Затвор из Шошенка данас је сабласно празан

Хиљаде љубитеља филма годишње посјети некадашњи затвор у Охају, у ком су снимљене сцене за филмове као што су "Con-Air", "Tango i Cash", док је један од најбољих филмова свих времена у том бившем затвору снимљен скоро у потпуности, "Бјекство из Шошенка". Међутим, много прије него што је овај затвор постао свјетски познати филмски сет, […]

уторак, јул 28, 2015 / 09:29

Хиљаде љубитеља филма годишње посјети некадашњи затвор у Охају, у ком су снимљене сцене за филмове као што су "Con-Air", "Tango i Cash", док је један од најбољих филмова свих времена у том бившем затвору снимљен скоро у потпуности, "Бјекство из Шошенка".

Међутим, много прије него што је овај затвор постао свјетски познати филмски сет, био је један од набруталнијих затвора у историји Америке. Кроз тај затвор од 1886. до 1990., прошло је на хиљаде затвореника, а нешто више од 200 их је унутра умрло. Оронули зидови по ходницима и остаци ћелија данас су сабласно празни, а туристи који ту долазе тврде како чују шапат духова некадашњих затвореника.

На старом гробљу у затворском дворишту налази се 215 означених гробова, један за сваког преминулог затвореника. Већина су били жртве туберкулозе и грознице, док су неки животе изгубили на много насилнији начин.

Затворски чувари су затворенике који су се најгоре понашали често одвлачили дубоко испод затворских зидина, на мјесто које се звало "рупа" и тамо их кажњавали. У тим "рупама", односно самицама, многи затвореници су губили разум и полудјели. Тако пише на web страници затвора. Неки затвореници су након боравка у "рупи", просторији без прозора и свјетла, починили самоубиство тако што би се запалили или објесили.

Неки су умрли под чудним околностима у наводним покушајима бијега, неки су животе изгубили у затворским тучама, док су неки преминули након што би их чувари брутално претукли.

Прије него што је ово мјесто постало затвор био је то војни полигон гдје су се војници обучавали за учествовање у грађанском рату, али 1876. године власти су одлучиле да га претворе у малољетнички затвор за младе деликвенте како би их ту преодгајали.

Насиље у затвору је почело након што је тај малољетнички затвор постао државни затвор у који су се слали најопаснији криминалци из цијеле Америке. Према архивским натписима, најгори дан у историји овог затвора био је 21. јул 1948. године када су два затвореника пробила зидине затвора и отели директора затвора Џона Нибела, његову супругу и 20-годишњу кћерку из њихове куће која се налазила одмах изван затворског круга. Одвукли су их у поље кукуруза и тамо убили.

Убице Роберт Даниелс и Џон Вест ухваћени су два дана касније. Односно, Вест је убијен током хватања, док је Даниелс завршио на електричној столици у истом затвору из ког је побјегао.

У озлоглашеном затвору су убијена и два чувара. У новембру 1926. године један чувар је убијен приликом бијега једног затвореника који се у затвор вратио с условне казне, док је други, такође приликом покушаја бијега убијен у октобру 1932. године. Два затвореника су га на смрт претукла металном палицом.

Стручњаци су 1933. године оптужиле власти у Охају да је затвор пренатрпан, а тек негдје седамдесетих је предложено да се зграда затвори и да се замијени с комплексом од неколико мањих зграда у којима не би смјело бити смјештено више од 500 затвореника у свакој.

Незадовољство вођењем затвора кулминирало је 1978. када су задруге за цивилна права у име 2.200 затвореника тужиле затвор због ускраћивања основних права, и живота у нељудским условима.

Жалба је прихваћена 1983. године и челници затворског система пристали су на побољшање услова у затвору, а тада су почеле и припреме за затварање дијела затвора.



Оставите одговор