70 одсто слабија куповна моћ БиХ од ЕУ

Просјечна куповна моћ у свим земљама западног Балкана је испод просјека ЕУ, подаци су Евростата.

Куповна моћ БиХ веома је ниска и за 70 одсто је слабија од просјечне куповне моћи ЕУ. Слиједи Албанија која има за један бод лошију куповну моћ.

Србија је 65 одсто испод европског просјека, Црна Гора 60 одсто, док Турска има 52 одсто европског просјека куповне моћи.

Најбоље ситуација је у Хрватској која је 39 одсто испод просјечне куповне моћи ЕУ.

Европски просјек у куповној моћи је Шпанија, Италија и Кипар.

Најбогатија земља ЕУ је Луксембург, а најсиромашнија Бугарска, подаци су Евростата, који је израчунао бруто национални производ по глави становника израженог у куповној моћи.

Луксембург и Холандија имају куповну моћ једну трећину изнад просјечне куповне моћи грађана ЕУ. Нешто мање, једну четвртину изнад просјека ЕУ, имају Данска, Ирска, Аустрија, Шведска. Слиједе Њемачка, Белгија, Финска и Велика Британија, чија је куповна моћ од 10 до 12 одсто изнад европског просјека.

Десет одсто изнад европског просјека куповне моћи је и и кандидатска земља Исланд, која крајем мјесеца отвара прво поглавље преговора.

Земље еврозоне имају за осам одсто већу куповну моћ него државе које се не служе заједничком европском валутом. Испод европског просјека од 10 до 20 одсто су Словенија, Малта, Грчка, Португалија, Чешка.

Словачка је око 25 одсто од европског просјека. Слиједе земље које су од 35 до 40 одсто испод европског просјека, а то су Естонија, Мађарска, Пољска, Летонија и Литванија.

Румунија и Бугарска су 55 одсто испод европског просјека.