Заставе још везане: Честитка преседатеља за 1. март

И поред подршке неконститутивности Срба у Ефбиху, односно акцизне, па и антимуслиманске коалиције власти у Српској и Човићеве номенклатуре, Драганова честитка показује да су заставе итекако везане.

среда, фебруар 28, 2018 / 15:23

Без обзира што смо од послатог материјала изабрали Човићеву честитку на азбуци, немогуће је сакрити мучнину у трбуху и горчину у срцу, када неко честита дан када је игнорисана воља једног читавог конститутивног народа. Само зато што је био српски.

Друга два народа су тада везали заставе у братствоубиствени чвор, чија основна сврха је била непријатељство против Срба. Он је врло брзо раздријешен огњем и мачем, када су након Операције Коридор 92 и успоставе територијалне цјеловитости Републике Српске, кренули међусобно да се даве тим истим платном.

Данас видимо да су те везе Муслиманско-хрватске федерације још увијек непристојно јаке, и да приче о различитости „Босанских Хрвата“ од некаквих других, те њихове компатибилности са српским интересима и политиком у постдејтонској БиХ, јесу само шарена лажа за постсоцијалистичке титоисте, чија основна политика је импровизација. Кроз жртвовање српских интереса, дакако.

Да то није тако, након операција Бљесак и Олуја, схватио је и сам архитекта те глупости – Радован Караџић. Али већ касно, када му је око крста задувао Маестрал, а границу од Бихаћа до Купреса је бранило пет тенкова Т-34.

Српска слави крај, а Ефбих почетак рата?

Не заборавимо зато: Први март је дан када је воља српског народа да остане у мултиетничкој Југославији насилно прегласана од два друга народа, а врло брзо након тога су јединице Хрватске војске прешле ријеку Саву у Броду и земља је гурнута у дуг и непотребно крвав грађански рат.

Ако шта послије распада СФР Југославије треба славити, онда је то 21.11.1995. године. Дејтонски споразум се као државни празник слави једино у Српској, док у Ефбиху преферирају наставак гурања наргиле у око и славе почетак грађанског рата.

Нама то не требате честитати. Нас можете, са тугом у срцу, обавијестити да то још увијек славите. Ако смо од кога тад постали независни, а онда је то од бајки о братству и јединству, те ревитализације и правдања усташких тековина.

Хвала

Човићеви творбени народи и еврооптимизам за понијети

Дан независности обиљежавамо као историјску потврду опстанка наше домовине Босне и Херцеговине, заједнице творбених и равноправних народа – Срба, Бошњака и Хрвата, и свих њених житеља.

Позивам вас да га достојанствено обиљежимо и присјетимо се вриједности које смо кроз остварену независност добили у насљеђе. Независност и сувереност су скупо плаћен залог будућности наше домовине, свих њених народа и грађана, те стога обавезују на изузетну друштвену и државничку одговорност.

Опредијеливши се за независност опредијелили смо се и за конститутивност, једнакост и равноправност свих наших народа и грађана, што ту врсту опредијељености чини моралном, људском и уставном обавезом.

Удружимо снаге у промоцији тих вриједности, њиховом јачању у нашој домовини, како бисмо изградили амбијент повјерења, помирења и заједништва.

Ускладимо наше друштвене вриједности и односе са европским стандардима, подигнимо љествицу. Наши народи и грађани заслужују то! Будимо толерантни и отворени једни за друге јер нас вежу заједничке идеје једнакоправности и слободе.

Прихватимо наше разлике као наше трајно богатство и чврст темељ на којем ћемо изградити заједништво и сретнију будућност за све нас.

Сретан вам Дан независности!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *