Вози Мишко или Мићко: Обрачун код бијељинског корала

Ни 40 дана до локалних избора, а СДС и СНСД су подигли ниво испаљивања отровних предизборних стрелица и промотивних активности.

Пише Марко Шикуљак

Таман је промијењена табла на бившој згради општине, сада града, па је прошла градска слава, започети су и многи ситни инфраструктурни пројекти. Они давно започети попут болнице и обилазнице, неким чудом су са пројектованим завршетком баш на почетку октобра.

Размјена удараца почела је са СНСД критиком највећег порезa на непокретности у Српској, промјеном намјене буџетских средстава усмјерених у предизборна асвалтирања, затим настављена критиком око центра за културу, пописа штета од суше, проблематизовања депоније и на крају, дeгутантна препирка ко је и када задужио Бијељинце тиме што им је мјесто живљења од општине постало град.

Могло се ових дана присуствовати надреалним ситуацијама у којим чланови СНСД ламентирају над све тежом ситуацијом у којој живе грађани, док из СДС критикују непотистичко запошљавање. СНСД вас убјеђује како је претходни дом омладине био довољно велик, а СДС да депонија готово и не смрди. Уствари успјешан је то пројекат, а то што се клаонички отпад и фекалије из септичких јама ту истоварају, није највећи проблем.

Ако се оваква ситуација настави, обе стране ће одбити већи дио оних неострашћених и од странака незапослених гласача. Иако СНСД инсистира на конфликту и низно организује конференције, ова ситуација заправо више одговара актуелном начелнику Мићи Мићићу. Његова станка има више бирача и има подршку више странака (ДНС, ДП, ПДП, СНС и обе сорте радикала), за разлику од СНСД-овог кандидата Миловановића, кога уз социјалисте подржавају маргинални НДС и СЗДС.

Да су шансе за свргавање Мићића мале, биле су јасне још док му се бирао противкандидат. Први пут се за то мјесто у СНСД није отимало, већ се уступало другима. Један од разлога је што су многи у овој странци једва вратили кредите за кампању подигнуте 2008. у потпуном убјеђењу да ће Бобар бити нови начелник. Уз честа превирања и промјене у општинском одбору, нису сви свим срцем стали има популарног Мишка, коме не могу опростити вртоглави успон.

Миловановић се за старо чланство појавио ниоткуда, добио позицију, мјесто на листи, постао посланик па министар. Далеко од тога да за њега неће гласати, али се неће растргнути од лобирања за њега. Овако ће му препустити да проба, и помогућству сломије рогове, што ће бити прилика за нова преслагивања унутар одбора.

Нешто слично је демонстрирао Мићић на општим изборима, када (не)очекивано није био на листи, препустивши амбициозном Златку Максимовићу прво мјесто, и прилику да се сам на изборима увјери ко је газда. Тако су пучисти у СДС, који су протестовали испред зграде општине тражећи да Мићић одступи са мјеста предсједника оштинског одбора СДС, остали без вође који је прилагодио амбиције, док су незадовољници прешли у ДНС.

Дакле, ситуација је испред и иза Мићића чистија, и до краја је треба реализовати. Како ствари стоје, Миловановићева побједа била би велико изненађење, уколико неких изненађења у септембру не буде било.

Како год било, ниједна страна, а ту се рачунају и мање странке, немају храбрости да покрене питање положаја Бијељине у односу на централну власт. СДС остаје задовољан каквом таквом власти у Бијељини и бира минимум сукоба са властима из Бање Луке. СНСД и даље избацује пароле како би све било боље да је иста странка на власти у Бијељини и вишој власти у Бањој Луци. Јер све што ваља у Бијељини урадила је Влада РС, а све што не ваља локална власт. Колико Бијељина даје, а колико јој се враћа, нико се не усуђује да пита.