Здравитељствујушћи совјет

Драги мој незнани, под разнијем никовима улоговани јуначе, ево има неко вријеме ђе сам се и ја примирио и окануо ћорава посла да, учећи Србе памети, од себе правим будалу. Јербо је неко стварно паметан једноч рекао да најправеднија, икада извршена расподјела, јесте расподјела памети и културе: свако сматра да их има у оптималној мјери. […]

недеља, март 6, 2011 / 11:19

Драги мој незнани, под разнијем никовима улоговани јуначе, ево има неко вријеме ђе сам се и ја примирио и окануо ћорава посла да, учећи Србе памети, од себе правим будалу.

Јербо је неко стварно паметан једноч рекао да најправеднија, икада извршена расподјела, јесте расподјела памети и културе: свако сматра да их има у оптималној мјери.

А крхко је знање, рече опет неко, не знам сада ко, али знам да није онај што се при помену ријечи „култура“ одма` `ватао за пиштољ…

Него, шта сам оно ћио ријети…

А, да…нисам свих ових мјесеци напустио Фронтал.

Читам га редовно, и још редовније се чудим чињеници да смо у још нечему уникатни у васцијелому свијету: у брзини и квалитету протока информација на релацији гузица-глава и обрнуто.

Јер је некима, а сада већ и многима, требало само пар мјесеци од избора да им из гузице стигне у главу, а потпуно супротно токовима у нареченом периоду.

Но, будући да сам ја и званично изборни дупеглавац, моја мишљења требаш прихватати са озбиљном резервом, баш као и Чекине извјештаје.

Но, ја бих да те ипак мало сјетујем, јер видим да би да застраниш мојим путем, на којем невина гузица страда због криво нас(л)ађене главе.

И, зато, синовче,послушај савјет што ће ти чича дати: једно је стварност, а друго је оно што се по интернету млати.

Све да си и сто посто у праву, ипак се не воведи у искушеније да помислиш како су, ето, сви једва чекали тебе, да их баш ти и баш такав, мало просвијетлиш.

Све и да имаш неку истински генијалну идеју, о њој не паметуј међу пријатељима и комшијама, јер ти тако нешто никада неће опростити ни дозволити.

Јер су и они све то „већ одавно, чак и боље од тебе знали“, само,ето, нису хтјели да се, за разлику од тебе, „експонирају“…

Зато мораш да, уз много стрпљења, себе понудиш тек као пуког извршиоца њихових идеја.
И не бој се, они ће то врло радо прихватити, јер ће им савршено одговарати да из прикрајка прате шта ће се са тобом, тако експонираним зби(ва)ти.

Евентуални успјех ће вам бити заједнички, али ће зато могући пораз бити само твој.
И зато ти још једном понављам: не излијећи нагло и никако не стрши, јер ће чак и твоји сердари и војводе почети да те салијећу питањима ђе ти је програм, шта им то нудиш, шта очекујеш од пораста индексних цијена хељде на сејшелској берзи, јеси ли прочитао све Кејнзове књиге, и ко си ти, бре, уопште ?

Неки ће да од свега овога, а сада само твога, одустану са већ традиционалним образложењем које гласи: јебе се мени…

Зато, синовче, своју сиву масу прво прилагоди општем сивилу масе.

Па онда изнутра полако, лагано, стрпљиво,без таласања…све док не досади…или теби или маси…

Ако се деси да прво ти посустанеш, јебе се и теби… ти си бар проубо, и макар стекао лиценцу да свој рад наставиш у кафанским расправама до ручка или вечере,ако још имаш ружну навику да једеш три пута дневно…

Ceterum censeo, кад већ нисмо за Бога правде, онда барем усвојимо химну која би почињала са : јебе се нама…

Ето, ја толико. Од кога је и доста је.



0 КОМЕНТАРА

  1. Синиша, драго ми је да сте опет ту. Не бих се ја освртао на људе који нису вриједни пажње. Ако има у овом народу само пет нас који радо читамо Ваше блогове и који разумијемо шта желите рећи, довољна је сатисфакција да пишете. Од којег народа је, доста је!
    Никад нисам мислио да ће оно што пишем на Фронталу довести до неког преокрета у главама оваца, али нисам хтио да ћутим. А прочитао сам много сјајних блогова и коментара, чуо друга мишљења, и мислим да нисам губио вријеме у животу. Некад је било и доброг хумора. Не интересује ме шта комшије и народ мисли о мојим ставовима. Могу да ме мрзе, могу да ми се диве, ја сам ја, имам свој правац, без обзира на све. Немам ам на глави, па све оно што је рационално и добронамјерно може да доведе и до измјене неких мојих погрешних ставова. И у поразу сам уздигнуте главе.

    Зато, Синиша, само напријед! Ово је увод. Сада чекамо онако по старом, у Вашем стилу.

    Поздрав!

Оставите одговор на Штулић Одустани од одговора