Искушење сваштовјерја

„Човјек ће прије повјеровати у ништа него ли ништа да не вјерује“ (Фридрих Ниче) Пише: Душко Вукотић У трци за преживљавањем или иживљавањем, човјек је духовно запуштен. Психолошки је утемељен да вјерује. Све то знам по себи. Човјек је сугестибилно биће и лако повјерује у оно од чега има било какву корист, материјалну или духовну. […]

уторак, децембар 18, 2012 / 06:24

„Човјек ће прије повјеровати у ништа него ли ништа да не вјерује“ (Фридрих Ниче)

Пише: Душко Вукотић

У трци за преживљавањем или иживљавањем, човјек је духовно запуштен. Психолошки је утемељен да вјерује. Све то знам по себи. Човјек је сугестибилно биће и лако повјерује у оно од чега има било какву корист, материјалну или духовну. Опет, говорим из искуства.

„Афера“

Највећу „аферу у врху Српске Православне Цркве (СПЦ)“, коју је попут вруће лавине покренула „абер продукција“ Радио Сарајева, скоро да ме је довела у стање духовног задовољства. Ко бива, био сам у праву што ми је Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда био антипатичан. Ма шта антипатичан? – презирао сам га. Презирао га због раскоши и сјаја Владичанског двора. Због подигнутих обрва и намраченог лика. Због тога што је зворничко-тузлански а столује у Бијељини. У свему ружном и написаном о Његовом преосвештенству тражио сам оправдање за своје увјерење које се кретало на релацији од страхопоштовања до презира.

Када се говори о Епископу Зворничко-тузланском, не смије се заборавити да је то можда и једини човјек који јасно и гласно смије рећи „Држава Република Српска“. Његов здрав национализам који се никако не смије мијешати са шовинизмом, чему смо олако склони, је незамјењив. Ко се са овим не слаже нека погледа значење ријечи „Република“ која као префикс увијек стоји уз „Српска“.

Чињеница да сам Оче наш научио тек у рату није ми нека препорука да говорим о Божанским стварима. Ја то и не чиним. Кроз најкраћу форму, (пар хиљада словних карактера) желим на сопственом искуству доказати очигледно: Искушење Сваштовјерја!

Искушење које нашу неистрајност у својој Вјери, води чак до презира оних који нам у наслеђе остављају непроцјењиво благо. Благо православних храмова као једино историјско свједочанство на основу којег данас волимо Немањиће. Благо православних светиња као једини аргумент на основу којег с правом тврдимо да је Косово наше – Српско! Ако је и отето, то не значи да није наше.

Ћурак или качкет наопако?

Нечему што треба да траје вјечно, супроставио се Радио Сарајево кроз полусатни интервју са бившим ђаконом Бојаном Јовановићем, који качкет носи наопако. Знам и ја везати маскирну мараму на главу да ме издваја од краваташа, мада и кравату знам везати. Ипак, у оба случаја сам профани смртник.

Тај Бојан, тридесетшестогодишњак женственог гласа, уједно жалилац на „педофилију“ је ипак ђакон, па макар и бивши. Да ли је могуће да се за наше спасење бори свештено лице са качкетом наопачке? Па није он Саша Лошић коме качкет приличи. Зар је могуће да се за наш национални идентитет, којем је вјера темељ, искрено бори феминизирани женствени Јовановић и да му истовремено сметају слике Радована и Ратка у Владичанском двору? Да ли је он бивши ђакон или нешто што стварно почиње на ђа..?

Одговоре поуздано зна неко из Радио Сарајева или евентуално његов адвокат Душко Томић који тврди да му је понуђено, али не и дато, педесет хиљада евра да се ствар заташка. Треба ли још аргументованог цинизма да вам представим како сам искусио искушење сваштовјерја?

Три мозга у глави

Не видим потребу да вас упућујем у његове јавне изјаве. А и зашто бих кад знам да је већини лакше вјеровати у оно што су већ чули хиљаду пута, него гледати својим очима, слушати сопственим ушима и анализирати са своја три мозга у глави. Стара народна да је важно, ко а не шта каже не држи воду чак ни у овој циљаној афери. Многи штампани и електронски медији су фабриковану и циљну аферу у врху СПЦ, дочекали као праву посластицу којом ће причестити искушенике сваштовјерја. Треба ли да поновим, да знам по себи?

Е па добро. Први „хаваз“ о наводној афери нам је у етар пустио Радио Сарајево. Исту причу преноси портал „bosnjaci.net“, па „sandzak-x.net“. Већ следећег дана се сурвала лавина оптужби на рачун врха Српске цркве, прелила се у Црну Гору а одатле низбрдо.

Скоро истовремено прелила се у медијски простор све до Бање Луке, Београда и Загреба. У Загребу је дочекана на „Увијек спремним“ порталима. И тако је „афера“ у СПЦ прекрила афере у другој хришћанској деноминацији, баш као што је Сребреница одавно засјенила Јасеновац.

Ја вам, поштујући уређивачку политику Фронтала, покушавам у што краћој форми пренијети сопствено искуство лакомислености. Ако сам и грешан, нека на мене баци камен сваки онај који то није.

Раб Божији Душан грешни

 

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Kad smo vec kod njemackih filozofa: “ovaj strah od cinjenja greske sam po sebi predstavlja zabludu…

    Inace: Због тога што је зворничко-тузлански а столује у Бијељини
    Da li je mozda doticni Episkop pred rat napustio Tuzlu ne bas praznih ruku a poslao mladog svestemika iz Srbije da bude cijelo vrijeme rata u Tuzli? Ili je i to dezinformacija?

  2. Pedeset tisuća!
    Ti mladići se baš gotive.

    A što se okrenutog kačketa tiče, ulazi bubnjar benda kojeg neću imenovati u prostorije muzičke kuće Music Star Production a Gane Pecikoza ga dočekuje s riječima: “Ej, mali, kapa ti se okrenula.”
    Deda Dušan patos, ja koma, bubnjar bedak a Gane sjajobrk.

  3. Kардељ,
    Није поменута ни земља отета од СПЦ-а у Сарајеву и другим мјестима јер то није била тема. Добро би било да ти упоредиш грунтовне књиге и напишеш текст.Не може ти сва државна питања ријешити Фата Орловић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *