Марко Шикуљак

Институција свјетског шампиона

Какву поруку младима шаље интелектуална елита, било је отприлике питање које ми је поставила водитељка у мом првом тв гостовању. Или бјеше академска?

петак, јануар 12, 2018 / 13:32

Одговорио сам да је исто као и код других: ћути, повинуј се и сачекај да се у следећој расподјели и ти намириш.

На питање о интелектуалној и академској екипи, уз часне примјере које познајем, увијек ми прве асоцијације буде курвалук којим ти појединци са незаслуженим титулама увијек тихо и послушно сачекају да се намире, не обазирући се ни на достојанство звања или институција које представљају.

Асоцијација је била јача од најбољег примјера који ми пада на памет кад су "поруке младим" у питању, па је се нисам сјетио у том тренутку. А ваљало би се тога подсјетити још једном. Као утисак читаве године.

Немања Мајдов је постао свјетски шампион у џудоу. Примио га је предсједник Републике, и уручио му чланску карту СНСД. После је РТРС исправио то "Републике" у "СНСД", да не дјелује баш толико ненормално.

Али џаба. Порука је јасна. Коју већу награду можеш добити у Српској, од чланске карте владајуће странке? Уз њу можеш добити и новчану награда за који не постоји никакав критеријум и која зависи од добре воље власти. Као и средства за клуб у коме је поникао Мајдов.

Он ће после тога на предизборном скупу за суперважне изборе у Трнову изјави да му је чланска карта титула равна свјетском злату. Што и јесте тако. Можеш ти брате бити свјетски првак, али шта ти то значи без чланске карте?!

Годинама уназад слушамо како треба поштовати институције, па није згорег напоменути и да је свјетски шампион нека институција. И он уједињује земљу, која се без разлике доживљава његов успјех као лични. Зато га, све и да хоће, не учлањујеш у странку и не водиш по предизборним шаторима. Он није предмет дневнополитичког спора и свађа.

Није тешко пронаћи да је свјетски шампион у неком прошлом изборном циклусу махао неким другим заставама, и да су његови били на неким другим изборним листама. Али има оних који поштују освајача медаље, и мисле да се његовим ваљањем у блато прља читав народ и земља свјетског шампиона.

За власт то очигледно није битно. Задигли су ногу и запишали једну од ријетких аутентичних радости са којом би сви могли да се поистивјете. Наравно, да су Немању раније упознали као велику олимпијску наду, али нису, јер су термини на ТВ екранима били заузети за увијек исте политичке фаце.

Слика Мајдова који излази из службеног авиона Републике Српске (уз коментар "мој приватни превоз") асоцирала ме одмах на све оне знане и незнане жене сумњивог морала развожене службеним авионима и хеликоптерима, као да су приватни. И опет велим, не ради се то свјетским шампионима.



8 КОМЕНТАРА

  1. Драго ми је да је неко написао овакав текст. Овом момку Мајдову желим све најбоље, обрадовао нас је све својим успијехом. Али, на жалост постоји то али, можда није свјестан у шта се упустио када је пристао на „црвено мечкарење“. Израз „мечкарење“ карактеристичан је још за вријеме српске хероине Милунке Савић из Великог рата. Тадашњи властодржци који као и ови садашњи барута нису омирисали а покуљали су из иностранства када је Милунка Србију ослободила, сјетили би се жене-хероја-демијурга чојства и јунаштва, само онда када је требало одржати неку манифестацију поводом обиљежавања неког од датума великих српских побједа. Тада би одлазили по Милунку, вјештачких осмијеха и ласичијих погледа, замољели би је да благоизволи и са свим својим ордењем и чувеним српским именом и презименом, увелича свечани догађај. Касније, на крају славља, Милунка је опет постајала „баба“ као су је звали у крају, обична жена ратница а опет необична, толико необична да би други народи много тога дали да је имају али авај данас Срби и не знају за Милунку, ваљда зато што слабо памтимо а брзо заборављамо.Црвени барон – разјединитељ српског народа, сјетио се младог Мајдова послије огромног, свјетског успијеха а до тада Мајдови су се сналазили како су знали и умјели. Као вјешт манипулатор препознао је сјајну прилику за даљу промоцију црвене фатаморгане под велом патриотизма. Немања прихватио, краткорочно се исплатило, дугорочно црвениће му се образи када једном падне комунизам у Републици Српској и види коме се продао. Жалосно је шта ова комунистичка организација, насљедник оних комуниста крвника који су толико зла нанијели српском народу, чини и са свим оним што би нам као народу требало да служи на част и понос. Немања од свјетског шампиона постао је политичар, раме уз раме са Ибром Берилом, Матом Ђаковићем, Веселином Гаталом, Галијашевићем и другим опортунистима, „српским“ фарисејима. Ипак се надам да ће се можда на крају испоставити да се радило о оној латинској „juventus ventus“ младост лудост, па ће млади шампион схватити да се не треба дружити са поганим политичарима, јер из њихове мочваре не можеш изаћи чист. Овоме што те искористио и злоупотријебио залуд би било говорити да му не служи на част, толико је контаминирао простор, обесмислио сваку вриједност и завадио народ, да ће проћи доста времена док се опоравимо и као народ повратимо основно људско достојанство.

    1. Ето Симо, ово је тип русофила који и ја подржавам…ако је судити бар по називу „Сухој“…,

    2. Поштовани „Сухој“,

      Нити шта додати , нити шта одузети. Једино , можда , поменути да су Милунки Савић намјенили посао чистачице како би је покушали понизити. Они , као и ови , не могу схватити да тиме нису понизили њу , као што и ови не могу да понизе нас. Џаба им авиони , хеликоптери , блиндиране мечке и маркирана одјела на туђи рачун , онај народни.

    3. Да, чистила је у народној банци и још су се на њу истресали скоројевићи-канц мољци. Када су Нијемци тражили од домаћих сарадника да направе спискове београдских Срба за стрељање неко од тих најпредусретљивијих ставио је међу прву на списак Милунку. Ваљда се надао да ће побрати симпатије освајача ако се обрачунају са српском ратницом коју су швабе добрано запамтиле. Када је њемачки официр прочитао њено име упитао је да ли је то чувена Милунка Савић, хероина Великог рата? Добио је потврдан одговор па је наредио да је одмах ослободе и пошаљу кући са нешто намирница да јој се нађе. Ето српски непијатељи су је више поштовали. Више пута је одбила понуду Француске да се пресели у Француску уз гарантоване све привилегије француске државе. Одбила је све редом јер није хтјела да напусти вољену отаџбину.

Оставите одговор