Зашто архива хашког трибунала иде у Сарајево?
ИДУЋЕ године, послије затварања Хашког трибунала, судска архива биће повјерена на чување Сарајеву и смјештена у репрезентативном здању старе градске Вијећнице" – јављено је недавно из главног града Холандије, али није изазвало већу пажњу српских медија.
ИДУЋЕ године, послије затварања Хашког трибунала, судска архива биће повјерена на чување Сарајеву и смјештена у репрезентативном здању старе градске Вијећнице" – јављено је недавно из главног града Холандије, али није изазвало већу пажњу српских медија.
Пише Ненад Кецмановић
Зачудо, Архив неће остати у Хагу, гдје је овај суд столовао и гдје се налази и Међународни суд правде, који се такође бавио тужбом за „геноцид у Сребреници“, а неће бити ни пренесен у Сребеницу, гдје је геноцид „извршен“. Неће отићи ни у Њујорк, иако су УН оснивач овог суда, а ни у Вашингтон, иако су САД његов финансијер.
Зашто баш у Сарајево?
Зато што су у Холандији, као и у САД, загарантована права на цјеловиту информацију и комплетан Архив би био доступан јавности, а поготово истраживачима, научницима, новинарима, правницима. Сребреница је, опет, на територији Републике Српске, која је заинтересована да се што прије сазна како су изван суднице вођени процеси који су је стигматизовали као „геноцидни ентитет“.
Избором Сарајева, ништа од тога. Напротив! Сарајевски чувари архива побринуће се боље него и саме хашке судије и тужиоци да сакрију све што српске „злочине“ и муслиманско-бошњачку „невиност“ ставља под сумњу.
Они су се уортачили у одбрани званичне верзије о грађанском рату у БиХ.
Потписан је и одговарајући уговор којим је озваничена нова фаза успјешне сарадње муслиманског Сарајева и западних интервенциониста.
Како тек сада сазнајемо од бившег предсједника суда Италијана, архивски материјал је још од уназад осам година припреман да, усудићемо се да претпоставимо, опере лошу професионалну репутацијуи још гори морални кредибилитет тужилаца, судија и овог суда у цјелини, као правног инструмента империјалног насиља суперсиле и њених вазала.
По истој слободној претпоставци, Бошњаци ће се побринути да поставку архиве у Сарајевској вијећници додатно прилагоде схеми по којој су били невине жртве, а Срби, помало и Хрвати – злочинци.
Откуд нам такве негативне претпоставке?
Послије свега што нам се посљедњих деценија дешавало у Хашком трибуналу и око њега, нико ваљда није толико наиван да очекује да из Хашког архива у Сарајевској вијећници сазнамо зашто је Насер Орић ослобођен, зашто нико није оптужен за Возућу и Скелане, зашто није суђено муџахединима који су се фотографисали са одсјеченим српским главама, зашто нико од власти у Сарајеву није оптужен по командној одговарао за Казане, за стријељање у Великом парку, за неколико хиљада српских жртава у граду, како је Шешељ ни крив ни дужан „одрапио“ 12 година у притворској јединици у Шевенингену, итд., итд.
А, такође, неће бити изложене одбране оптужених и њихових адвоката, експертизе одбране и свједоци одбране, које је судско вијеће игнорисало.
А што је најважније, у старој градској Вијећници у Сарајеву неће бити архиве о политичким и међународно-политичким узроцима избијања грађанског рата у БиХ.
Неће бити стенограма о мајоризацији српских представника и Скупштини, Влади и Предсједништву, ни о Цимермановим инструкцијама Алији Изетбеговићу да повуче потпис са Лисабонског споразума, који је био посљедња шанса да се избјегне рат.
Неће бити ништа о америчкој опструкцији европских мировних иницијатива, као ни о стратегији САД да продужавањем рата изнуде борбено ангажовање и останак NATO-а у Европи и послије пада Берлинског зида.
То је препуштено Сноудену и Викиликсу, које САД гоне по свијету не зато што лажу, него зато што откривају непријатне истине о политици суперсиле.
У Хашкој судници стављен је табу на те опасне везе и када би неко од оптужених, адвоката или свједока поменуо кључну улогу САД у босанкој трагедији, закуњале судије би се нагло тргле, нервозно прекидале говорника, правиле паузе, подизале тон и пријетиле. Укратко, ни у једном тренутку нису заборављали откуда им стижу баснословне плате.
Суд се идуће године затвара и ваља прећи на маркетиншку фазу чишћења непријатних трагова. Његови менаџери морају да похране непрегледна брда материјала који се годинама гомилао у његовим депоима.
Да није ријеч о метафори, могли су се увјерити оптужени, њихови адвокати, експерти и свједоци јер су одмах по доласку у Хаг за сваки предмет добијали гомиле папира који нормалан човјек не би стигао пажљиво да прочита ни мјесецима након предвиђеног окончања процеса. Да би се од тога направио сређен материјали селекција пожељних прилога, требало је много рада и памети, али и познавања прилика на терену.
Постоји индиција да је не само тај големи и сложени подухват у Хагу иза сцене координисао један релативно анонмни Сарајлија. Ни Бошњак ни Србин ни Хрват, бриљантно интелигентан и тотално аполитичан, био је идеалан кадар за високо софистициране позадинске послове у Трибуналу.
Овог прије четврт вијека још младог човјека природа је обдарила таквом памећу и талентом да се суверено кретао у најразчичитим областима – од источњачке филозофије, балистике, музике и анимнираног филма до информационих технологија. Са ратом је избјегао из града, а јавио се само једном од бројних сарајевских пријатеља који су навраћали у Хаг.
„Радим нешто повјерљиво за Трибунал и од вишка прихода купујем некретнине“.
А приликом двочасовне посјете породици у Сарајеву, међународна полиција је обезбјеђивала читав кварт. Ако не од Сноудена и Викиликса, можда једног дана када више не буде важно, и од њега сазнамо нешто од онога што недостаје у архиви, а нисмо до тада знали.
Трамп је, не само у предизборној кампањи него и као новоизабрани предсједник, изјавио да неће да понавља грешке претходника и да САД више неће рушити режиме у иностранству и обрадовао читав свијет. А ту негдје, јел да, спадамо и ми са простора бивше Југославије.
То, међутим, не значи и да ће поменуте грешке Трамп ретроактивно исправљати, чак ни у мјери у којој је то било уопште могуће. Али, ако већ неће бити ратних репарација и одштете за настрадале и истина би била љековита. Неће је бити ни о Украјини, Ираку, Либији, Египту, Сирији, па што бисмо баш ми били часни изузетак.
У данас 95 одсто муслиманском Сарајеву и претходно прилагођена Хашка архива временом ће селективно нестати у некој „поплави“ или „пожару“.
„Босански јавашлук!“ У сваком случају, САД и западни савезници су обезбиједили вишеструки катанац за своју нејавну улогу у распаду ех Уu и рату у БиХ.
Из депоа Хашког трибунала би се, поред осталог, могло много сазнати о „геноциду“ у Сребреници. Међутим, Срби у Србији су законом против негирања геноцида, сами себи забранили да истражују шта се стварно догодило у Сребреници. А ако то падне на памет некоме Србину из Српске, добиће верзију верзије Архиве која представља политички маркетинг Хашког трибунала и бошњачког естаблишмента.
Очекивања да ће са затварањем, рад Хашког трибунала постати мета стручних и научних анализа и оспоравања озбиљних западних представника правне струке, изјаловила су се. Актери су напросто о свему унапријед мислили.
Али, боже мој, недавно је послије 100 година откривено да су британске службе увукле САД у Велики рат тако што су Нијемцима потурили лажну информацију да амерички путнички брод превози оружје за покрет отпора у Европи.
Од њемачког торпеда настрадало је неколико стотина цивила, а остало је позната историја Првог свјетског рата.
Дакле, има наде.
„Укратко, ни у једном тренутку нису заборављали откуда им стижу баснословне плате.“
Nenad Kecmanović je u 2013 godini na Univerzitetu Istočno Sarajevo mjesečno primao 500 eura,
na Univerzitetu u Banja Luci mjesečno je u istoj godini primao u prosjeku 1400 eura i u istoj godini je iz kabineta Predsjednika RS tj, od Dodika lično na njegov račun svakog mjeseca u 2013 legalo 750 eura.
Ukupno, svaki mjesec taj čovjek je budžet Republike Srpske muzao za više od 2 500 eura.
I naravno, koliko je plaćen toliko i laže:
У данас 95 одсто муслиманском Сарајеву и претходно прилагођена Хашка архива временом ће селективно нестати у некој „поплави“ или „пожару“.
Informativni centri MKSJ-a su osmišljeni tako da omoguće zainteresovanim građanima i organizacijama neposredan i siguran pristup svim javnim spisima i arhivskom materijalu koji je sadržan u online bazama podataka. osnivanje arhivskih centara u zemljama bivše Jugoslavije preporučeno je u izvještaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN), zbog jačanja vladavine prava i izgradnje mira u regionu. Krajnji cilj projekta je da korisnik, da li je to neko ko radi u Memorijalnom centru ili je posjetilac ili neki novinar, osoba koja se bavi istraživanjem genocida, može sjesti za kompjuter i uz pomoć šifre pristupi tribunalovoj bazi podataka
Још мало па ће се и само име стављати под наводнике па ће писати, нпр: …министарка Михајловић је посјетила тзв. „Сребреницу“ и том приликом је…
U digitalnoj eri besmisleno je raspravljati o arhivskoj građi.
I još jednom da zaključimo,
nije sramota što Kecmanović ovako piše, on se već dovoljno puta osramotio i prodao,
sramota je što uredništvo ovog portala prenosi ovaj tekst, a da nije provjerilo ni osnovne činjenice iz njegovih tvrdnji i tako doprinosi stvaranju lažne slike.
Dakle, Kecmanovićeve tvrdnje o prenosu materijalne arhive u Sarajevo su lažne.
„Зато што су у Холандији, као и у САД, загарантована права на цјеловиту информацију”
И код нас су.
Било би лијепо кад би профа навео неки акт којим се прописује да ће се архива преселити у Сарајево. Не може бирократија ништа урадити без папирног трага, а поготово да пресели читаву хашку архиву.
Елем, ако неког од паламуђења више занимају чињенице, ево шта пронађох:
„1.3. Osnovni mandat Informativnog centra Sarajevo je da pruži javnosti ažuriran, direktan i bezbjedan elektronski pristup svim javno dostupnim spisima MKSJ-a i arhivskom materijalu sadržanom u online bazama podataka MKSJ-a; […]
„3.4. MKSJ će omogućiti Gradu Sarajevu direktan i bezbjedan pristup javno dostupnim spisima
i arhivskom materijalu pohranjenim u njegovim bazama podataka nakon uspostavljanja
Informativnog centra Sarajevo i čim bude dovoljno sredstava za nabavku potrebne
opreme. […]
„10.1 Nikakve informacije koje otkrivaju identitet bilo kojeg svjedoka MKSJ-a (dalje u
tekstu: Povjerljive informacije o svjedoku) ne smiju se objelodaniti niti u činiti dostupnim
javnosti bez saglasnosti MKSJ-a. MKSJ će redigovati ili anonimizirati sve informacije
prije nego što ih objelodani. Nijedan dokument koji je klasifikovan kao povjerljiv (dalje u
tekstu: povjerljive sudske informacije), uključujući, između ostalog, podneske, naloge,
rješenja, zahtjeve ne smije biti objelodanjen Gradu Sarajevu.”
http://gradskovijece.sarajevo.ba/dnevni-red/prijedlog-odluke-o-davanju-saglasnosti-na-memorandum-o-razumijevanju-izmedu-medunarodnog-krivicnog-suda-za-bivsu-jugoslaviju-i-grada-sarajeva-za-razvoj-informativnog-centra-sarajevo/
Нигдје се не спомиње да ће се папирна архива одомаћити у близини Миљацке, па ће ова тешко да је потопи макар и мостове носила.
Идемо даље:
„5. Information centres
„235. Preserving the archival integrity of the archives does not preclude the reproduction of some records for use in a location separate from the original archives. The Advisory Committee on Archives and the Tribunals have suggested the creation of “archives branches” — or information and documentation centres — in the affected countries.
„236. Those information centres would make available to the public copies of all, or the most important, public records of the Tribunals and of the residual mechanism(s). They would be equipped with computers and Internet access (including to the websites and public judicial records database of the Tribunals and/or mechanism(s)), and would provide all the necessary information on the trials and other activities of the Tribunals and mechanism(s). The creation of such centres would contribute to informing and sensitizing the populations of the affected countries.
„247. The above considerations point towards a location for two branches of a mechanism, or two mechanisms, respectively in Europe and Africa, attached to existing United Nations offices, or to another international organization offering similar security and enjoying similar privileges and immunities (for example, the International Criminal Court). In the absence of a decision on this issue by the Security Council, the Tribunals’ archives, as United Nations documents, would ordinarily be returned to the custody of the Archives and Records Management Section in New York. That Section has indicated that it does not have the capacity to house the Tribunals’ archives at United Nations Headquarters, and considerable capital investment would be required to do so. Further, there is no criminal courtroom facility at United Nations Headquarters.
„248. There are other United Nations-assisted criminal tribunals (the Special Court for Sierra Leone and the Special Tribunal for Lebanon) that will, sooner or later, be likely to require residual mechanisms with functions largely similar to those described in the present report. Rather than establish a series of stand-alone and potentially costly residual mechanisms, a longer term strategic view may suggest leaving the door open for them each to be attached to one common administrative hub at some point in the future. This might be an existing United Nations office, or the International Criminal Court, for example, as the only permanent international criminal court. Such an approach would, of course, require discussion with the United Nations office concerned or with the International Criminal Court. It would also require consideration as to how the importance of locating the residual mechanism(s) and archives on the continents of, and with some proximity to, the affected countries could be satisfied. […]
„259. It is recommended that the Security Council: […]
„(h) Consider co-location of the Tribunals’ archives with, and their co-management by, the residual mechanism(s);
„(i) Consider location of the residual mechanism(s) and archives in Europe and Africa, not too distant from the affected countries; […]
„(k) When it has an agreement on the questions set out in recommendation (a) above, consider requesting a further report from the Secretary-General on the establishment of the residual mechanism(s) (including the necessary amendments to the ICTY and ICTR statutes), the management of the archives and the location of the residual mechanism(s) and archives;”
http://www.unmict.org/sites/default/files/documents/090521_budget_report_en.pdf
И још даље:
„Article 27: Management of the Archives
„1. Without prejudice to any prior conditions stipulated by, or arrangements with, the providers of information and documents, the archives of the ICTY, the ICTR and the Mechanism shall remain the property of the United Nations. These archives shall be inviolable wherever located pursuant to Section 4 of the Convention on the Privileges and Immunities of the United Nations of 13 February 1946.
„2. The Mechanism shall be responsible for the management, including preservation and access, of these archives. The archives of the ICTY and the ICTR shall be co-located with the respective branches of the Mechanism.
„3. In managing access to these archives, the Mechanism shall ensure the continued protection of confidential information, including information concerning protected witnesses, and information provided on a confidential basis. For this purpose, the Mechanism shall implement an information security and access regime, including for the classification and declassification as appropriate of the archives.”
http://www.unmict.org/sites/default/files/documents/101222_sc_res1966_statute_en.pdf
Дакле, чак и ако би се преселила у Сарајево – не кажем да се то неће десити, али нигдје не могу пронаћи акт који то налаже, нити аутор на њ упућује – архива би и даље била власништво УН-а.
Умјесто да пискара, аутор би требало да усредоточи сву своју снагу, интелектуални капацитет, углед и, наравно, финансије, које češnjak спомену, да уздигне Републику Српску из тренутног нетранспарентног муља бар један корак ближе нивоу отворености на којем су УН-а и МКСЈ. Више ће тако помоћи Србима и Српској него оваквим текстовима и то не само зато што овакви текстови уопште Србима и Српској не помажу.