Ексклузивно за Фронтал: Министар дијаспоре у Влади Србије, поводом новог закона о расејању

Да однос Србије према дијаспори и Србима у региону не би зависио од дневнe политикe и политичких странaкa, Влада Србије једногласно је усвојила први закон о дијаспори и Србима у региону, који ће, надам се, најесен бити усвојен и у Скупштини. Закон прави разлику између дијаспоре, која обухвата политичку и економску емиграцију, и Срба у […]

петак, мај 22, 2009 / 18:13

Да однос Србије према дијаспори и Србима у региону не би зависио од дневнe политикe и политичких странaкa, Влада Србије једногласно је усвојила први закон о дијаспори и Србима у региону, који ће, надам се, најесен бити усвојен и у Скупштини. Закон прави разлику између дијаспоре, која обухвата политичку и економску емиграцију, и Срба у региону, који у околним земљама живе као аутохтоно становништво.

Пише: мр Срђан Срећковић

Под појмом "дијаспоре" подразумевају се "држављани Републике Србије који живе у иностранству", припадници српског народа исељеници са територије Републике Србије и из региона и њихови потомци. Појам "Срби у региону" обухвата припаднике српског народа који живе у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Румунији, Албанији и Мађарској.

За Србију је посебно важан положај српске националне мањине у суседним државама, а пре свега у Босни и Херцеговини, у којој Срби имају статус конститутивног народа.

Српски народ има значајну дијаспору. Нема прецизних података о броју припадника дијаспоре јер никада није извршен попис, али оперише се бројем од 3-4 милиона, што значи да готово трећина нашег становништва живи изван граница Србије!

Чак и да није тако, она не би смела да буде заборављена од матичне државе. Најважнија институција која треба да произађе из закона јесте Скупштина дијаспоре и Срба у региону, коју ће чинити 44 делегата. Реч је о лицима која су уважена у средини у којој живе, спремнa да обављају послове очувања и јачања односа са матичном државом.

Услове и начин избора споразумно утврђују организације дијаспоре, као и организације Срба у региону, а држава Србија се ни на који начин неће мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини. Поред представника ресорних министарстава који учествују у раду Скупштине, као почасни гост у раду Скупштине учествује и председник Србије, чиме шаљемо поруку да држава озбиљно планира да се посвети питању дијаспоре и Срба у окружењу.

Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за решавање конкретних проблема формира три врсте савета – Економски, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта. У прилог унапређења односа са Србима изван Србије, увели смо и доношење Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре. Стратегију ће донети Народна скупштина на предлог Владе Србије, односно Министарства за дијаспору.

Посебно ће бити основан Савет за односе са Србима у региону, који ће чинити председници државе и Владе, ресорни министри, председник Извршног већа АП Војводине, представник Српске православне цркве, као и комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије. Предвиђено је да се седнице Савета одржавају најмање једном у три месеца. Савет ће имати задатак да обезбеди подршку Републике Србије Србима у региону у остваривању њихових грађанских, политичких, социјалних, економских и културних права и посебно права у очувању националног идентитета.

Оно што сматрам од изузетног значаја, је оснивање Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, чија ће се средства користити искључиво за конкретне циљеве, као што су: употреба, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма; спречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом као и јачањем свести о пореклу; унапређење информисања и промоцијa културне баштине и културних активности и унапређењe имиџа Репубике Србије.

Одувек су постојали појединци који су се истицали по својим значајним активностима на јачању веза између матичне државе и дијаспоре, или Срба у региону. Такви људи заслужују да им Република Србија ода признање, а са друге стране, њима таква признања много значе. Управо из тог разлога, прописано је седам врста националних признања која ће додељивати министарство надлежно за дијаспору.

Овај закон представља суштински заокрет у политици према расејању јер ће наши људи широм света добити прилику да се активнo укључе у друштвена, економска и политичка дешавања у Србији, али ће и од Србије добити подршку која је деценијама изостајала.

На крају желим да додам да закон представља само почетак у редефинисању односа државе, према нашим сународницима који живе ван територије Србије. Ово је темељ на коме ћемо даље развијати наше односе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *