Црњански као пророк српске трагедије

У својим политичким чланцима, због којих је стекао трајне противнике својих ставова и књижевних дела, Црњански је први пророковао српску трагедију у Другом светском рату, наводи проф. др Мило Ломпар.

четвртак, септембар 21, 2017 / 10:28

У прeтплати је 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског у суиздању Задужбине Милоша Црњанског и издавачке куће Catena mundi, Политички чланци 1919–1939. Колеге из издавачке куће (која се по нашој оцјени сасвим беспотребно зове на латинском и користи се абецедним оригиналом при свом потпису) урадиле су кратки интервју са уредником издања, проф. др Милом Ломпаром.

Како је у питању један здрав родољуб и најблаже речено паметан и образован човјек, Фронтал.СРБ врло радо преноси његове ставове везано за једног од најчувенијих писаца српске књижевности 20. вијека.

Поштовани професоре, хвала Вам што сте пристали на овај интервју. На друштвеним мрежама објављен је позив на претплату за 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског, овај пут су у питању „Политички чланци 1919–1939.“ Можете ли нам прецизирати о чему се тачно ради: шта је критичко издање, када је овај начин објављивања Црњанског почео и зашто је он битан?

– Критичко издање је научно издање свих текстова једног писца: оно доноси све варијанте тих текстова, попис разлика у њиховом објављивању на различитим местима, утврђује његов коначни облик, служи као узор за сва потоња издања. То је посао дуготрајан, детаљан и скуп, али неопходан да би једна култура ступила на виши ниво познавања својих писаца. Критичко издање Црњанског почело је 1993. године, одвијало се у прекидима, условљеним тешким околностима живота пишчеве задужбине, али се са објављивањем његових Политичких чланака 1919–1039 приближило свом окончању: остала су још свега три тома.То је ипак прихватљив рок за наше услове, ако знамо да су Вукова дела излазила око 50 година, да Његошевих дела у критичком издању још нема, а да Андрићева дела тек почињу да излазе.

Као уредник овог издања, председник Задужбине Милоша Црњанског и вероватно водећи стручњак за овог српског писца, можете ли предочити нашим читаоцима коју тематику овај том Сабраних дела обухвата?

– Он обухвата све његове новинске чланке који су се појавили између два светска рата: то су превасходно политички текстови, посвећени различитим темама, писани тако продорно и ефектно да делују као да су данашњи, са великим осећањем за историјску трагику нашег народа и са изванредним познавањем тадашњих европских прилика. Ту има текстова због којих је Црњанског клеветала комунистичка интелигенција од часа када су они објављени, па све до данас. Један део тих текстова никад није прештампаван, укључив и једну фантастичну причу која је објављена у часопису Наша крила и посвећена авијацији.

Ово издање доноси један број необјављиваних новинских текстова, неких који нису пописани ни у пишчевим библиографијама…

Од краја осамдесетих година двадесетог века па на овамо неколико пута су објављивани избори политичких чланака Милоша Црњанског, па се намеће питање у чему је ово издање различито од њих? Зашто је оно битније?

– Поред оне неупоредиве предности коју доноси критичко издање само по себи, ово издање доноси један број необјављиваних новинских текстова, неких који нису пописани ни у пишчевим библиографијама, па читалац овог издања стиче увид у све што је Црњански написао у том периоду. Тог увида нема ни у једном од претходних издања.

Крај двадесетог века донео је многа разочарања Србима. Шта су можда могли да предвиде да је, којим случајем, политичка мисао Милоша Црњанског била доступнија? Шта је, како Ви кажете, „највећи српски писац“ предвидео?

– Највећи српски модерни писац није добио такво признање управо зато што је имао храбрости да нагласи драму српског постојања у Југославији: као југословенски оријентисани писац, он је први уочио да нема никакве узајамности која обезбеђује живот југословенству; он је први као услов за ту узајамност предложио да се ствари почну – код Срба – гледати са српског становишта, када се тако гледају код других нација у Југославији; он је први то исказао и тиме стекао трајне противнике своје књижевне и интелектуалне физиономије; он је први открио лаж комунистичке интелигенције – „наш салонски комунизам“ – која и данас настоји да фалсификује како његово дело тако и нашу историју; он је први пророковао надолазећу српску трагедију у Другом светском рату; он је – после Другог светског рата – једини проглашен мртвим писцем, иако је био жив и после тог пророчанства написао низ великих дела. Био је и остао – и у хронолошком и у вредносном смислу – први: то се – у нашем свету – не опрашта.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *