Боље сутра – мало сутра
Док моје вршњаке широм развијених земаља свијета подстичу и потичу да буду бољи, бржи, љепши, паметнији, ја у својој земљи свакодневно чујем: "Ћути, добро је и овако!". "Од зла увијек има горе." "Нек’ је само жива глава." Пише Јелена Деспот Молим вас, престаните! До када ћемо се задовољавати да смо сити, да нам одјећа није […]
Док моје вршњаке широм развијених земаља свијета подстичу и потичу да буду бољи, бржи, љепши, паметнији, ја у својој земљи свакодневно чујем: "Ћути, добро је и овако!". "Од зла увијек има горе." "Нек’ је само жива глава."
Пише Јелена Деспот
Молим вас, престаните!
До када ћемо се задовољавати да смо сити, да нам одјећа није исцјепана и да нам је глава жива! Је ли то живот или животарење? Нисам ни ја више сигурна! Сигурна сам у једно, да човјек никада не треба да прихвата и да се задовољава тим „малим“ стварима. Оне су битне, али оне су само основа! Основа коју би сваки нормалан и разуман човјек требао да надограђује.
Код нас ће се дјевојка у двадесетим задовољити да читавог живота буде трговкиња у неком бутику. „Ј… га, не може боље!“, кажу. Па ако нам је то довољно, никада неће ни моћи. Ако успијемо да се убиједимо и довољно слажемо да наше амбиције треба да сежу до тога да смо сити, онда нам никада боље неће ни бити. А нисмо то боље ни заслужили.
За боље човјек треба да се бори! Неће то „боље“ покуцати само на врата. Ако боље не може овдје…Ако покушамо и дамо све од себе и онда опет не иде, пред нама је цијели свијет могућности.
Моји вршњаци широм Европе и Америке мијењају послове сваке године, граде каријере, селе се из једног дијела државе у други, путују, сањају, а код нас се факултетски образован грађанин задовољава послом у пекари! Опет кличу: „Не може боље!“. Чујемо ли ми себе? Јесмо ли потпуно изгубили разум?
Неко је ишао у школу шест година и спашава људске животе и за то не прима никакву надокнаду. А они љекари који имају плату, она им касни три мјесеца. Правници годинама волонтирају у судовима, економисти раде неке трећеразредне послове. То можда јесте наша реалност, али то не значи да је требамо вољети и да се са њом требамо помирити! Да се са двадесет или тридесет година требамо закопати на неком мјесту чекајући боље сутра, и да нас оно пронађе.
Мени логика налаже да бисмо требали трчати и маратон уколико трчимо у сусрет том свом бољем сутра. Наћи се не може оно што се и не тражи.
Или што се не жели наћи…
Не знам!
Моји вршњаци широм Европе и Америке мијењају послове сваке године, граде каријере, селе се из једног дијела државе у други, путују, сањају …
Srećo moja, pa zar nije cilj približiti se pravoslavnoj braći u jednom toru i talibanskoj u drugom?
Šta će nam mrski zapad, treba se vraćati srednjevijekovnim vrijednostima.
Brati jabuke u votnjaku – neprocjenjivo.B-)
E što volim ove naprdjivače što ovako generalno naprdjuju. Napiši djevojko šta si ti to uradila za bolje sutra pa onda spominji druge.
JElena prolupala si nacisto!!
Cuj filozofije:
Мени логика налаже да бисмо требали трчати и маратон уколико трчимо у сусрет том свом бољем сутра. Наћи се не може оно што се и не тражи.
Или што се не жели наћи…
Trci Jelena „pametnic“!!
Први ризик да нешто пожелиш боље за себе и друге себи равне, је да налетиш на групе мандрила за које се власт побринула да живе боље, а да ли су то и чиме заслужили, не смијеш ни питати, то су код оваквог режима гистро пов. ствари.
У земљи гдје је 50% незапослених, а и оно што ради, чека плату по неколико година, тешко је било шта и помислити о бољем, чему бољем, када ти власт даје прилику сваких петсто година на успјех, типа Никола Тесла и слични.
Овдје видим да од аутора текста траже да се докаже, небитно што је она порадила на себи, завршила неки степен образовног система, прошла неке студије, положила испите и слично, не, овдје режим инсистира да се докажеш, да добијеш једно три Нобелове награде, да редовно побјеђујеш на изложбама радова конструктора и иноватора, да добијеш понеког Оскара за умјетнички дојам и презентације наше културе у свијету, а услов свих услова би био да добијеш ордење од Кирила преподобног или Григоријеву камену боксерску рукавицу.
Ако сте стварно способни или мислите да то јесте, онда изволите са свим тим референцама пријавите се на наш најтранспарентнији и најдемократскији биро рада, а до тада иди једи стиропор.
То је стандард за наше младе, а ко им је крив што су још млади и незрели у њихово вријеме црвени вођа је једном руком чувао РС, а другом набављао марлборо за изгладнеле борце и њихове породице.
HARPERU a ti cuvao srpstvo!!!
Српство? Кажеш ти? Па бојим се да ти немаш појма ни шта то значи.