БиХ улази у НАТО!?!

Додикову најаву о организовању референдума у Српској око пристапања у НАТО треба посматрати као инструментализовање бошњачко-хрватских политичких представника за тражење референдума на државном нивоу. И коначног уласка БиХ у НАТО!

уторак, август 22, 2017 / 12:39

Пише: Борислав Радовановић

На први поглед Додикове изјаве да ће у Републици Српској организовати референдум о евентуалном приступњу у НАТО нису у јавности одјекнуле како се могло очекивати. Већина вјерује да је у питању само још једно Додиково политиканство, на каква смо већ навикли, па сматрају да је излишно реаговати на нешто шта се засигурно неће догодити.

Међутим, већ препознатљива пракса „набацивања зицера“ од стране овдашњих националних лидера требало би да код јавности пробуди одређене сумње. На првом кораку морамо се замислити над чињеницом да је Додиков референдум о одлуци Уставног суда БиХ директно негативно резултирао по њега самог – Сједињене Државе су му увеле санкције. Зашто би неким новим референдумом ризиковао нове санкције и то од бројних земаља чланица НАТО савеза, па чак и Европске уније?

Није овај нови Додиков референдум нимало наивна прича и то најбоље доказује изостанак реакција и из Федерације и са стране „међународне заједнице“. Очекивали смо салву напада, а, гле чуда, услиједио је некакав чудан мук. Управо то понајвише забрињава у овој ситуацији. Но, питање је до кад ће то потрајати?

Актуелна политичка ситуација у БиХ је изузетно сложена и то примарно због могућности стварања нове већине у институцијама државног нивоа. Радончић, подржан од Додика и Човића, настоји преузети лидерску позицију унутар бошњачке популације и потпуно истиснути Бакира Изетбеговића. Овај са друге стране грчевито покушава сачувати досадашњу позицију. И бојим се да је управу ту квака Додикових „игрица“!

Наиме, Милорад Додик најавама референдума на нивоу Републике Српске настоји управо испровоцирати реакцију Бакира Изетбеговића у виду захтјева за одржавање референдума на државном нивоу. У ствари Додик је Изетбеговићу намјестио „гол шансу“ и морамо се запитати: због чега то чини?

Могли би овде сасвим утемељено посумњати да су Додик, Радончић и Човић замислили да Изетбеговића још једном искористе за лансирање идеје на којој ће у коначници њих тројица поентирати код моћника Запада. Конкретно, Додикове провокације треба да Изетбеговића наведу на отварање једног актуелног, али врло проблематичног, питања. Притисци земаља чланица НАТО да БиХ приступи овом војном савезу су све већи, а највећа „препрека“ реализацији овог отвореног захтјева јесте декларативно Додиково супротстављање и пријетње референдумом. Но, поента је на оном „декларативно“.

Овде се треба запитати: да ли је Додик доиста спреман супротставити се моћном НАТО пакту и ризиковати политичку судбину? Само наивни могу вјеровати да је тако. Прије је очекивати да Додик одигра „игру“ која ће резултирати коначним приступањем БиХ у овај војни савез. И он је ту „игру“ управо започео!

Уколико Бакир Изетбеговић прихвати овај „зицер“ и затражи организовање референдума на државном нивоу то ће свакако резултирати озбиљном дестабилизацијом земље. И управо ће Додик предњачити у даљем продуковању дестабилизације својим „супротстављањем“ таквим идејама. Чак ће на томе и политички профитирати.

Елем, покушајмо рационализовати ову ситуацију. У чему се састоји Додиков „паклени план“ и зашто је баш Бакир Изетбеговић његов кључни актер? Изетбеговић је члан Предсједништва БиХ и његов захтјев за организовање референдума на државном нивоу значио би, на првом кораку, изјашњавање предсједништва о том приједлогу. Обзиром да улазак БиХ у НАТО кореспондира са вољом хрватског народа можемо сасвим утемељено очекивати да Драган Човић „подржи“ Изетбеговићев приједлог. У тој консталацији односа Младен Иванић долази у незавидну ситуацију. Иванић би се требао супротставити овом захтјеву, но тиме се директно замјера моћницима из земаља чланица НАТО савеза. Додик овде ништа не губи, а једног од кључних политичких опонената, Иванића, доводи у врло неповољну ситуацију. Додик, дакле, на овом првом кораку – ПОЕНТИРА!

У даљем, на другом кораку, Изетбеговић свој приједлог поставља на нивоу Парламентарне скупштине БиХ. Е ту тек долази до хаоса какав Додику изванредно одговара. Савез за промјене у оквиру расправе о референдуму на државном нивоу постављеном од стране њиховог коалиционог партнера Изетбеговића биће приморан на развргавање коалиције. Или, да се суочи са Додиковим оркестрираним нападима о издаји. Значи, Додик и на овом нивоу изванредно поентира.

Да не помињемо како би захтјев о референдуму на државном нивоу произвео тешку политичку кризу, али и свргавање актуелне већине на државном нивоу – шта и јесте коначни циљ Додика, Радончића и Човића. Управо због тога Додик свој „паклени план“ темпира током љетње станке у раду државног парламента, а све како би владајућу већину тотално разорио већ почетком септембра, када је заказано засједање у ком ће се због ранијих „игрица“ посланици изјашњавати о подршки Савјету министара БиХ. Треба ли говорити о томе како Додик поентира рушењем Савјета министара?

Но, у овим Додиковим плановима проблематично је оно шта слиједи у коначници. Након политичке дестабилизације и свргавања власти на државном нивоу појавиће се потреба за успостављањем нове већине. Упоредо са тим већимом бошњачко-хрватских гласова у Предсједништву и Парламентарној скупштини отвориће се питање одржавања референдума о приступању у НАТО. И шта ће по овом питању учинити српски представници у тим тијелима? Бранити вољу српског народа и сукобити се са свемоћним НАТО пактом? То је ситуација у коју Додик доводи Савез за промјене.

Само, кључно питање какво морамо поставити јесте: шта ће по овом питању учинити институције Републике Српске? Конкретно: хоће ли одбити одржавање оваквог референдума и на територији Српске? Ту је квака! Наше институције омогућиће одржавање референдума иако знају да ће бошњачко-хрватска већина изгласати присупање. Далеко било да ће Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Недељко Чубриловић ризиковати међународне санкције због одбијања „воље“ грађана и легитимних институција. Једноставније им је такву „несрећну судбину“ окривити Бакира Изетбеговића и „издајнички“ Савез за промјене, а реализовати спорни референдум. Притом, ваља нагласити да ће се већина ових дешавања материјализовати док су Додик и његови коалициони партнери још увијек „званична опозиција“ на државном нивоу.

Чак и да Додик формално уђе у нову власт на државном нивоу прије одржавања референдума, остаће запамћено да је Савез за промјене једини „кривац“ што БиХ улази у НАТО. Његова медијска машинерија побринуће се за то. Уз то ваља напоменути како је Западу циљ да БиХ уђе у овај војни савез, па и по цијену да „трпе“ Милорада Додика на власти и у ентитету и у држави. Све је то дио „пакленог плана“ ком тренутно свједочимо.

За крај ваља истаћи да Бакир Изетбеговић очигледно препознаје „игру“ какву му намјештају. Схвата да ће постављањем захтјева за који га инструментализују Додик и компанија бити окривљен за дестабилизацију земље, а да у свему томе неће профитирати. Он ван сваке сумње губи већину на државном нивоу и то је само први корак његовог коначног сламања. Зато Изетбеговић и избјегава „зицер“ који му Додик намјешта. Само је питање до кад ће моћи тако? Додик ће са провокацијама о референдумом на ентитетском нивоу наставити и само је питање кад ће Изетбеговић бити приморан да као бошњачки лидер одговори нареченим „контраприједлогом“.



4 КОМЕНТАРА

  1. Прије неких мјесец-два написао сам у коментару да би управо СЗП требао изаћи из власти на нивоу БиХ. Разлога је много а најбитнији је тај што их Човић , “бајин високи представник у Сарајеву” , опструише у борби против криминала. Када би то урадили , открило би се све па и право лице Додика и његових трабаната из владајућег режима. Овако ће , на жалост , СЗП у Сарајеву само и даље бити у агонији и без моћи да било шта ураде. И тако све до избора а “бајина” машинерија ради ли ради на пословима сплеткарења.

  2. Радовановић: ”БИХ УЛАЗИ У НАТО!?!”

    Ороз:” НАТО УШАО У БИХ!?!”

    Изгледа да још једино српски ”експерти” нису схватили да је БиХ ушла у НАТО оног момента када је НАТО ушао у БиХ!?

  3. Није мени нешто јасно ?!? Миле је као против НАТОа, а његови кадрови Радмановић и Ана Тришић Бабић су се годинама убијали од заговарања НАТО пута. Јел то они нешто на своју руку? Или на Баја опет левати?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *