Европске новине се баве подјелом Либије

Три њемачка листа: “Шпигл онлајн”, “Вестдојче цајтунг” и “Ноје вестфелише” пишу о могућем сценарију у Либији. "Шпигл" прогнозира распад земље на три дијела, док друга два листа упозоравају на панику на тржишту нафте уз наговјештај да колапс може изазвати евентуална криза у Саудијској Арабији. О могућем развоју ситуације у Либији, три њемачка листа дају засебне […]

четвртак, март 3, 2011 / 11:00

Три њемачка листа: “Шпигл онлајн”, “Вестдојче цајтунг” и “Ноје вестфелише” пишу о могућем сценарију у Либији.

"Шпигл" прогнозира распад земље на три дијела, док друга два листа упозоравају на панику на тржишту нафте уз наговјештај да колапс може изазвати евентуална криза у Саудијској Арабији.

О могућем развоју ситуације у Либији, три њемачка листа дају засебне прогнозе. Наводе из текстова пренио је Дојче веле.

Шпигл онлајн сматра да у случају Гадафијевог "пада" не би било никакво изненађење ако би се земља распала.

Довољно је погледати атлас да би се видјело зашто су на територији данашње Либије хиљадама година постојале три независне државе. Земља је једноставно била сувише велика да би се њом управљало из једног урбанизованог центра.

Ни становништво никада није било хомогено – многобројна племена разликују се према језику, обичајима и начину привређивања.

Племена се идентификују са регионом у коме живе, не са државом. Вијековима "Либија" није било име земље, него магловита географска ознака. Грчки историчар Херодот, у петом вијеку прије Христа, тако је означавао цијели афрички континент.

Историјска подјела на регионе Триполитанију на западу, Фезан на југу и Киренаику на истоку данас се чини поново актуелном.

Прошле недјеље, послије 41 године, племена на истоку су одбацила Гадафијеву власт. Затим су се племена на нафтом богатом југу прикључила побуни против диктатора. Тренутно га подржава још његов регион Триполитанија. Гадафи је тако изгубио контролу над 80 процената либијске територије.

ПАНИКА НА ТРЖИШТУ НАФТЕ

Поводом раста цијена нафте лист Вестдојче цајтунг пише да се на тржишту нафте дешава оно што се обично дешава у временима потреса: завладала је паника.

Производња у Либији смањена је за трећину и то је било довољно да цијена у року од неколико дана порасте за 20 процената. Барел је већ раније коштао 120 долара, 2008. године чак 145.

Међутим, паника међу трговцима нафтом тада није била тако велика као данас. Ситуација је данас опаснија, јер нико не зна на шта ће све изаћи.

Нафту која недостаје, чланице ОПЕК-а, прије свега Саудијска Арабија, могу без проблема да надокнаде, али шта ако и у земљи која је највећи произвођач нафте у свијету дође до немира?

Наслови као "Барел нафте 250 долара" или "Литра бензина два евра" привлаче пажњу, али нису нека поуздана прогноза. Наиме, прије него што свијет падне у депресију мора се десити још нешто осим протјеривања Гадафија из Либије.

Цијеном нафте бави се и лист Ноје вестфелише који пише да они који су приморани да се возе на посао не могу да зараде новац брзином којом га издају на бензинским пумпама.

Шпекулације су један од основних разлога за драстичан раст цијена горива. Свакако да ситуација у Либији и другим земљама – произвођачима нафте изазива забринутост, али при том би требало имати у виду могућности снабдијевања.

Чињенице не указују на драматичну ситуацију. Либијско учешће на тржишту није велико и друге земље лако могу да надокнаде тај недостатак. Међутим, тренутна цијена није одраз те процјене. Скокови цијене нафте не могу се свести само на један узрок.

Јасно је да шпекулације значајно доприносе поскупљењу. Оправдане су и критике на рачун нафтних компанија – оне очигледно користе тренутну ситуацију како би додатно зарадиле.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *