Бушатлија: Треба нам нови, балкански економски модел

Савјетник за развој и инвестиције Махмут Бушатлија сматра да је потребан “економски балкански модел”, који би објединио капацитете и инфраструктуру и помогао државама региона да се привредно опораве.  Привреда у Србији је задужена, урушена и оптерећена наметима, па је сада јасно да је приватизација била неуспјешна, истиче Бушатлија. Он напомиње да банке избјегавају да улажу […]

среда, јул 29, 2015 / 11:21

Савјетник за развој и инвестиције Махмут Бушатлија сматра да је потребан “економски балкански модел”, који би објединио капацитете и инфраструктуру и помогао државама региона да се привредно опораве.

 Привреда у Србији је задужена, урушена и оптерећена наметима, па је сада јасно да је приватизација била неуспјешна, истиче Бушатлија.

Он напомиње да банке избјегавају да улажу у привреду Србије па бирају трезорске записе и друге хартије од вриједности јер ту нема ризика, а камата је загарантована.

Бушатлија наводи да стране банке које послују у Србији један дио профита износе ван земље јер се раздужују.

У интервјуу Срни Бушатлија истиче да су те банке до прије неколико година узимале кредите у девизама /и од својих матичних банака/ ван Србије да би у Србији куповали обвезнице и друге државне хартије од вриједности јер на њих имају високе камате, а нема ризика на те пласмане.

"Српска привреда је у лошем стању. Имали смо кризу и пре светске и европске. Уништени су производња и индустрија и сада можемо рећи и да је приватизација била неуспешна", оцјењује Бушатлија.

Он сматра да је посљедњих година у Србији било "неколико неадекватних политичара који су се бавили економијом и тврдили да Србија може да живи од услуга, укључујући и банкарске, да би се показало да то није тако јер ни Швајцарска не може да живи без производње".

"Држава у наредном периоду треба да понуди дугорочни план развоја и да предузме кораке како би убедила странце да је стабилна за инвеститоре и да има јасне циљеве", сматра Бушатлија.

Он подсјећа да је дугорочни кредитни рејтинг Србије, према посљедњим подацима, снижен са "стабилно" на "нестабилно".

Још 2001. године кредитни рејтинг Србије био је у сфери која није била инвестициона, него шпекулативна.

Бушатлија сматра да је касно за предузимање корака које су својевремено чиниле Чешка и Пољска деведесетих година, а ријеч је о двије привреде које су биле индустријски развијене и у вријеме Варшавског уговора.

"Морамо да нађемо неки балкански модел укрупњавања привреде и инфраструктуре. Не говорим ту о некаквом братству и јединству, него о потреби да бизнис нађе свој интерес и да се политика не меша у економске параметре и пословање", наводи савјетник за развој и инвестиције.

Он упозорава да је неодрживо да економија храни политику и политичаре.

Бушатлија сматра да ниједна од земаља са простора претходне Југославије не може сама да обезбиједи обим производње, а тешко да може да понуди и конкурентан производ за европско или свјетско тржиште.

"Потребан је економски балкански модел који би објединио капацитете и инфраструктуру да би се произвело оно што је конкурентно и како би те државице могле да се опораве и да у будућности враћају своје кредите, ма у којим валутама они узимани", закључује Бушатлија за Срну.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *