Анкета о станарским правима посљедња шанса за Србе из Хрватске

Анкета о положају и потребама бивших носилаца станарских права из Хрватске који бораве у Србији, на основу које ће бити утврђен тачан број станарских права одузетих Србима у Хрватској, представља посљедњу шансу за њих, изјавио је данас комесар за избјеглице Владимир Цуцић. Међународна организација за миграције, у сарадњи са невладином организацијом Комитет за помоћ и […]

недеља, март 6, 2011 / 15:13

Анкета о положају и потребама бивших носилаца станарских права из Хрватске који бораве у Србији, на основу које ће бити утврђен тачан број станарских права одузетих Србима у Хрватској, представља посљедњу шансу за њих, изјавио је данас комесар за избјеглице Владимир Цуцић.

Међународна организација за миграције, у сарадњи са невладином организацијом Комитет за помоћ и заштиту, проводи анкету о положају и потребама бивших носилаца станарских права из Хрватске који бораве у Србији. На основу те анкете и уз подршку Комесаријата за избјеглице биће утврђен тачан број одузетих станарских права. Ових дана, 600.000 анкетних листића дистрибуирано је само путем штампе и другим каналима.

Цуцић је рекао је да је важно да бивши носиоци станарских права, који сада бораве у Србији, попуне анкету, јер Хрватска, упркос сталним захтјевима и упркос инсистирању међународне заједнице, ни са ким није подијелила базу одузетих станарских права, тако да реално нема официјелног податка.

"Нешто више од 24.000 станова у Хрватској одузето је судским одлукама, а између девет и 14.000 станова одузето је на други начин – одлукама општинских и других управних органа. Кад се томе дода још око 5.000 службених станова, рачуница показује да је одузето између 32 и 37.000 станова", рекао је Цуцић за Радио-телевизију Србије.

Говорећи о томе ко има права да попуни образац, Цуцић је рекао да велики број носилаца породичних домаћинстава данас није међу живима, тако да сви који су некад били не само носиоци, него и чланови породичних домаћинстава, имају право и требало би да попуне анкетни образац.

Цуцић каже да је то посљедња прилика за њих, јер предстоји донаторска конференција у септембру, која ће препознати да Србија има онолико проблема и отворених питања колико буде анкетних листића.

"То је, пре свега, значајно због војске. Припадници војске и грађанска лица на служби у ЈНА имају велико колебање везано за то, и ми смо са Министарством одбране јасно то утврдили. Анкета не производи никакву правну последицу", рекао је Цуцић.

Цуцић истиче да људи не треба да се плаше да ће, уколико попуне листић, изгубити аутоматско право у програму стамбеног збрињавања у Хрватској.

"На основу овога ће се нешто решавати у Хрватској према онима који то желе, а највећи део ће бити решен у Србији", рекао је Цуцић.



0 КОМЕНТАРА

  1. –Kao p r v o, 0vo je odlican potez ukoliko se spisak korisnika stanarskog prava iskoristi da se putem Medjunarodne zajednice natjera Hrvatska da vrati i omoguci otkup sa istim uslovima koji su vazili za hrvate,
    –Kao d r u g o, krajne je vreme da se napravi spisak korisnika stanarskih prava i spisak vlasnika – lica koji su otkupili stanove na osnovu Zakunu o stambenom obezbedjivanju u JNA (sl-list SFRJ-84/90), a koji su na osnovu novodonesenih zakona nakon Dejtona u BiH oduzeti otkupeni stanovi i stanarska prava,i, -do danas nisu vraceni.
    –I jedni i drugi spiskovi trebaju se dostaviti Evropskom sudu za ljudska prava, kao i drugim intitucijama u EU i UN.

  2. –Kao p r v o, 0vo je odlican potez ukoliko se spisak korisnika stanarskog prava iskoristi da se putem Medjunarodne zajednice natjera Hrvatska da vrati i omoguci otkup sa istim uslovima koji su vazili za hrvate,
    –Kao d r u g o, krajne je vreme da se napravi spisak korisnika stanarskih prava i spisak vlasnika – lica koji su otkupili stanove na osnovu Zakunu o stambenom obezbedjivanju u JNA (sl-list SFRJ-84/90), a koji su na osnovu novodonesenih zakona nakon Dejtona u BiH oduzeti otkupeni stanovi i stanarska prava,i, -do danas nisu vraceni.
    –I jedni i drugi spiskovi trebaju se dostaviti Evropskom sudu za ljudska prava, kao i drugim intitucijama u EU i UN.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *