Ђорђе Ђурђевић и Џорџ Орвел

Бивши предсједник СОБЛ и члан Омладинске информативне агенције, Ђорђе Ђурђевић, у прошлој изборној години, привукао је пажњу јавности јер ипак био атипичан за једног “активног омладинца”. Није трчао у страначке подмлатке, и није се стидио да новац заради физичким послом на грађевини. Чини се да је до 2010. било исувише далеко, тако да се Ђорђе […]

среда, октобар 7, 2009 / 16:50

Бивши предсједник СОБЛ и члан Омладинске информативне агенције, Ђорђе Ђурђевић, у прошлој изборној години, привукао је пажњу јавности јер ипак био атипичан за једног “активног омладинца”. Није трчао у страначке подмлатке, и није се стидио да новац заради физичким послом на грађевини. Чини се да је до 2010. било исувише далеко, тако да се Ђорђе одлучио за бржи пут до новца и славе – пријавио се у Великог брата.

Овом приликом доносимо интервју који је новинар Фронтал.РС урадио 11.11.2008. године, те ће то највјероватније бити једини начин да заинтересовани за дешавања у кући тржишне интерпретације дјела Џорџа Орвела, на овом порталу виде вијести везане за овај друштвени феномен. Како изјаву од Ђорђа сада може узети само особље овог шоуа, или његови укућани под видеонадзором, у прилици смо да упоредимо његове ставове у постизборном периоду и сада.

 
Ђорђе је у то доба према студентским и невладиним организацијама био критичан скоро као и према "одраслим" политичарима. Иако је остао пред вратима бањолучке скупштине, изборни резултат тада 26-годишњег независног кандидата, на његовим првим изборима, било је једно од већих изненађења за политичку и јавну сцену РС. Ђорђу, изгледа, није било доста изненађења.
Разговарао: Марко Шикуљак
 
Како гледаш на свој изборни резултат?
 
Званично сам добио 612 гласова. Нећу да се бавим свим што се дешавало, ја сам задовољан том бројком. Мислим да је то највећи број у историји бањолучке општине, који је добио неки независни кандидат. Сматрам да је то одличан резултат, поготово што први пут излазим на изборе, без политичког ангажмана и са 26 година. Само два човјека из СДС и петорица из ПДП су имала више гласова од мене, и ушли су у скупштину града, имао сам више гласова него чланови четири политичке партије. Да сам био на листи неке партије, и да ми је материјални циљ био на првом мјесту, данас би сједио у скупштини.
 
 Зашто онда самосталан излазак на изборе?
 
Млади људи се разбијају у партије, и постају полтрони коју усвајају мишљење својих политичких лидера. Младом човјеку није дозвољено да мисли својом главом ни у једној партији, то одговорно тврдим. Мислим да 50% активних чланова подмладка странака не зна ни како изгледа подјела власти у овој земљи, а камо ли шта друго. Само их интересује да преко странке дођу до неке позиције и посла.
 
 Шта је био твој циљ?
 
Ја као појединац у скупштини математички не бих могао ништа пореметити у вези мешетарења са тендерима, одлукама у којима се и супростављене странке врло брзо договоре кад им то одговара. Дакле, ја бих био као неки показатељ за сљедеће изборе, да може другачије, примјер за друге младе људе да се треба дјеловати другачије.
 
 Како си намакао средства за кампању?
 
Новац је створен тако што нисам отишао ни на љетовање ни на неки концерт, већ сам своју уштеђевину усмјерио у кампању. Провео сам, рецимо, 24 часа на Тргу Крајине без помицања, и био доступан грађанима за њихова питања. Тиме сам, за разлику од осталих, показао вољу да нешто промијеним. Млађима сам покушао да се приближим преко Фејсбука, јер се до информације на интернету увијек може доћи, и мислим да ће он бити оружје против медијске надмоћности партија на власти.
 
Да ли су ти неке партије нудиле чланство послије избора?
 
И прије и послије избора сам добијао позиве странака, мислим да се све и једна јавила до сада, али мене то не интересује. Нећу да будем као они који након сваке промене власти мијењају и страначки дрес, само да би у тој власти и остали. Ја бих се прикључио странци која није до сада била на власти, која је спремна да се мијења, и која не подређује опште интересе личним. Међутим, нисам видио ни једну такву. Знам само да ћу се бавити политиком на локалном нивоу.
 
Како ће изгледати твоје даље деловање, кроз студентске или невладине организације?
 
Сигурно не кроз студентске организације, јер више нисам у СОБЛ, мислим да је то пролазна ствар. Ако је неко четири године у студентској организацији, значи да му је добро, а није ту што ради нешто корисно. Ја сам увијек излазио из њих прије истека мандата, јер сам се повлачио пред новим људима, сматрао сам да је њихов ред да донесу нешто ново.
 
 Зашто су студенти у Бањој Луци разбијени у двије организације?
 
Неким људима није одговарало да се о неким стварима прича, да се студент изводе на улицу. Требало је наћи неког ко ће више климати главом. И тако, да не би долазило до сукоба са политичарима, направљена је друга организација, преко које се ради оно што преко друге не може и обрнуто.
 
А како видиш рад невладиних организација?
 
Био сам координатор Омладинске Информативне Агенције за Бању Луку, организације која је подржана од разних спонзора и која ради доста пројеката, али ни то није радило довољно добро. Пројекти се углавном раде ради пројеката, не добије се никакав резултат, али се он представи као да је све супер. Онда се пише нови пројекат и све иде даље. Сви сретни, а ништа корисно није урађено, и никог није брига шта није у реду.
 
Шта се не ради добро у Бањој Луци?
 
Раде се путеви, свјетиљке, инфраструктура, али неког другог напретка за обичног човјека нема. Алергичан сам кад данас у 21 вијеку изађе неко на телевизију и каже каже асфалтирали смо пут. Шта је то епохално у 21 вијеку, а они се тиме хвале као успјехом? Исто тако, неки пројекат почне са четри милиона, а заврши се са седам или десет, и нико не одговара, чак ни онај ко је направио тако непрецизан пројекат. Уз то, бањолучки спорт је у каналу, култура је запостављена…
 
 Да ли је успјех већи уколико се има на уму да је твоја циљна група једна од најинертнијих?
 
Ноћ кад сам чекао изборне резултате долази друг који пита како стојим, бодри, само напријед… Ја питам је ли гласао, каже није. Значи да људи не схватају да су дио система, и да га могу мијењати. Толико о активности и схватању свијета око себе.
 
Ниси типичан политичар млађи од 30 година, ни омладински активиста. Сам зарађујеш?
 
Имаш људе који причају о цивилнм друштву, а сами нису дио њега. Праве разлике између радника, доктора, функционера… Дио су невладиних организација, обигравају семинаре и узимају дневнице. Ја од средње школе не узимам новац од родитеља. Радио сам и на грађевини, и у вулканизерској радњи, селио банке, радио у гардеробама клубова. Радио сам те послове и то је за мене сасвим нормално. Рецимо да сам једном приликом седам дана копао канале, а десет дана након тога сам сједио у њемачком Бундестагу.
 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *