dysko

Европа 21-ог вијека

Крах мултикултурних или васкрс националних вриједности? Парадокси нашег доба су све чешћи и очитији. Онај који је општедруштвени и, очито, најтужнији; јесте парадокс да што имамо више средстава комуникације, што су она већа, бројнија и моћнија, људи се све више отуђују једни од других. Полемике које се воде по порталима су много нецивилизованије од оних […]

четвртак, фебруар 24, 2011 / 14:17

Крах мултикултурних или васкрс националних вриједности?

Парадокси нашег доба су све чешћи и очитији. Онај који је општедруштвени и, очито, најтужнији; јесте парадокс да што имамо више средстава комуникације, што су она већа, бројнија и моћнија, људи се све више отуђују једни од других.

Полемике које се воде по порталима су много нецивилизованије од оних када се двије снајке поџапају на пијаци. Тако је и са појединцима а богами и народима, континентима и културама. Јесте ли читали „Сукоб цивилизација“ од С.Х.?

Крајем прошле године њемачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је пројекат мултикултурализма у Њемачкој пропао. Ових дана јој се придружио и Никола Саркози.

Но, занимљиво да је изјави Меркелове претходила књига њеног партијског друга (сад већ бившег) Тила Саразина, иначе члана управе Бундесбанке – “Њемачка саму себе уништава“.

То је књига коју су у почетку осудили сви поборници мултиетичности, модернизма и сл… а чија је куповина и читаност, са друге стране, надмашила до тада најпродаванију Макса Отеа „Слом долази“. Једна реченица из те књиге ће вам појаснити тематику исте:

„Необразовани и непроизводни муслимански мигранти, са марамама преко главе, заглупљују Њемачку“.

Неколико мјесеци ове њемачке потезе су називали погрдним називима у англоамеричкој штампи и еквивалентним НВО. Спомињано је и ускрснуће нацизма, а онда је британски премијер Дејвид Камерон поновио у слово исту реченицу, са изузетком задње ријечи. Умјесто Њемачке навео је Британију. Велику.

Сад се очекује да се свим европским земљама мигрантима наметне да полажу тестове лојалности, односно познавања законодавства, историје и културе државе гдје су дошли; или гдје су им дошли родитељи. То по некима може да доведе до још већег антагонизма између миграната и домицилног становништва, односно власти. Затварање "дошљака" у гета, чини их недоступним контроли и јача им организацију и предрасуде.

Прошле године су горила француска предграђа, и умјесто хапшења починиоца који су били мигранти прве и друге генерације, успостављен је компромис и аболиција. Једноставно, Француска није имала снаге за побједу.

Нијемци и Енглези су сабрали 2 и 2 . Саркози 3 и 3.

Када нама у БиХ, односно РС, прави и они који се праве Енглезима, држе лекције – стално нам понављају (к’о покварена плоча) причу да "ако су Њемачка и Француска ратовале у другом свијетском рату и данас су добре комшије и сарадници, то се може остварити и унутар Дејтонске БиХ".

Ова теза је наметнута уз громогласно ћутање домаћих политичара, иако има бројне фалинке.

Рецимо да Нијемци и Французи припадају истом културном и цивилизацијском миљеу, а о вјери да не говоримо. Споменимо и то да су богати, а самим тим отуђени од модела лијечења биједе националистичким или шовинистичким демагошким маскирањем, чега код нас има у изобиљу.

Додуше политичари се послије најгоре и највулгарније свађе знају у личном и партијском интересу брзо помирити, али народи које представљају се настављају мрзити. И то прогресивно, обрнуто пропонционално од ретерна својих политичких вођа!

А ако би баш тјерали мак на конац, могли би рећи да у БиХ постоје националне, цивилизацијске и културне разлике, које су спојиве само диктатуром типа „чувајмо братсво и једннство к’о зјеницу ока свога – тј. до прве прилике“.

А првом приликом би могли закључити да је РС европски оријентисан ентитет, који, додуше тренутно, има афричку стопу криминала; док је већина ФБиХ, односно у кантонима, са Бошњачком већином оријентисана на исламско-азијску варијанту, са благим отклоном ка турском „АТАТУРК“ моделу (читај под контролом САД) и растом шансе да у Парламентима ФБиХ и БиХ добијемо еквиваленте Хамаса и Фатаха.

Хрвати лутају мало тамо, мало овамо, у потрази за својим ентитетом, док им вријеме, односно број, убрзано истиче.

Сјећате ли се оне приче о мултиетничкој БиХ, једнаким правама за све, заједничкој војсци до јуче љутих непријатеља, по принципу "Па кад су могли Нијемци и Французи"?

Колико ја видим, Саркози и Меркелова су се сложили једино око пропасти мултикултурализма.

Е сад се онда опет присјетимо оних прича о сарадњом ентитета, од којих већи оптужује мањи за геноцид и позива на његово укидање. Сјетимо се Сребренице, која је са једне стране најтрагичнији доказ распада утопијско-југословенског мултикултурног пројекта, а са друге стране угаони камен за прорицање освете, правде и будућности БиХ, односно ослонцем унитаристичких великобошњачких тежњи. При томе ником не падне на памет да каже колико Сребреница стане у један Јасеновац. Колико стотина или хиљада?

Него рече ли оно неко скоро да су Срби за све криви? Већ смо били заборавили ту мантру, кад је неко поново почео да је рециклира у БиХ.

А Европа? Европа је већ лансирала другу тему. "Пропаст мултикултурног пројекта".

Ко је оно за европски пут БиХ…
 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *