dysko

Дјелуј глобално, мисли о себи

У вријеме кандидатура пред прошле локалне изборе, питали су начелника једне општине да ли ће се поново кандидовати. Он без пуно размишљања рече да хоће. Упиташе га што то ради себи, подсјећајући га да је често говорио како му је на том послу тешко. Он им одговори да је то истина, али да је истина […]

четвртак, новембар 12, 2009 / 02:56

У вријеме кандидатура пред прошле локалне изборе, питали су начелника једне општине да ли ће се поново кандидовати. Он без пуно размишљања рече да хоће. Упиташе га што то ради себи, подсјећајући га да је често говорио како му је на том послу тешко. Он им одговори да је то истина, али да је истина и то, како је од тога да будеш начелник, теже једино то да ниси на тој функцији.

Са овим, помало филозофским размишљањем, вјероватно би се сложили многи посланици, који ових дана јавно или тајно оспоравају приједлог измјена изборног законодавства. Противници приједлога предсједника Радојичића, своје личне страхове пакују у велике, јавности добро познате, политичке обланде.

Један од младих орлова Српске демократске странке свој страх од тежине "да ниси", прикрива "бригом" за народ истока Републике. Прво је рекао да се тако његовој странци краду мандати, а то се ради зато што њих народ тамо више воли него власт, те да ти крајеви испаштају због љубави према њима, а од љубави се не живи, па је народа све мање и мање. Закључио је да је то завјера.

Још гори од њега у артикулацији страха био је један дугогодишњи функционер Републике из реда бошњачког народа. Он се толико препао за себе, да је одмах повикао да су измјене против повратка и повратника, и да је то легализација геноцида. Поред страха за функцију, он је показао још један, не мањи страх. Њему се не живи међу својим бирачима. Дража му је раја из сарајевске чаршије.

Најгори су они који о свом страху нису јавно говорили. Рекли су само, кратко и искрено, ми смо против.

Против чега су то они?

Од посљедњег утврђивања расподјеле мандата по изборним јединицама, прошло је десет година. У том периоду, у западном дијелу (прва и друга изборна јединица) је дошло до значајног повећања броја бирача, док је на истоку (пета и шеста изборна јединица) тај раст био много мањи, што је довело да, по постојећој расподјели мандата, глас у Гацку или Шековићима вриједи као два гласа у Бањој Луци или Приједору.

У циљу изједначавања вриједности гласа у изборном процесу требало је по један мандат из пете (Подриње и И. Сарајево) и шесте (требињске) прерасподијелити на прву (приједорску) и другу (бањалучку) изборну јединицу. Такође би се тим изборним јединицама требао додати још по један мандат на уштрб конпензационе листе, која би се смањила са 21 на 19.

Предсједник парламента до овог рјешења је дошао искључиво математичким путем.

Проблем је што се његово рјешење не уклапа у рачуницу неких појединаца који, истини за вољу и по постојећој расподјели, тешко могу обновити мандат посланика.

Не знам да ли су тогa свјесни.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *