Додик ПИК-у: Не постоји БиХ изван ентитета

Предсједник Републике Српске Милорад Додик затражио је данас од чланица Савјета за имплементацију мира у БиХ да се заложе за поштовање владавине права и спријече злоупотребу правосуђа и даље уплитање високог представника у рјешавање проблема имовине у БиХ. У писму амбасадорима Додик указује да је, с обзиром на уставну структуру БиХ као сложене државне заједнице, […]

петак, фебруар 25, 2011 / 15:20

Предсједник Републике Српске Милорад Додик затражио је данас од чланица Савјета за имплементацију мира у БиХ да се заложе за поштовање владавине права и спријече злоупотребу правосуђа и даље уплитање високог представника у рјешавање проблема имовине у БиХ.

У писму амбасадорима Додик указује да је, с обзиром на уставну структуру БиХ као сложене државне заједнице, имовина која је под привременом забраном располагања у власништву ентитета, а само дио те имовине може бити пренесен на кориштење БиХ у обиму потребном за функционисање заједничких институција.

"Свако друго законско рјешење је у супротности са принципима установљеним Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ по којима је Републици Српској, као ентитету, припало 49 одсто државне територије БиХ, а 51 одсто Федерацији БиХ", наводи Додик и наглашава да би сваки пренос власништва на било којој некретнини на територији Републике Српске значио директно умањење њене територије.

Предсједник Републике Српске у писму поново детаљно образлаже да високи представник нема овлаштења која себи узима, али указује и на опасност од инструментализације и злоупотребе судског система у БиХ и могуће подстрекавање и навођење на кршење међународних правних норми.

Додик очекује да Уставни суд БиХ одбаци као неоснован захтјев Сулејмана Тихића којим се оспорава Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и која је под забраном располагања.

Повод за обраћање предсједника Републике Српске Милорада Додика амбасадорима ПИК-а је налог којим се обуставља примјена Закона о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања, који је донио високи представник 5. јануара 2011. године.

У образложењу захтијева Додик напомиње да је чланом I.3. Устава БиХ одређено да се БиХ састоји од два ентитета, и да им припадају све државне функције и надлежности, а која нису изричито Уставом БиХ дати институцијама БиХ – члан III.3.(а) Устава БиХ.

Он истиче да ниједним чланом Устава БиХ није БиХ дато право на било какву имовину. Устав БиХ, нити било који други анекс Дејтонског споразума, не садржи правни основ којим би било установљено право БиХ да има имовину, па тиме примјеном уставне одредбе IIII.3.(а) Устава БиХ, право на имовину припада искључиво ентитетима.

Исто тако, наставља предсједник РС, Устав БиХ не садржи основ за доношење Закона о подјели државне имовине на нивоу БиХ, јер је искључива надлежност за доношење таквих закона на нивоу ентитета. Конкретно, члан 68. Устава Републике Српске прописује да „Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине“.

Истовремено, чланом 3. Устава БиХ су децидно и таксативно набројана питања која спадају у надлежност институција БиХ. Према тој одредби, својинско-правни односи нису у надлежности институција БиХ, истиче се у писму.

"Супротно томе, противници Дејтонске БиХ инсистирају да сва имовина која је раније припадала Социјалистичкој Републици БиХ која је била у саставу СФР Југославије, сада припада БиХ и да се мора укњижити као њено власништво. То нема везе са правом ни са стварношћу. Не постоји БиХ изван ентитета", истакао је Додик.

У случају имовине у БиХ, Општи оквирни споразум за мир у БиХ, потврдио је и прихватио Договорене основне принципе од 8. септембра 1995. године у Женеви и у Њујорку 26. септембра 1995. године, према којима је територијално разграничење између два ентитета утврђено у омјеру 51% за Федерацију и 49% за Републику Српску. То је потврђено и преамбулом Устава БиХ као Анекса IV. који се позива на Основне принципе о којима је постигнут споразум у Женеви и Њујорку.

Дакле, не постоји БиХ изван два ентитета. Ово је донекле модификовано у случају Арбитражне одлуке за територију предратне општине Брчко, која је проглашена Дистриктом БиХ, али као кондоминијум који истовремено припада и једном и другом ентитету (тачка 11. Коначне арбитражне одлуке). Значи, ни по том основу није умањена територија ентитета, нити његова имовина. Било каквим књижењем земљишта и објеката као непокретне имовине, у власништву БиХ, директно би био прекршен међународни уговор – наводи се у писму.

"Из свега изложеног произилази логичан закључак, узимајући у обзир уставну структуру БиХ као сложене државне заједнице, да је имовина која је под привременом забраном располагања у власништву ентитета, а само дио те имовине може бити у обиму потребном за функционисање институција БиХ, пренесена на кориштење БиХ", каже предсједник Српске.

Даље наводи да по престанку потребе за кориштењем те имовине од стране институција БиХ, исте некретнине враћају у посјед ентитетима као власницима на чијој територији се исте налазе.

"Свако друго законско рјешење је у супротности са принципима установљеним Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, по којима је Републици Српској, као ентитету, припало 49% државне територије БиХ, а 51% Федерацији БиХ. То значи, да би сваки пренос власништва на било којој некретнини која се налази на територији Републике Српске значио директно умањење територије Републике Српске у обиму од 49% колико је гарантовано Дејтонским споразумом, али истовремено и кршење уставног права да све оно што није изричито Анексом 4. дато као право институцијама БиХ, припада ентитетима.

У писму се истиче да је и Сулејман Тихић, подносилац захтјева пред Уставним судом БиХ којим оспорава Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и која је под забраном располагања, признао да не постоји наводни контиунуитет РБиХ на имовини на простору Републике Српске. У том захтјеву он се позива на Закон о претворби друштвене својине из 1994. , по коме је прописано да: „Република БиХ постаје носилац права својине на имовини у друштвеној својини на којој право располагања нема Федерација БиХ.“ Република Српска и тада и сада има имовину и у складу са Уставом Републике Српске, законима уређује ову област.

"Зато очекујемо да Уставни суд БиХ одбаци захтјев Сулејмана Тихића као неоснован. Такву одлуку не могу спријечити ни спољни подстрекачи на недјело кршења међународног права, јер судије имају одговорност спречавања инструментализације Суда ради промјене Устава БиХ, супротно Бечкој конвенцији о праву међународних уговора", напоменуо је предсједник РС.

Уосталом, каже Додик, на то их опомиње и преамбула Устава БиХ да „поштовање људског достојанства, слободе и једнакости, посвећеност миру, правди, толеранцији и помирењу, увјерење да демократске државне институције и поштени поступци најбоље доводе до мирних односа у плуралистичком друштву, са жељом да унаприједе опште благостање".

Он је, такође, напоменуо да високи представник постоји и по основу потписа Републике Српске на Анекс 10, што значи да мора дјеловати стриктно у складу са овим анексом као дијелом међународног уговора.

"Није дозвољено да било ко добијени мандат за дјеловање, користи против онога од кога је тај мандат добио. Од закључења Дејтон-Париског споразума 14. децембра 1995. године, високи представник је у бројним случајевима изашао изван овлашћења који су му дали потписници Анекса 10. , дакле и Република Српска.

"Неправда коју си чинили високи представници према Републици Српској, и мирење са тим, потврђивали су изреку римског права: volenti non fit iniuria – не бива неправда ономе који на неправду пристаје", истакао је Додик и посјетио да је Народна скупштина РС 14. маја 2009. године донијела закључак да је потребно извршити трансформацију међународног присуства у БиХ путем преобликовања Канцеларије високог представника у Специјалног представника ЕУ, без надлежности за наметање рјешења у БиХ и од високог представника затражила да се одрекне коришћења наводног овлашћења за наметање закона и смјену изабраних представника (такозваних „бонских овлашћења“) као недемократског и превазиђеног метода управљања БиХ.

Умјесто да уважи захтјев стране-потписнице Анекса 10, наводи се у писму, високи представник је 20. јуна донио одлуку којом укида наведене закључке, уз образложење да се Закључцима угрожавају искључиве надлежности БиХ изричито наведене у Уставу БиХ.

У писму се подсјећа и на мишљење о уставној ситуацији у БиХ и овлаштењима високог представника Венецијанске комисије у коме, између осталог констатује – “потреба да високи представник врши широка овлаштења свакако јесте постојала у раном периоду након закључења Дејтонског споразума. Међутим, такав аранжман је фундаментално некомпатибилан са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ. Што дуже постоји, то постаје проблематичнији". "Од тада је прошло шест година, а ништа се није промијенило", констатује предсједник РС.

"Очекујемо да ваше екселенције пренесу вашим владама, ставове садржане у овом писму, којим се Република Српска залаже за поштовање владавине права, што једино може обезбиједити опстанак и стабилност БиХ, као државе настале по међународном праву", каже се на крају писма предсједника Српске упућеном чланицама ПИК-а.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *