Дан шести на брчанским сусретима позоришта: Балон

Црно-хуморну причу о глумцу и његовом идентитету, позоришту и умјетности у времену садашњем, по препознатљиво моћном сатиричном перу Мате Матишића а у режији Мислава Бречића, извело је на Сусретима четворо познатих хрватских глумаца у театру ЕXИТ чији је копродуцент у овом пројекту био Театар 2000, такође из Загреба. „Балон“ је, када је ријеч о ономе […]

среда, новембар 24, 2010 / 19:56

Црно-хуморну причу о глумцу и његовом идентитету, позоришту и умјетности у времену садашњем, по препознатљиво моћном сатиричном перу Мате Матишића а у режији Мислава Бречића, извело је на Сусретима четворо познатих хрватских глумаца у театру ЕXИТ чији је копродуцент у овом пројекту био Театар 2000, такође из Загреба.

„Балон“ је, када је ријеч о ономе што је Матешић опсервирао у земљи гдје живи , говорећи о глумцу у судару са својим интимама и односом с људима из првог сусједства, храбро и отворено проговорио о криминалном и корумпираном транзиционом времену које свима на балканском простору чини живот све мање подношљивим.

А с каквом лакоћом и разигранопшћу, виртозним појединачним бравурама и математички прецизним сценским покретом, „четири мештра“, Вилим Матула, Ана Марас, Крешимир Микић и Бранка Трлин, у сценографији с једним тепихом и четири столице, владају причом и публиком испред себе, најбоље говори податак да су за мање од годину дана од премијере, „Балон“ и његови актери седам пута награђени на фестивалима у Хрватској а како је рекао Матула, умјетнички руководилац Театара 2000, „немогуће је удовољити свима који желе да гостујемо“.

„Као и свуда гдје смо играли, и овдје у Брчком је публика примила представу и наградила нас аплаузима који су најљепши хонорар за глумце“, рекао је Матула чије су трансформације и цјелукупна игра, као и његових партнера ове психо-драмске терапије, редитеља и професора на Акадамеији у Бања Луци Бојића који је нагласио да је „глумачка креативност нашла себе на начин који оставља питање – гдје је крај могућностима овог ансамбла“.

Матешићев „Балон“ у коме „душу умрлог сина или барем дио ње“ чува у рукама мајка (Бранка Трлин), психолошки изгубљена и уништена сусједа, док отац (Крешимир Микић) повремено, када она незна „додаје зрак јер балон испухава“, измамио је јасне асоцијације на свеукупну слику стања на балканском простору гдје би без тог „упумпавања“ нестала и посљедња илузија да, с обзиром на све губитке и оно што нас је снашло, можемо опстати и остати нормални.

„У тој комбинацији црног и трагичног, коју Матешић боји неодољивим хумором, жељели смо поставити питање праве приједности глумца у заједници, указати на то да су и они дужни да након 20 година у којима су, потпуно је јасно, били заштићени у односу на многе професије, ураде нешто више и онима који заснивају свој капитал на шутњи и страховима, кроз театар саспу у лице истине, позову и прозову друштво и државу да дјелује“, рекао је Вилим Матула.

Треба и у овој прилици поменути младу Ану Марас која је улогом у „Балону“ само ударила „печат“ на утисак који је оставила ноћ раније као Вероника у представи „Керемпух“-а „Чудо у Поскоковој Драги“ и без дилеме публике и присутних критичара, истакла озбиљну кандидатуру за најбољу женску улогу на брчанским Сусретима.

„Свака представа је само игра па је и „Балон“ за мене био та игра. А ако сам то добро урадила онда је заслуга господина и дивног човјека и редитеља Мислава Бечића, а посебно мојих колега с којима радим годину дана, изузетна јер, желим казати – више сам научила с њима за то вријеме већ за све године проведене на Академији“, изјавила је Марас.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *