Зашто се не издају сабрана дјела Николе Кољевића?

Фронтал, у дану који је на њему предвиђен за културу и умјетност, поставља ово питање на основу података које је незванично прибавио. Сазнања до којих смо дошли, не изненађују само оне који се озбиљно удубљују у интелектуалну и културну сцену Српске. Огромне количине новца се улажу у сасвим блесаве и краткорочне пројекте, као што је […]

субота, децембар 3, 2011 / 08:09

Фронтал, у дану који је на њему предвиђен за културу и умјетност, поставља ово питање на основу података које је незванично прибавио.

Сазнања до којих смо дошли, не изненађују само оне који се озбиљно удубљују у интелектуалну и културну сцену Српске. Огромне количине новца се улажу у сасвим блесаве и краткорочне пројекте, као што је БЛИФФ. Нажалост и оне који остављају дугорочну срамоту и наносе дуготрајну филмску штету Српској, као што су милиони за Турнеју или Св. Георгија. То сви знамо и нико до сада, и поред катастрофалног ефекта, није за ове промашаје сносио посљедице, као доносилац одлука.

Ако се само погледа колико новца је уложено у „медијске пројекте“, сума око које је запело идавање сабраних дјела Николе Кољевића, долази срамотно смијешна. Но, уопште није невјероватно да је тако, што буди гњев у свима онима који су у професору Кољевићу видјели једину интелектуалну тачку у врху власти са којом су се могли поистовијетити. Док су други обртали милионе на шверцу, Никола Кољевић је показивао да има високо умних Срба који имају воље и снаге да не побјегну у Београд.

На Академији, а не на нама, јесте да реагује и образложи податке који слиједе, а за које мало ко има интереса и простора да их објави. Зато је ту Фронтал:

Има ли дјела након смрти?

На комеморацији после смрти Николе Кољевића истакнуто је да треба издати његова сабрана дјела, то је поновљено и на комеморацијама које су одржане поводом пет и десет година од његове смрти. У јануару ове године навршиће се петнаест година а да сабрана дјела нису штампана.

Ради се о дјелима која би у шест књига обухватила радове професора Кољевића из области теорије књижевности, као и књижевно-есејистичка дјела која укључују књигу о Шекспиру и књиге есеја о српским пјесницима. Неке од тих књига су чак обавезна литература на катедрама за књижевност.

Године 2007., супруга професора Кољевића потписала је уговор са Заводом за издавање уџбеника Источно Сарајево о штампању сабраних дјела, али је Завод то стално одлагао да би ове, 2011.године вратио књиге са образложењем да немају средстава да их објаве. Супруга професора Кољевића није хтјела да покреће судски спор иако је имала потписан уговор.

Рачунарски отворени прелом

Пошто су пролазиле године а књиге се нису објављивале, поједини академици из Одјељења за књижевност у Академији наука Републике Српске покренули су иницијативу да Академија изда та сабрана дјела. Пошто се и ту поставило питање средстава, академици су договорили са издавачким предузећем ЈП Службени гласник из Београда да буде суиздавач, односно да то предузеће преузме обавезу штампања, а Академија би била дужна да припреми дјела за штампање.

Та припрема би подразумијевала рачунарско уношење текста, лектуру и коректуру, према прорачуну око 3.000 до 4.000 евра за цјелокупан посао. Предсједник Академије и Генерални секретар, пристали су на тај договор, у разговору са академицима и госпођом Кољевић

Када је приређивач пројекта др Ранко Поповић, петнаест дана послије разговора са госпођом Кољевић, дошао да започне посао, речено му је да Академија нема финансијких могућности. Евентуално би могли да финансирају припрему једне књиге (око 600 евра!), а да би требало потражити неке друге субјекте који би помогли у припремању осталих књига. Чак је наглашено да је то за Академију велики издатак јер је на пример уношење текста сада 2 КМ а не 1,5 КМ како се раније рачунало!
Историја почиње преузимањем власти?

Можемо и занемарити политички допринос проф. Кољевића у стварању Републике Српске, што најбоље потврђују његови дневници објављени под насловом „Стварање Републике Српске“, 2008. године у издању Службеног гласника из Београда.

Укључујући чињеницу да је управо он потписник Дејтонског споразума, који је данас главни ослонац Републици Српској, овом приликом треба потсјетити да је проф. Кољевић још у току рата, 1994. године, основао Удружење књижевника Републике Српске. То је била прва и једина културна и научна институција која је у том тренутку повезивала српски народ у Републици Српској и Србији, и као први предсједник Удружења дао допринос да се обнове Дућићеве вечери у Требињу, Андрићеви дани у Вишеграду, Вишњићеви у Бијељини и Кочићеви у Бањој Луци. Јасно је од коликог је то значаја за Републику Српску данас.

Дужност Академије сигурно је да успоставља везе са прошлошћу и даје заслужна признања људима који су доприњели успостављању идентитета народа у Републици Српској.

Чита ли ико са екрана у АНУРС-у, видјећемо до наредне суботе.



0 КОМЕНТАРА

  1. Мистериозни кривци за његову мистериозну смрт, још увијек, изгледа мистериозно вуку конце и након смјене власти у РС???

    Или је у питању обична, неуништива, константна и тупава завист босанске думаче и касабе о којој су томови написани, а најјаче странице у Андрићевој „Травничкој хроници“ и Селимовићевој „Тврђави“.

    Овдје, без обзира којој нацији и вјери припадаш, ако си у власти или мимо ње, САМО ако си израслији, мало више умнији и признатији више напољу него у босанској думачи – слиједи ти избор:
    Или из земље, или у земљу!x-(

Оставите одговор