Годишњица смрти Милутина Миланковића

На данашњи дан 1958. године умро је најчувенији српски научник, математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић. Овај великан био је оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности и научник свјетског угледа. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком.  У првом дјелу објављеном на […]

среда, децембар 12, 2012 / 11:59

На данашњи дан 1958. године умро је најчувенији српски научник, математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић.

Овај великан био је оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности и научник свјетског угледа. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. 

У првом дјелу објављеном на француском језику – "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" – изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа Јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

Остала дјела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *