Грубешић: Ми смо одрадили свој дио посла у вези Дивјака

Тужилаштво БиХ упутило је Министарству правде БиХ исправан, потпун и правно ваљан Приједлог за подношење молбе за изручење Јована Дивјака, у складу са чланом 57 Закона о међународној правној помоћи, а остала процедура је на овом министартву, изјавио је Срни портпарол Тужилаштва Борис Грубешић. "Ми смо дужни поднијети само Приједлог за подношење мобле за изручење, […]

недеља, март 6, 2011 / 13:57

Тужилаштво БиХ упутило је Министарству правде БиХ исправан, потпун и правно ваљан Приједлог за подношење молбе за изручење Јована Дивјака, у складу са чланом 57 Закона о међународној правној помоћи, а остала процедура је на овом министартву, изјавио је Срни портпарол Тужилаштва Борис Грубешић.

"Ми смо дужни поднијети само Приједлог за подношење мобле за изручење, а остала процедура је при Министартву правде. Наш акт је правно ваљан, сматрамо га исправним и валидним и не желимо сносити никаве посљедице око непотребног одгађања поступања у даљој процедури", рекао је Грубешић коментаришући тврдње из Министарства правде да је Приједлог Тужилаштва непотпун, јер недостају Увјерење о држављанству и Одлука о притвору, односно образложење зашто није одређен притвор.

Грубешић тврди да нема потребе за изрицањем мјере притвора Дивјаку, јер је он, како је објаснио, доступан правосудним органима, живи на познатој адреси и одазивао се већ на позиве Тужилаштва гдје је саслушаван.

На питање како је Дивјак као осумњичени за ратни злочин и лице под истрагом могао слободно путовати, Грубешић каже да то није спорно, јер је "у БиХ много чак и оптужених лица који се бране са слободе".

"Тек ако постоје одређени разлози, осумњиченом се може изрећи мјера забране путовања, а један од најчешћих разлог је опасност од бјекства, али ако неко није у бијегу, ако је на познатој адреси онда нема разлога за изрицање те мјере", каже Грубешић.

На питање да ли се назире крај истраге у Тужилаштву БиХ у случају "Добровољачка", Грубешић је рекао да истрага против 15 особа траје од октобра 2006. године, с тим што је тај предмет активан од 1992. године.

"Предмет је рађен од 1992., па је по другим правосудним институцијама дошао код нас 2006. године. Чињеница да у том периоду од 14 година предмет није ријешен, довољно говори о његовој комплексности", рекао је Грубешић и додао да се предузимају одређене процесне радње и да је саслушано десетине свједока.

Некадашњи генерал ЈНА, а потом и генерал такозване Армије БиХ Јован Дивјак ухапшен је 3. марта на аеродрому у Бечу на основу потјернице коју је за њим расписала Србија због кривичног дјела ратни злочин против рањеника и заробљеника. Оптужен је за ратне злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, када су у нападу на колону ЈНА која се повлачила из града убијена 42 припадника ЈНА, 73 рањена, док их је 215 заробљено.

 

Аустријски суд одредио му је у петак екстрадициони притвор од 14 дана.

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ оптужених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Колону ЈНА у повлачењу у Добровољачкој напали су припадници "зелених беретки", које су биле у саставу Територијалне одбране, којом је командовао Хасан Ефендић, а његов замјеник био је Јово Дивјак. Територијална одбрана је била подређена тадашњем Предсједништву.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *