Да ли Земља добија или губи на ваги?

Недавни пад руске беспилотне летјелице Фобор-Грунт скренуо је пажњу научне јавности да све већу количину ђубрета које се налази у орбити око Земље и да ли је оно један од разлога зашто планета постаје све лакша. „Постоје одређени фактори који утичу на то да Земља временом губи, али и добија, на маси“, сматра макробиолог др […]

уторак, јануар 31, 2012 / 20:46

Недавни пад руске беспилотне летјелице Фобор-Грунт скренуо је пажњу научне јавности да све већу количину ђубрета које се налази у орбити око Земље и да ли је оно један од разлога зашто планета постаје све лакша.

„Постоје одређени фактори који утичу на то да Земља временом губи, али и добија, на маси“, сматра макробиолог др Крис Смит.

Користећи се не тако уобичајеним калкулацијаме, Смит је, уз помоћ колега са Кембриџа, дошао до рачунице која показује колико Земља губи, а колико добија на маси. По њиховој тврдњи, у питању су ипак само грубе процјене за сада.

Највећи допринос Земљиној тежини даје 40.000 тона прашине која пада из свемира и покрива површину планете.

„У питању су трагови соларног система који нас је изњедрио, али и астероиди који су се распали као и ствари које никада нису успјеле да створе планету. Све то плута око Земље која се понаша као велики усисивач који погони гравитација“, изјавио је др Смит.

Други фактор који доприноси повећању тежине Земље јесте глобално загријавање.

„НАСА је израчунала да Земља годишње отежа 160 тона због повећаних температура. Када неком систему додајемо енергију, мора мора порасти“, наставља др Смит.

Ово све значи да плаента годишње добије око 40.000 тона на својој тежини.

Раст популације и изградња не утичу на ову бројку пошто су све ове ствари већ сачињене од постојеће материје на планети.

На примјер, Земљино језгро је попут великог нуклеарног реактора који постепено губи енергију, а управо се тај губитак енергије претвара у губитак масе.

Глобално гледајући, Земља ипак губи своју масу, укључујући мора и атмосферу – иако су цифре значајно мање. На годишњем нивоу губитак тежине износи 16 тона.

На губитак тежине у великој мјери утичу и гасови попут водоника који су изузетно лаки па тако бјеже из атмосфере.

„Физичари су показали да Земља губи око 3 килограма гаса сваке секунде. То је отприлике 95.000 тона водоника које Земља изгуби сваке године. Други гас који нам измиче је хелијум – 1.600 тона сваке године.

Када се све цифре узму у обзир др Смит сматра да Земља годишње изгуби 50.000 тона.



Оставите одговор