Бијељина: Све теже сe дише

Како температуре напољу падају, тако је квалитет ваздуха у Бијељини све лошији. Пише: Марко Шикуљак Због повећане потрошње огријева за гријање, у ваздуху је све више сумпор-диоксида и угљенмоноксида, који сметају нарочито астматичарима и особама које имају проблема са дисајним путевима. Најкритичнији дан ове године био је 4. фебруар, када је ниво сумпордиоксида достигао 201,41 […]

уторак, март 8, 2011 / 13:19

Како температуре напољу падају, тако је квалитет ваздуха у Бијељини све лошији.

Пише: Марко Шикуљак

Због повећане потрошње огријева за гријање, у ваздуху је све више сумпор-диоксида и угљенмоноксида, који сметају нарочито астматичарима и особама које имају проблема са дисајним путевима.

Најкритичнији дан ове године био је 4. фебруар, када је ниво сумпордиоксида достигао 201,41 микрограм по метру кубном. То је најближа количина која се ове зиме приближила граничној вредности од 240 микрограма, која се сматра за крајње опасном по здравље.

У току ове зиме измјерене количине сумпордиоксида често су биле изнад просјечних годишњих вриједности од 90 микрограма по кубном метру. Такође, у ваздуху над Семберијом повећано је присуство лебдећих честица и чађи, које су такође често изнад просјечних вриједности мјерено у једној календарској години.

– Просјечне дневне концентрације сумпор-диоксида и честица чађи су у порасту и прелазе просјечне годишње вриједности, али не прелазе граничне дневне вриједности ваздуха, прописане Правилником. Повећање концентрације СО2 и чађи је уобичајено за ово доба године када је сезона гријања у току и када се сагоријевају велике количине фолилних горива која садрже сумпор – каже Неђо Ђурић, директор техничког института у Бијељини, који је задужен за праћење и мјерење стања загађења у вазхуху.

Ђурић додаје да је концентрација угљен-моноксида далеко испод прописаних граничних вриједности у ваздуху, као и концентрација озона и азотних оксида. Чађи има више, али је само 18. јануара прешла граничну вриједност од 50 микрограма (када је забиљежено 53,4 микрограма).

Узрок лошем стању у ваздуху су велика количина сагореног фосилног горива које садржи сумпор, а у њему предњачи угаљ добијен из рудника у Угљевику. Њиме се ложе котлови градске Топлане, али и велики број приватних котловница, јер Топлана нема капацитет да грије цијелу Бијељину. Велики број домаћинстава се грије индивидуално, те је стога велика количина гасова који се испуштају над Бијељином.

Сумпор-диоксид загађује животну средину, и напада дисајне путеве људи и животиња. Растворен у ваздуху узрокује киселе кише које уништавају биљке, металне конструкције и грађевине. Капљице магле везују СО2 за себе и због тежине се спуштају у ниже слојеве атмосфере те тако настаје смог израженог мириса, којим је Бијељина загушена у зимским мјесецима.

Рјешење овог проблема би се могло наћи у завршетку пројекта гасификације и топлификације града термалном водом која се налази испод Семберије. Пројекат гасификације улази у другу годину од почетка извођења радова, и према плановима требао би бити готов до следеће зиме. Искориштавање подземне топле воде иде доста спорије.

Заинтересованих за овај пројекат је било, јер би се њиме смањила количина испуштених гасова, за што се из фондова Европске уније добијају новчани бонуси. Договор бијељинске општине са данским конзорцијумом је постојао: општина је тражила да прикључци за гријање буду бесплатни, са чим се инвеститор сложио, али је тражено да имају првенство у добијању концесије, односно да буду сигурни да ће након истраживања добити тај посао. Министарство за енергетику у Влади РС није имало толико разумијевања.

Било је планирано да се у периоду од пет до осам година у Бијељини уради пет-шест бушотина геотермалних вода, а прва локација за бушотину се налази на 300 метара од постојеће Градске топлане. Досадашња истраживања су показала да готово цијела Семберија лежи на геотермалним водама, које на дубинама од преко 1.500 метара имају температуру око 95 степени.

У почетку би се загријавале само зграде прикључене на постојећу Градску топлану, док би развојем пројекта у року од пет година 85 одсто стамбених јединица у граду, односно 800 хиљада квадрата, бити обухваћено гријањем на геотермалну воду. Улагање је према студији изводљивости требало износити најмање 55 милиона евра.

Многи истичу да је геотермална вода веће богатство него нафта, јер не подлијеже промјенама цијене. Семберија има неисцрпне резерве геотермалних вода, али умјесто да се користећи је грије, остаје јој да се сваке зиме у предвече гуши у смогу.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *