БиХ, колонија ЕУ: Од банака постале мјењачнице (4)

Валутни одбор свео је домаће банке да обављају тек функцију домаћег платног промета и ситне размјене валута. Валутни одбор уништава домаће банке, а развија стране. Није истина да валутни одбор развија банкарски и финансијски систем. Он га уништава. Пропадају домаће, а опстају и јачају стране банке. Улога страних банака није да јачају домаћу привреду него […]

среда, јануар 25, 2012 / 08:05

Валутни одбор свео је домаће банке да обављају тек функцију домаћег платног промета и ситне размјене валута.

Валутни одбор уништава домаће банке, а развија стране. Није истина да валутни одбор развија банкарски и финансијски систем. Он га уништава. Пропадају домаће, а опстају и јачају стране банке. Улога страних банака није да јачају домаћу привреду него да је максимално задужују и да наплаћују што веће камате. Конкуретнска предност страних банака је у допремању огромних количина јефтиног новца из иностранства. Годишње стране банке унесу око 900 милиона КМ (Ђого, 2011., 23) који износ се вишеструко кредитно умножава.

Домаће банке су ослоњене на скуп и недовољан новац домаћих штедиша што им онемогућава конкурентску утакмицу. Умјесто значајнијег кредитора њихов рад се, са протоком времена, све више своди на обављање функције платног промета. Историјско искуство говори да се углавном ради о безначајно малим домаћим банкама које се веома тешко одржавају на дуги рок.

Почетни проблем је у поимању новца

У околностима валутног одбора сужен је поглед на новчану масу. У новчану масу се убраја готовина изван монетарних власти, депозити банака код монетарних власти и остали депозити по виђењу код монетарних власти.

У суштини се ради о готовом новцу (М0). Банкарски новац (М1 и М2) није новац у околностима валутног одбора. Он није предмет монетарне политике. Њиме управља тржиште. Да би дошли до новца привреда и становништво су приморани да га (кредитно) купују по изузетно високој каматној стопи која је 5,19 пута већа од еуро зоне (Вилендачић, 2004, 55). Наравно да то уништава и привреду и становништво.

Код централне банке у новчану масу би, поред готовог новца, био укључен и банкарски новац. Централна банка би вршила избор оптималне каматне стопе – оне која би у највећој мјери подстицала инвестиције уз потребну заштиту привреде од иностране конкуренције. Да имамо централну банку камате би сигурно биле приближне каматама еуро зоне.

У околностима централне банке новац је јавно добро. Сагласно томе он мора да буде јефтин. Монетарни трошкови морају да буду минимални да би профити у привреди били максимални. Централна банка својом монетарном контролом ограничава профите банака како би се привреди и становништву допремило што више и што јефтинијег новца.

Валутни одбор је сасвим супротно монетарно рјешење

Овдје је новац приватно добро које, такво, тежи властитом максималном профиту. Монетарно је на супрот реалном економском. Основна сврха новца је овдје да буде скуп и да се на њему стичу високи профити, а не као у околностима централне банке, да буде што јефтинији како би се високи профити стицали, не у банкама, него у реалном сектору привреде.

Валутни одбори су профитабилни. Ни један валутни одбор није пропао. Сви су профитабилни. Домаћа привреда може у цјелости да пропадне а да профитабилност валутног одбора порасте. Разлог је што валутни одбор нема никакве везе са домаћом привредом. Кретања су супротна. Своје профите валутни одбор вуче из погоршања у домаћој привреди. Што је домаћој привреди теже валутном одбору је боље. У вријеме погоршања у привреди расту инострана задуживања. Расту девизне резерве по том основу.

Продајом тих девизних резерви у иностранству банка остварује властите профите. Раст девизних резерви (задуживање) као израз пропадања привреде увећава профите банке. Профити валутног одбора потичу из иностране, а не из домаће привреде. Не постоји веза између валутног одбора и домаће привреде. Везаност је за инострану, а не домаћу привреду.


profesor aleksa milojevic ekonomski institut bijeljina centralna banka bih



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovo je zaista vrhunac klepetanja i odsustva bilo kakve naučne metode. Profesore, spali svoju doktrosku titulu i upiši se na kratki kurs političke ekonomije kod pok. Hase Hadžiomerovića, koji ti je vjerovatno i predavao.
    Nigdje nijednog podatka, osim dva citata jaranske prirode.
    Daj profesore pročitaj izvještaje, svi su dostupni, ali nije lako čitati nešto što ne razumiješ.
    O kojoj profitabilnosti banaka se ovdje lupeta. Daj podatke profesore. Daj podatke u tabelama, po periodima. Daj nam cijenu domaćih depozita i koliko ih je. Daj nam kreditnu masu povučenu od stranih banaka. Ajde malo podataka, pa da vidimo kako si došao do svojih nebuloza.
    I radi podsjećanja. I Srbija i Hrvatska imaju Centralnu banku (ne baš po aleksinom znanju) u Srbiji je bazna kamatna stopa 11%.
    Dosta demagogije i sitne politike.:P

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *