Артман: Трибунал у служби великих сила, све је требало осудити

Портпаролка Трибунала из „ере” тужитељке Карле дел Понте оштро је у интервјуу Танјугу критиковала коначне пресуде Анти Готовини и Момчилу Перишићу, као политички потез великих сила које себи праве алиби за избегавање одговорности за интервенције широм света. Хашки трибунал је нажалост одустао од свог задатка и бави се првенствено „стварањем правног наслеђа које одговара великим […]

недеља, мај 26, 2013 / 16:15

Портпаролка Трибунала из „ере” тужитељке Карле дел Понте оштро је у интервјуу Танјугу критиковала коначне пресуде Анти Готовини и Момчилу Перишићу, као политички потез великих сила које себи праве алиби за избегавање одговорности за интервенције широм света.

Хашки трибунал је нажалост одустао од свог задатка и бави се првенствено „стварањем правног наслеђа које одговара великим силама које и саме имају сличне ситуације у операцијама интервенција широм света”, сматра Флоренс Артман.

Артманова прецизира да о томе сведоче коначне пресуде Готовини и Перишићу, у којима је жалбено веће креирало „правни преседан који у будућности значајно отежава или чак онемогућава кривично гоњење војних заповедника”.

„То указује да је Суд, у последњој фази свога рада, поново стављен под оштру контролу политике”, рекла је Артман:

„Годинама, својом храбром интерпретацијом норми међународног кривичног права, Суд је тежио да учврсти принцип кажњивости. Тиме је створио правне препреке које спречавају државе, па тиме и велике силе, да воде ратове без превише бриге да једног дана и њихови лидери могу бити позвани на одговорност. Пред затварање Хашког трибунала, изгледа да се желе неутралисати та правна ограничења, како би их правна регулатива која ће остати што мање ометала.„

Трибунал, сматра Артман, није успео ни да подстакне обнову поверења у бившој Југославији, али – каже – не својом грешком, већ зато што у државама региона „још изостаје воља” да признају сопствене злочине и искрено се суоче с прошлошћу.

Међу стварима којима је Трибунал допринео, Артман наводи да је „Хашки трибунал свакако допринео да ратови на простору бивше Југославије буду најдокументованији ратови у историји ратовања”.

„Принцип кажњивости за ратне злочине уопште се не би спроводио на простору бивше Југославије да није било Хашког трибунала. Суд је тиме допринео и доношењу правде за жртве иако кривично је гонио само ‘шачицу одабраних’ (укупно 161) планера, наредбодаваца, подстрекача тих злочина, као и њихових саучесника. Суд је такође успоставио принцип одговорности, концепт који је до тада био стран балканским господарима рата и ратницима. Тиме је допринео креирању напредних међунардних кривичних стандарда важних за окончању некажњивости било где у свету”.



0 КОМЕНТАРА

  1. Stvarno su smiješni ovi iz Tanjuga. Intervijusati osuđenog bezveznog međ.službenika.
    Njena karijera je obilježena lažima, tako se i završila.
    O kakvoj ona pravdi govori. Što ne priča o tome da su SAD rekle pri osnivanju suda, da su Srbi počinili 80% zločina, a ostali ostalo. Ili mogla bi nam raći da je najveći finansijer suda Indonezia i neke kompanije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *