Бубрези очајника завршавају у САД

Недавни случај илегалне трансплантације органа узбуркао је јавност у САД. Иако је спремност Американца да донирање у поређењу са другим земљама веома велика, ипак постоји мањак донатора бубрега. Случај Левија Розенбаума који је осуђен на две и по године затвора због тога што је у Израелу међу сиромашним имигрантима из источне Европе проналазио „донаторе“ органа, […]

недеља, август 12, 2012 / 18:15

Недавни случај илегалне трансплантације органа узбуркао је јавност у САД. Иако је спремност Американца да донирање у поређењу са другим земљама веома велика, ипак постоји мањак донатора бубрега.

Случај Левија Розенбаума који је осуђен на две и по године затвора због тога што је у Израелу међу сиромашним имигрантима из источне Европе проналазио „донаторе“ органа, шокирао је бројне Американце. Розенбаум је „донаторима“ плаћао 25 хиљада долара за један бубрег, а америчким лекарима говорио да се ради о болесниковим рођацима. Он је за успешну операцију добијао од 120 до 160 хиљада америчких долара.

Више дијабетичара – више бубрега

Доктор Дејвид Самади сматра да је потражња за донаторима бубрега велика због повећања броја оболелих дијабетичара до које је дошло због прекомерне тежине америчких грађана. Скоро 100 хиљада Американаца тренутно чека на пресађивање бубрега: „Све је већи број људи којима је неопходан нови бубрег. Овде је понуда сувише мала и зато иду у друге земље пре свега у Индију, Кину и Филипине.“ Самади сматра да је од случаја Розенбаум много чешћи случај да амерички грађани сами путују у земљу у којој су пронашли донатора: „Тамо постоје одмаралишта за ту врсту туриста – одете, платите и добијете нови орган.“

Село бубрега

Новинар Скот Карни каже да чињеница што грађани САД не могу на легалан начин да дођу до донираног органа нужно ствара црно тржиште. Он је прошле године објавио књигу под насловом „Црвено тржиште. На трагу глобалним дилерима органа“. Истраживао је стање у Индији и југоисточној Азији и открио забрињавајуће примере глобалног тржишта меса које он назива „црвено тржиште“. На пример, камп у коме су смештени људи који су преживели цунами у Индији који је он назвао „Село бубрега“ јер велики број преживелих продају бубрег због егзистенцијалне угрожености: „После цунамија у камп су дошли трговци органима. Видели су да су људи очајни и понудили им да брзо зараде новац продајући бубреге.“

Листе чекања све дуже

Лекари и организације у САД упозоравају да су последице овакве врсте туризма физиолошки ризичне и етички упитне. Међутим, у САД сваког дан умире 18 грађана зато што нису правовремено нашли донатора органа који би им спасио живот. Сваких десет минута на листе чекања за добијање органа уписује се ново име. Америчке државе покушавају да повећају број потенцијалних донатора. Сваки трећи Американаца регистрован је као потенцијални донатор. Али то још увек није довољно за оне који се налазе на листи чекања. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *