Збогом дистрибутери: Грчки фармери продају млијеко на аутоматима

Задруга фармера продаје млијеко директно потрошачима путем аутомата, како би избјегли дистрибутере и продаваче. Нема тог привредног сектора у Грчкој који није погођен оштрим мјерама штедње. Оне најслабије са тржишта су потиснули велики бизниси. Међутим, поједини фармери одлучили су узвратити ударац. Свјеже грчко млијеко је међу најскупљима у Европи, чак му ни криза није снизила […]

уторак, новембар 4, 2014 / 14:42

Задруга фармера продаје млијеко директно потрошачима путем аутомата, како би избјегли дистрибутере и продаваче.

Нема тог привредног сектора у Грчкој који није погођен оштрим мјерама штедње. Оне најслабије са тржишта су потиснули велики бизниси. Међутим, поједини фармери одлучили су узвратити ударац.

Свјеже грчко млијеко је међу најскупљима у Европи, чак му ни криза није снизила цијену.

Тако су мљекари попут Андреаса Карафyллиса, који представља другу генерацију породичног бизниса, великодушно плаћени.

„Криза је погоршала многе ствари. Од цијена откупа на велико мали произвођачи нису могли опстати. Многи од њих су нестали. Само они велики и средње величине су успјели, јер су марже веома мале и потребна је масовна производња“, каже он.

Фармери тврде да од млијека највише зарађују велике компаније које га прерађују. У Лариси, пољопривредној престоници Грчке, стотине њих су зато оформиле задругу, како би се супротставили њиховој доминацији.

Задруга је урадила нешто револуционарно за грчке прилике. Продају млијеко директно потрошачима путем аутомата. Тиме из посла избацују дистрибутере и продаваче. То им је омогућило да купцима понуде врхунско млијеко за мање од долара по литру.

Задруга нуди фармерима неколико пенија више по литру од великих мљекара. А то је потрошаче и произвођаче у Лариси учинило веома сретним.

Зашто онда мљекаре, односно велике компаније и из других сектора грчке економије, нису на једнако иновативан начин одговорили изазовима кризе, односно ефектним бизнис моделима?

„Свједоци смо раста продуктивности. Видимо поједине фирме које су постале извозно оријентисане. Међутим, то су и даље изоловани примјери. А и недовољно да би се преокренула читава економија, како смо се можда надали“, истиче Никос Ветас са Института за економска и индустријска истраживања.

Грчка се дави у администрацији, али је жедна инвестиција. Чак и у Влади признају како су свјесни да не може постати конкурентнија преко ноћи.

„Грчка економија је превише ригидна. Чак вам и за отварање трафике треба лиценца. На крају ове године 60 посто процедура за добијање лиценци престаће постојати. То је паневропски и потенцијално свјетски рекорд. Кажем вам, свјесни смо потребе за реформама“, тврди Никос Дендиас, министар развоја.

Упркос овим промјенама, чини се да нико не очекује чуда у приватном сектору. У наредне двије године, како наводи министар Дендиас, раст ће углавном бити остварен захваљујући стимулансу од 15 милијарди долара, који ће стићи од институција ЕУ-а.

Грчка је прије кризе просперирала управо захваљујући европском новцу.



Оставите одговор