Издвојено мишљење – Шушњар и Слово Подгрмеча

Ради истине и потпуне информације, молим да објавите моје издвојено мишљење о раду Организационог одбора књижевних сусрета „Шушњар 2014“ и Жирија за додјелу награда „Шушњар“ и „Слово Подгрмеча“. Пише Златко Јурић Поводом објављивања добитника награда Шушњар и Слово Подгрмеча за 2014. годину, као члан Жирија за додјелу награда и Организационог одбора књижевних сусрета Шушњар 2014, […]

четвртак, јул 31, 2014 / 15:42

Ради истине и потпуне информације, молим да објавите моје издвојено мишљење о раду Организационог одбора књижевних сусрета „Шушњар 2014“ и Жирија за додјелу награда „Шушњар“ и „Слово Подгрмеча“.

Пише Златко Јурић

Поводом објављивања добитника награда Шушњар и Слово Подгрмеча за 2014. годину, као члан Жирија за додјелу награда и Организационог одбора књижевних сусрета Шушњар 2014, молим да објавите и моје ставове који се односе на учеснике књижевног програма и непотпуно саопштавање одлука о овогодишњим лауреатима. Као што је познато, Жири за додјелу награда радио је у сљедећем саставу: Михајло Орловић, Златко Јурић и Здравко Кецман.

На сједници која је одржана 10. јула 2014, Жири је једногласно одлучио да се књижевна награда Шушњар, за 2014. годину, додијели књижевнику Душану Праћи за књиге поезије Шушњарски жубори (Арт принт, Бања Лука, 2013) и Сана у сну Сањана (Арт принт, Бања Лука 2014). Главна награда припада пјеснику Душану Праћи који је, бићем и поезијом, везан за Сански Мост, Подгрмеч, стратиште Шушњар и манифестацију за чије одржавање је дао значајан допринос. У овом случају, начињен је најетичнији и најправичнији избор лауреата за главну награду у односу на ауторе књига објављених од прошлогодишњег Шушњара.

Потпуно легитимно, Жири је „већином гласова“ одлучио да се награда Слово Подгрмеча за 2014, додијели Александри Чворовић за књигу Надрастање (Кућа поезије, УКС – Подружница Бања Лука, 2013). Међутим, у објављеном саопштењу изостављена је чињеница да је о добитнику награде Слово Подгрмеча одлучено већином гласова и да су у ужи избор за награду Слово Подргмеча ушле и књиге двојице пјесника млађе генерације: Поезија у костима Милана Ракуља (Бранково коло, Нови Сад 2014) и Тунел Горана Гаврића Грге (Бранково коло, Нови Сад 2013). Додајмо и то да је Жири разматрао и могућност додјељивања награде Слово Подгрмеча Бранимиру Кршићу и Бериславу Благојевићу. За млађе ауторе (а и за саму награду) значајно је да се наведе да је разматрана могућност додјељивања награде и другим кандидатима.

С обзиром да није донесен правилник о додјели награде, као члан Жирија изнио сам став да новчано мању награду Слово Подргрмеча, не би требало додјељивати афирмисаним писцима, старије и средње генерације, већ млађим ствараоцима, онима којима треба дати подстицај и признање. Аргумент који иде у прилог оваквој тези јесте и чињеница да се другорангирана награда у оквиру једне манифестације, по неписаном правилу, најчешће додјељује млађим писцима. Осим тога, двојица млађих пјесника, који су ушли у ужи избор, већ су уочени од стране књижевне јавности, а добитници су награде Стражилово која се додјељује у оквиру Бранковог кола.

Такође, изнио сам мишљење да главну награду Шушњар и другорангирану награду Слово Подгрмеча – које се додјељују из пијетета и сјећања на 5.500 мучки уморених Срба и Јевреја на Шушњару – треба додијељивати писцима који пишу у духу српског патриотизма, који његују српски језик и ћирилицу и мотивски су везани или се стилски надограђују на језик Подгрмеча и Крајине.

Имајући у виду да је књижевна манифестација Шушњар од посебног значаја за српски народ, предлагао сам да у књижевни програм неизоставно треба да буду уврштени и писци из Србије и Црне Горе, а посебно из српске покрајине Косово и Метохија. (Подсјетимо да су прошле године учествовали пјесници из Новог Сада и Грачанице.) Истине ради, организатор је и ове године позвао пјеснике из Србије (Тању Крагујевић и Мошу Одаловић), међутим, одговор је био да за њихов долазак није могуће обезбиједити већи хонорар од предвиђеног!

Недостатак средстава за културу није оправдање ни за једну власт јер без културе, историјског насљеђа и очувања српског језика не може се очувати ни Република Српска. С обзиром на значај Шушњара, неопходно је мијењати политику и досадашњи маћехински однос власти са републичког ниовоа према овој манифестацији. Чињеница је да мала општина као што је то Оштра Лука није у могућности да издвоји значајнија финансијска средства за обиљежавање Шушњара и треба јој помоћ са вишег нивоа.

Република Српска мора да издвоји значајна средстава и помогне да се у обиљежавање стратишта гдје су усташе мучки убиле 5.500 Срба и Јевреја укључе јеврејске организације и финансијски омогући учешће јеврејских писаца у оквиру књижевног програма.

Захваљујући на части која ми је указана да учествујем у припреми књижевних сусрета Шушњар 2014, и узимајући у обзир претходно наведене и неуважене ставове, овим издвојеним мишљењем одричем се свог хонорара и молим да се предвиђени износ, у цијелости, уплати на рачун парохије Српске православне цркве у Оштрој Луци.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *