Епархија кредитно-задужена

Влада Републике Српске је кредитирала послове Епархије захумско-херцеговачке и приморске, али већина фирми у којима ова црквена заједница има власничке интересе данас послује са губитком. Неке од њих нередовно уплаћују доприносе, а за кредите су залагане црквене некретнине. Према подацима које је прикупио Центар за истраживацко новинарство (ЦИН) из Сарајева, Влада РС је од 2008. […]

петак, новембар 18, 2011 / 12:16

Влада Републике Српске је кредитирала послове Епархије захумско-херцеговачке и приморске, али већина фирми у којима ова црквена заједница има власничке интересе данас послује са губитком. Неке од њих нередовно уплаћују доприносе, а за кредите су залагане црквене некретнине.

Према подацима које је прикупио Центар за истраживацко новинарство (ЦИН) из Сарајева, Влада РС је од 2008. до 2010. године поклонила Епархији милион КМ за обнову цркава у Гацку и Мостару. Од устоличења владике Григорија 1999. године, Епархија је у Требињу оснивала фирме и куповала акције у другим предузећима, бавила се хотелијерством, пољопривредом и производњом вина. Фирме у којима Епархија има власничке удјеле задужене су 6,6 милиона КМ, од чега се нешто више од 3,7 милиона КМ односи на повољне дугорочне кредите које им је дала Инвестиционо-развојна банка 2008. и 2009. године.

 

Задужење уз сагласност Патријаршије

Црквене организације се могу задуживати и залагати имовину само уз сагласност Патријаршијског савјета и Светог архијерејског сабора. Патријаршијским савјетом руководе патријарх и четири члана Светог архијерејског синода који је највиша извршна и судска власт у СПЦ. Владика Григорије је био члан Синода у вријеме када се одлучивало о задужењу епархије у Херцеговини и о стављању њене имовине под хипотеку, а данас је члан-замјеник овог црквеног тијела. Званичници Патријаршије у Београду нису се одазвали на позив новинара ЦИН-а, а на позиве нису одговорили ни владика Григорије, отац Сава и игуман Манастира Тврдош.

Епархија има пословне интересе у најмање четири фирме, са близу 100 запослених. Власник је хотелског предузећа “Платани ДВ”, те Подрума манастира Тврдош.

Mанастир Тврдош има власничке удјеле у пољопривредним предузећима “Попово поље” (24,6 одсто) и “Агрокопу” (26 одсто). “Платани ДВ”, “Попово поље” и „Агрокоп“ су прошлу годину завршили са губитком, док су Подруми манастира Тврдош пословали позитивно. Укупне обавезе ових пет фирми су више од 12 милиона КМ.

Епархија је предузећа почела задуживати прије нешто више од пет година. Данас су најзадуженији “Платани” са три милиона КМ. Ово предузеће је у јуну 2006. добило два кредита од Хипо Алпе Адриа банке Бањалука, од 1,1 милион КМ. За ове кредите Епархија је заложила 436 квадратних метара зграде Хотела “Платани”. “Платани ДВ” су потом узели још три кредита, од којих су два од ИРБ-а РС од 2,4 милиона КМ. Први кредит ИРБ-а добили су у октобру 2008, а други средином јула наредне године. Под хипотеку је поново стављена зграда хотела, али и пословно-стамбени простор у власништву Епархије у Улици Десанке Максимовић.

Директор хотела Владо Ружић каже да је 2,4 милиона КМ потрошено за реновирање и опремање нове зграде хотела која има 22 собе са 41 лежајем. Први кредит ИРБ-а “Платани” би требало да отплате 2020. године. Крајем јула ове године предузеће је требало да отплати и 97.000 КМ кредита који су 2010. године добили од Уникредит банке, а враћено је нешто више од половине. Предузеће је прошле године пословало са губитком од 105.000 КМ, а од августа ове године требало је да почне враћање другог кредита ИРБ-у.

У још тежој позицији је акционарско предузеће “Попово поље” на чијем челу Скупштине акционара је Бранко Кецман, опуномоћени заступник Манастира Тврдош. Предузеће је 2008. добило три кредита код Уникредит банке од 854.000 КМ. Исте године им је одобрен кредит ИРБ од 600.000 КМ са роком отплате од седам година. У вријеме када им је одобрен кредит, предузеће није редовно измиривало пореске обавезе, па им је 2008. принудно наплаћен дуг по основу ПДВ-а.

Годину дана касније Пореска управа РС је утврдила додатну обавезу предузећа од 223.000 за период од априла 2006. до марта 2009. године. “Попово поље” је у посљедње двије године остварило губитак од 1,1 милион КМ. Предузеће “Агрокоп” је прошлу годину такоде завршило са губитком, а касни и с отплатом кредита. Већински власник са 56 одсто удјела је Алекс Костовић, српски бизнисмен поријеклом из Требиња. Горан Фржовић, предсједник синдиката “Агрокопа”, међутим, каже да овом фирмом одувијек управља отац Сава, игуман Манастира Тврдош.

Извештај независног ревизорског предузећа „Манојловић“ из Бањалуке за 2010. показује да су обавезе “Агрокопа” четири и по пута веће од вриједности имовине предузећа. Према подацима Пореске управе, РС “Агрокоп” је у октобру дуговао више од 400.000 КМ доприноса за запослене, али је ИРБ 2009. предузећу одобрио кредит од 326.000 КМ. Међутим, предузеће је наставило да послује лоше, а у прошлој години је било у губитку 940.000 КМ.

Директор “Агрокопа” Невенко Кувач каже да је истекао грејс период и да рате кредита ИРБ-а стижу на наплату.

– Ово је критичан тренутак у којем се нашао “Агрокоп” – рекао је он.

 

Подруми Тврдоша послују позитивно

„Подруми манастира Тврдош“ су једина црквена фирма која је у 2010. години пословала позитивно, али се њихова добит смањује из године у годину. Тако су 2008. годину завршили са 120.000 добити, наредну са 44.800, а у прошлој години је она износила тек 5.650 КМ. Ова фирма је 2008. године добила кредит ИРБ-а од 420.000 КМ.

 

Теоретичари религије кажу да никад раније нису чули да се нека вјерска организација бави сличним пословима.

– Једино право које црква има је Завод за производњу свијећа. Ту је ослобођена пореза и то је уступак, све остало неспојиво је са мисијом цркве – објашњава Мирко Ђорђевић, теоретичар религије из Београда.

Протојереј-ставрофор Ратко Радујковић из Бањалучке епархије каже да њени званичници немају посла са цивилним службама. Ова епархија узима кредите али искључиво за куповину земље на којој граде цркве. Тренутно су задужени 400.000 КМ. Радујковић каже да већ 20 година узимају по један кредит, отплате га, а потом се поново задужују.

– Владика Јефрем не би нам дозволио да улетимо у неке милионе. То је страшно – каже он.



0 КОМЕНТАРА

  1. Није проблем само што је Епархија кренула у бизнис и запоставила духовну мисију, него што се везала за политичке центре моћи и поставила у хипотекарни однос према власти. То је већ катастрофа!!! Зато Додик третира Тврдош као свој изборни штаб. Мој Григорије…

  2. Ђорђевић је познат по критици веза Српске православне цркве са национализмом.[3] Залаже се за модернизацију друштва и цркве, и напуштање светосавске идеологије, коју сматра узроком многих недаћа.:-o:-o:-o
    Дежурни аналитичари , који трују народ . А црква је увијек имала велику имовину , и треба да је има .
    Само би имовину требали одржавати и обрађивати монаси и вјерници , рецимо да Додик мало бере по винограду када узме годишњи , за примјер масама , има мјеста критици , али блиц и овај аналитичар .

  3. Zašto se SPS ne izjasni o kriminalnomafijaškom poslovima grigorija i vasilija?
    Šta taj dodik uradi, svugdje nađe neljude koje potkupi da sa njim pustoše i plačkaju, pa i u Crkvi.
    Ni kamen na kamenu neće ostati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *