БиХ, колонија ЕУ: Влада без монетарне контроле (6)

Како валутни одбори утичу на смањење фискалне дисциплине, а добре владе ту немају шансе. Први циљ сваке монетарне политике односи се на спречавање владе да прекомјерно троши. Ради се о потреби одржања фискалне дисциплине односно спречавању владе да улази у буџетске дефиците. Како је валутни одбор пасивни монетарни агент, он нема никаквих могућности да ограничи […]

среда, фебруар 8, 2012 / 08:07

Како валутни одбори утичу на смањење фискалне дисциплине, а добре владе ту немају шансе.

Први циљ сваке монетарне политике односи се на спречавање владе да прекомјерно троши. Ради се о потреби одржања фискалне дисциплине односно спречавању владе да улази у буџетске дефиците. Како је валутни одбор пасивни монетарни агент, он нема никаквих могућности да ограничи владу у прекомјерној потрошњи.

То су идеалне околности неконтролисане буџетске потрошње и улажења у високе дефиците који се онда подмирују појачаним иностраним задуживањем. Изузетно високи буџетски дефицити су видљива особина свих земаља валутног одбора.

Валутни одбори не доприносе порасту фискалне дисциплине, као се то редовно и неосновано тврди. Напротив, ради се о појачаној потрошњи и олаком уласку у неподношљиве буџетске дефиците. Ово су идеалне околности за долазак на власт и одржање на власти слабих влада. Добре владе, у режиму валутног одбора, немају изгледа за успјех.

Дефлација – инфлација

На овом примјеру метод савременог колонијалног заробљавања скоро да постаје видљив. Говорити једно, а радити друго. Залагати се за чврста концептуална рјешења, а онда у току извођења пројекта, од тога скоро потпуно одустати. У случају валутног одбора то је изгледа доведено до краја.

Дефлација је сама суштина валутног одбора. Земљи се одузима новац. Почетна маса домаћег новца (динар, девизе и слично) се замијени за страни који се ставља у девизне резерве, а нова новчана јединица (КМ) се пушта у оптицај. Да би било новог новца нужно је производити и те производе извозити. Само је то основа увећања новчане масе (М0) што се једино сматра новцем.

Оскудност новца је изузетна. Само мањи дио привреде која извози „зарађује“ новац за проширене потребе становништва и много већи дио привреде, која не извози и таква не ствара новац. Уз то, новац који се добива извозом претвара се у девизне резерве. Имобилише се и кредитно се не умножава. Са становишта суштине концепта валутног одбора несташица новца је огромна.

Ту је и проблем развоја. Уколико би привреда почела да се развија, а народ хтио да боље живи порасла би тражња за новцем што би дигло каматну стопу. Оскудица новца би се повећала. Валутни одбор и по овом основу не дозвољава развој привреде. Дефлација, као највећа економска болест, уграђена је у саму суштину функционисања валутног одбора. То је опасност која је непрекидно присутна.

Пропаст у почетку

Када би се концепт валутног одбора доследно остваривао привреде би, због притиска дефлације, пропадале одмах на почетку. Компромитација валутних одбора би била изузетна. Рјешење је пронађено. Једно је што се прича, а друго се ради.

Да би било новца није потребна домаћа привреда и није потребно извозити. Новац увозе стране банке (око једну милијарду КМ годишње). Од девизних дознака у земљу стиже преко три милијарде КМ. Ту су и инострана задуживања (просјечно годишње преко 0,5 милијарди КМ). Продаја предузећа и осталог су такође значајан извор страног новца.
Да смо остали на изворном садржају валутног одбора већ би били без новца. Дефицит платног биланса (6,3 мрд. КМ) је приближан износу (6,4 мрд. КМ) девизних резерви (Годишњи извјештај 2010., 53).

Пошто се ради другачије (пракса) него што се прича (концепт) новца има толико да га остаје и за инфлацију која је два пута већа од инфлације еуро зоне (Ђого, 2011., 57). И тако умјесто дефлације као економске суштине валутног одбора, инфлација као његова изведбена варијанта. Несуштина која превладава суштину.

Инфлација је веома значајна за коначне економске учинке валутног одбора. Посебо се то односи на прецијењеност валуте.

 

profesor aleksa milojevic ekonomski institut bijeljina precijenjenost valute centralna banka bih



0 КОМЕНТАРА

  1. 1. Mi nemamo posebno velike budžetske deficite. Imamo velike deficite trgovinskog bilansa i to se može povezati i sa valutnim odborom. Nije jedini faktor, nije ni dominantan.

    2. Govoriti jedno a raditi drugo? Očigledno je da stvarnost i činjenice opovrgavaju teze i ideje profesora Milojevića i očigledno je da on bez obzira na to i dalje gura po svom, pa obrazloženje nalazi u teoriji zavjere. Za tako nešto, studenti dobijaju indeks nazad u ruke i novu priliku u novom ispitnom roku.

    3. Profesor sve privredne tokove vidi kao posljedicu vođenja ekonomske (monetarne) politike. Nije to tako profesore, privreda ponekad i pomalo zavisi i od privrednika, od nas koji radimo po fabričkim halama. Kad mi imamo sreće, pameti i snage – teško da profesori i političari iz svojih pregrijanih kabineta i fotelja – mogu toliko zaje.bat. Dajete sebi i svojim kancelarijskim moljcima preveliki značaj a ljude koji žive od znoja truda svog redovno ne vidite. E pa ima da nas uključite u te Vaše modele i da nas metnete na prvo mjesto.

    4. Precijenjenost valute? Kako precijenjena valuta kad ja za svoje marke, mogu baš kao i prije 10 godina, za iste pare, kupiti dobar kombi ili mašinu. Kad je naša kumulativna inflacija praktično jednaka onoj u evrozoni?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *