:

Група Споменик (Дамир Арсенијевић, Јасмина Хусановић, Јелена Петровић, Бранимир Стојановић, Милица Томић) ® Радна група Четири лица Омарске (Мирјана Драгосављевић, Срђан Херцигоња, Сандро Хергић, Владимир Миладиновић, Марија Ратковић, Дејан Васић, Јованка Војиновић, Зоран Вучковац и Милица Томић) | СТЕЛТ.анлимитед (Ана Џокић & Марк Нилен) | Истраживачки архив ‘Ногомет метафора живота?’ (Абарт, Мостар) | Борут Шепаровић, Горан Ферчец & ‘Генерација 91-95’ | Игор Бошњак | ФАКТУМ Документарни Филм Пројект | Лана Чмајчанин & Игор Грубић | Сандра Дукић & Борис Гламочанин | Флака Халити | Никол Хјуит­­ | Амел Ибрахимовић | Маргарета Керн | Раденко Милак | Рената Пољак | Вахида Рамујкић | Лала Рашчић | Бојана Таминџија

Учеснике/це позвале:

ДеЛВе | Институт за трајање, мјесто и варијабле (Ивана Баго & Антониа Мајача)

Организатор:

Проток – Центар за визуелне комуникације, Бања Лука

Изложености, друго поглавље дугорочног, сарадничког пројекта ГСТТД – Гдје се све тек треба догодити одвија се у Бањој Луци, Мостару и Сарајеву, кроз изложбу, семинаре, дискусије, радионице и серију нових продукција. Пројект је започео сарадњом Иване Баго и Антоние Мајаче с тимом кустосица и кустоса (Анселм Франке, Ана Јаневски, Вит Хавранек & Збињек Баладран, Ерден Косова, Нина Монтман, Јелена Весић) која је резултирала изложбом Можеш ли говорити о томе? – Да, могу у Бања Луци 2009. године. Потакнута темељним концептом пројекта ГСТТД који пропитује питање заједнице и имагинације будућности, прошлогодишња је сарадња кроз умјетничке и кустоске позиције представљене на изложби отворила низ подтема које су одредиле и усмјериле даљњи развој пројекта: питање сарадње, саучешништва, артикулације трауме, питање егзила и повратка, политика сјећања, политика језика, културализације политике и политизације умјетности.

Та су питања ове године постала темељем зачетка нових сарадњи, кроз окупљање група и генерисање нових, привремених заједница умјетника, теоретичара, студената и кустоса, те потакнуле стварање нових вокабулара и констелација који заједно чине Изложености, друго поглавље пројекта. Попут првог, и оно је, прије свега, засновано на инсистирању постављања питања: “Можеш ли говорити о томе?”, при чему потврдан одговор упућује првенствено на прихваћање одговорности кроз артикулацију и пропитивање позиције свих судионица/ка у односу на друштвени и политички контекст у којем се одвија читав пројекат, као и у односу на поједине теме које се кроз њега проблематизују.

Прихватити позив на судиоништво у кустоском, умјетничком, теоријском и трансформативном тражењу, и позив упутити другима, значило је препустити се стању радикалне неизвјесности, оснаживању узајамности и отворености за заједничко учење. Значило је, за све укључене у процес – организаторе, кустосице, све позване ауторе и ауторице и бројне учеснике и учеснице – пристати на стање бескомпромисне изложености: изложености прекарним финансијским и продукцијским околностима, изложености расколу између очекиване репрезентативности пројекта и одлуке да се субвертира императив спектакуларности и репрезентативности; гдје је ‘умјетност’ као материјални резултат тек од споредне важности у односу на процесе субјективизације и артикулације односа између свих који су, и који ће бити – укључени у процес; изложености, прије свега, једних другима.

Програм:

 

Изложба, Бања Лука

30.10.-30.11.2010.
Фабрика “Руди Чајавец”, Салон Музеја савремене умјетности, јавни простор

Догађања у оквиру пројекта (Мостар и Сарајево):

 

14.10. 2010.,18.00 Лала Рашчић, Проклета брана, изведба и разговор, СЦЦА, Сарајево

15.-16.10. 2010. Истраживачки архив Ногомет метафора живота? (Абарт, Мостар), разговор и презентација архива, ОКЦ Абрашевић, Мостар

Догађања у оквиру пројекта (Бања Лука: Фабрика “Руди Чајавец”)

 

21.-22.10. 2010. Дамир Арсенијевић (Група Споменик), Вријеме је да се упознамо онакви какви стварно јесмо, поетска сеанса

21.-22.10.2010. Вахида Рамујкић, Историје у расправи, радионица

Субота, 30.10.2010.

17.00 Лала Рашчић, Проклета брана, перформанс

18.00 Лана Чмајчанин и Игор Грубић, акција, јавни простор: Трг Крајине
18.30 Никол Хјуит, Списи/Јасмина, перформанс

19.00 Бранимир Стојановић (Група Споменик) и Владимир Јовић, представљање новина Матеми реасоцијације и разговор

21.00 Отворење изложбе: Спапорт о Спапорту, увод организатора

Недјеља, 31.10. 2010.
11.00-14.00 Јелена Петровић (Група Споменик) и Станислав Томић, Историја садашњице, јавно читање

15.00-18.00 Јасмина Хусановић (Група Споменик), Против смрти политичког субјекта. О културној продукцији и еманципативној политици, јавна дискусија

18.00 Маргарета Керн, ГОСТИкулација, предавање

19.00 Радна група Четири лица Омарске (Мирјана Драгосављевић, Срђан Херцигоња, Владимир Миладиновић, Марија Ратковић, Дејан Васић, Јованка Војиновић, Зоран Вучковац и Милица Томић), јавни радни састанак

Понедјељак, 01.11. 2010., 17.00
Сандра Дукић и Борис Гламочанин, Љубија убија, презентација пројекта, Салон Музеја савремене умјетности

01.11.-07.11.2010.
СТЕЛТ.анлимитед (Ана Џокић и Марц Неелен), Узети заједничку ствар у своје руке

серија отворених разговора и истраживачки архив

02.11. 2010., 16.00-18.00



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *