Годишњица коју сви спомињу не говорећи о убицама: Бошко и Адмира

Судбина Бошка и Адмире једна је од оних ратних прича која је ушла у легенду и спомиње се сваког 18. маја, али се упорно прећуткују злочинци, јер се не уклапају у већ зацртану слику о “агресорима и голоруким браниоцима”.

среда, мај 18, 2016 / 13:42

Судбина Бошка и Адмире једна је од оних ратних прича која је ушла у легенду и спомиње се сваког 18. маја, али се упорно прећуткују злочинци, јер се не уклапају у већ зацртану слику о “агресорима и голоруким браниоцима”.

Србин Бошко и Муслиманка Адмира брутално су убијени на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније.

Слика те трагедије обишла је свијет, а медији који експлоатишу ову причу упорно тврде да "њихове убице до данас нису идентификоване", иако је очигледно да је на њих пуцано са муслиманских положаја. Просто је невјероватно да су код свих других нелогичних случајева злочини експресно приписани српској страни, док се у овом глуми лажна објективност.

Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град у којима су муслиманске снаге терорисале све који су били неподобни именом и поријеклом.

Преко заједничког пријатеља су договорили излазак из опкољеног Сарајева те су 18. маја 1993. године кренули ка српским положајима. Тамо су упућени у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста гдје је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.

Смртно рањена она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула. Њихова тијела су седам дана лежала на истом мјесту јер су се налазила на "ничијој земљи", а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.

По завршетку рата су Адмирини родитељи тијела пребацили у Сарајево гдје су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.

 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *