За свјетски дан књиге, Дакић и Симић препоручују за читање ове књиге
Од 1995. године УНЕСКО 23. априла обиљежава Свјетски дан књиге и ауторских права. Овај датум је одређен због симболике – тог дана 1616. године умрли Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир. Википедија тврди да то није у потпуности тачно јер Сервантес је умро 23. априла по грегоријанском календару, а у Енглеској се тада користио јулијански […]
Од 1995. године УНЕСКО 23. априла обиљежава Свјетски дан књиге и ауторских права.
Овај датум је одређен због симболике – тог дана 1616. године умрли Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир. Википедија тврди да то није у потпуности тачно јер Сервантес је умро 23. априла по грегоријанском календару, а у Енглеској се тада користио јулијански календар. Шекспир је умро 23. априла по јулијанском календару и заправо је умро око десет дана након Сервантеса.
Питали смо двојицу домаћих књижевника да препоруч три књиге поводом данашњег Унесковог празника.
Горан Дакић, писац и новинар из Бање Луке препоручује дјело Сервантесовог земљака Хуана Рамона Хименеса које носи наслов ”Сивац и ја” и заузима посебно мјесто у дјелу овог шпанског пјесника, каже Дакић, додавши да је књига сачињена од 138 фрагмената, а остварена је као унутрашњи лирски монолог, као низ исповијести које пјесник повјерава свом вољеном магарцу, Сивцу.
”Преломно време” – роман бугарског књижевника Антона Дончева,друга је Дакићева препорука.
“Роман говори о периоду насилне исламизације долине Елидење у бугарским Родопим. Попут Његошевих и Андрићевих дјела, а веза међу њима није тек пука компаративна досјетка, Дончевљев роман говори о вишевјековном рату крста и луне, проблему ренегата, цикличном карактеру историје”, објашњава писац ”Даља” и недавно објављених ”Петодинарки”.
Из бугарских долова селимо се у Славонију – на крају: Ђорђе Нешић, ”Лук и вода”.
“Завичајни рјечник Ђорђа Нешића настао је као плод вишегодишњег напора пјесника да сачува многе ријечи које припадају славонском крају, тачније бјелобрдском и даљском атару. Нешић је првенствено пјесник, понајбољи којег српска књижевност има од рата наовамо, и његов рјечник није само лексикографска збирка, него једно хибридно дјело у којем се већина давних ријечи објашњава духовитим причама”, образлаже Горан Дакић своју препоруку.
Данијел Симић, писац ”Интервјуа са Радованом Каражићем” и новински-штампане ”Условне слободе” препурчио је три књиге без додатних објашњења, али то му се може опростити јер је 23. април заправо његов рођендан.
Дакле, ево шта да читате:
”Сатови у мајчиној соби” – књига Тање Ступар Трифуновић. Књига је била у ужем избору за НИН-ову награду 2014. године.
‘‘Зовем се Црвено” – чувено дјело још чувенијег турског писца Орхана Памука.
”Прсти лудих очију” – још једна књиге која је била на списку за награду НИН прије неколико година. ”Прсте” је написао Рајко Васић.