Истрага о пословању водећих свјетских банака

Европска комисија покренула је свеобухватну истрагу у којој ће детаљној провјери бити подвргнуте највеће свјетске инвестионе банке, објављено је у Бриселу. Како је најавио европски комесар за тржишно такмичење Хоакин Алмуња, истрага ће се концентрисати на активности 16 финансијских институција које доминирају свјетским тржиштем осигуравања кредита. Ријеч је о сложеном систему одобравања и осигурања кредита […]

субота, април 30, 2011 / 06:05

Европска комисија покренула је свеобухватну истрагу у којој ће детаљној провјери бити подвргнуте највеће свјетске инвестионе банке, објављено је у Бриселу.

Како је најавио европски комесар за тржишно такмичење Хоакин Алмуња, истрага ће се концентрисати на активности 16 финансијских институција које доминирају свјетским тржиштем осигуравања кредита. Ријеч је о сложеном систему одобравања и осигурања кредита и наплате осигурања у случају немогућности њихове отплате.

Осигурање кредита настало је како би се инвеститори заштитили од странака које не испуњавају уговорне обавезе али је у међувремену прерасло у систем спекулативних берзанских инвестиција. Након колапса Вол стрита 2008 године, дошло је до наглог повећања броја клириншких кућа које су осигуравале поштивање уговора и обезбјеђивале трансакције великих банака.

У првом дијелу истрага ће се водити са циљем да се утврди да ли је британска финансијска кућа Маркит, која обезбјеђује информације о кредитном тржишту, противзаконито дјеловала у договору са водећим свјетским инвестицијским банкама међу којима се помињу Кредит Агрикол, Банк оф Америка, Ситигруп, Кредит Суис, Дојче Банк, Барклејз, УБС, Мерил Линч, БНП Парибас, Морган Стенли и Голдман Сакс.

Уколико се установи да су ове банке користиле илегалне информације да би успоставиле монополистички положај, казна би могла да износи до 10 одсто укупних прихода.

Друга истрага концентрисаће се на пословање клириншке куће ИЦЕ, која је специјализована за менаџмент ризика на финансијском тржишту. Истрага би требало да покаже да ли су неке од поменутих банака склапале незаконите уговоре са кућом ИЦЕ, договарале повлаштене накнаде и учествовале у подјели профита на рачун конкурентских фирми на тржишту.

Према ријечима комесара Алмуње, "ефекат таквих договора значио би да су остале клириншке куће имале потешкоћа да успјешно уђу на тржиште, а да други играчи на тржишту осигурања зајмова нису имали избора у погледу обављања својих трансакција".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *